БЕОГРАД, 11. ЈАНУАРА /СРНА/ - Најава да нова хрватска Влада намјерава да омогући компензацију за станарска права и ван подручја од посебног државног старања враћа наду да ће коначно неправда која је учињена Србима из Хрватске бити исправљена, оцијенио је предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.

"Сигурно да је вријеме учинило своје и да већ многи носиоци станарског права нису међу живима, али остали су чланови њихових породица који би морали да буду правично обештећени", рекао је Будимир за Срну.

Он је навео да су током овог периода прогнани и избјегли Срби били углавном подстанари, док је неко други користио њихову покретну и непокретну имовину.

"И ова чињеница указује да су Срби као хрватски држављани због своје националне припадности били третирани као грађани другог реда. Тако се могло десити да се нису поштовала права него су се уважавале потребе, а имовинско питање третирано је као хуманитарно", каже Будимир.

Према његовим ријечима, ова најава из Загреба могла би да се протумачи и као "исправљање криве Дрине", јер је ЕУ прихватила да је станарско право власничко, пошто је доказано да станови нису били поклон државе већ да су запослени годинама уплаћивали одређени проценат мјесечне зараде у стамбени фонд.

"Избјеглим и прогнаним Србима прво су одузета станарска права на основу одредаба закона бивше СФРЈ по коме носилац губи станарско право уколико у стану не борави дуже од шест мјесеци", рекао је Будимир.

Он је појаснио да се ова одредба није односила на Хрвате са територије Српске Крајине или на хрватске избјеглице из БиХ и са Косова и Метохије, са апсурдним образложењем да су они своје домове морали да напусте под присилом, док су Срби, наводно то учинили добровољно.

"На овај начин Србима је одузето око 40 000 станова, што значи да је онемогућен повратак за више од 150 000 повратника. Вриједност уништене, опљачкане и узурпиране имовине процјењује се на око 30 милијарди евра", прецизирао је Будимир.

Уколико дође до најављених преговора између Србије и Хрватске прије повлачења тужбе за геноцид, Будимир каже да избјегли и прогнани Срби очекују да надлежне институције у Србији заштите наша права у складу са "Non-paperom" и тако исправе велику неправду која им је учињена.

"Избјегли и прогнани Срби очекују да средства од донаторске конференције, чије је одржавање планирано на прољеће, већим дијелом Хрватска употријеби за правичну надокнаду за одузета станарска права", истиче Будимир.

Он сматра да се враћање одузетих станарских права или компензација морају завршити до краја мониторинга, односно до јуна 2013. године, када би Хрватска требало да постане пуноправни члан ЕУ.

"Осим станова, посебан проблем представља и надокнада штете Србима чије су куће уништене у терористичким актима, што је било у функцији истјеривања Срба или онемогућавања њиховог повратка у Хрватску", каже Будимир.

Према процјенама невладиних организација, у Хрватској је, након ратних операција, срушено око 20 000 кућа, углавном српских, а укупно је у протеклом рату у Хрватској срушено око 40 000 српских кућа и других објеката.

"Један од главних проблема, који од самог почетка мучи избјегле и прогнане Србе из Хрватске, била су насилно одузета станарска права. У БиХ и другим републикама бивше СФРЈ станови су враћени или компензовани, само се то није догодило у Хрватској", указује Будимир.

Да би скренули пажњу ЕУ на ову проблематику, 104 избјегличка удружења и око 70 000 избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске потписало је петицију да прије затварања Поглавља 23 "Правосуђе и темељна људска права" Хрватска испуни преузете обавезе и врати одузета станарска права или изврши њихову компензацију.

Потпредсједник Владе Хрватске за унутрашњу, спољну и европску политику Невен Мимица изјавио је да нова хрватска Влада намјерава да омогући компензацију за станарска права и ван подручја од посебног државног старања, да створи услове за повратак свих избјеглица и обештети жртве рата без обзира на њихово национално и етничко поријекло. 

Извор: