Асоцијација избјегличких и других удружења Срба из Хрватске заједно са Завичајним удружењем Славонија из Инђије сваке године, задње суботе у мају организује Крајишки црквено – народни Свесрпски сабор код манастира Крушедол на Фрушкој гори. 

Ове године, седми по реду Сабор одржан је у суботу 25. маја. Манифестација је почелау  манастирској цркви Благовјести Богородице  када је владика сремски Василије са свештенством сремске епархије  служио Архијерејску литургију и парастос за све погинуле Србе у претходним ратовима и оне који су преминули у избјеглиштву.

Након тога на позорници испред манастира почео је  пригодан културно  умјетнички програм  - смотра духа и народног стваралаштва изворних мушких и женских пјевачких група и више културно-умјетничких друштава која чувају и његују обичаје, фолклор и традицију завичаја.

Овогодишњи Сабор отворио је домаћин  Вељко Вукелић пригодним говором   наглашавајући сврху и значај ове свесрпске манифестације. Затим је Сабор благословио  владика сремски Василије и између осталог рекао: “Овде, код ове светиње, где се састајемо вековима, позивамо људе да буду људи, да живимо заједно у миру и слози, да будемо само људи и то је довољно. Само нас слога и саборност могу извести на прави пут и радује ме да је манастир Крушедол наставио традицију српскоцрквеног саборовања”. Позвао све људе на саборност и да памте да никад нико није усрећио себе зато што је унесрећио друге, а Срби су проглашени кривим, каже владика, зато што су чували своје гробове, своје богомоље, своје породице и свој грунт.

Крушедолску бесједу говорио је историчар др Чедомир Антић, сарадник Балканолошког института из Београда   - о  Србима, њиховој историји, мукама и славним данима

Сабору је присуствовао и предсједник Републике Српске Милорад Додик који је у свом обраћању између осталог  рекао: “Овај Сабор од сада је свесрпски сабор, али ја мислим да се мора програмски допуњавати, да мора постати културно и историјско огледало српског народа, ма гдје он био. Морамо се окупљати, сарађивати, дружити се и поштовати. Изабрано је најљепше мјесто, али и историјски најзначајније, гдје су од 1708. године одржавани црквено-народни сабори. Уз мало труда, имаћемо гдје да дођемо, али и да госте позовемо и да им покажемо како један правдољубив и миран народ живи, његује своје традиције и обичаје”.

Овогодишње окупљање има посебан значај с обзиром на неколико важних  јубилеја. Ове године обиљежава се 1700 година од Миланског едикта,  900. година од рођења Стефана Немање,  300 годиа Карловачке митрополије,  200 година од рођења Петра II Петровића Његоша   и 70 година од смрти Николе Тесле.

На овогодишњи Сабор осим избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске и БиХ и њихових пријатеља из Србије, дошао је велики број наших  сународника из земаља у региону као и из дијаспоре.

Наступила су културно-уметничка друштва из многих мјеста Србије и Републике Српске, која посебно његују крајишке народне игре и пјесме: “Да се не забораве, да и оне не зарасту у бурјан и трње”, како рече један учесник на Сабору.

До смираја дана Фрушком гором  чула се крајишка тамбурица, а у врховима борова код манастира Крушедол брујала је сјетна пјесма – ојкача донесена из старог завичаја, коју љубоморно чувају и најмлађи. Над манастиром, на ведром небу титрала је звјезда у плавом кругу, звјезда која прати српски народ и у добру и у злу а који се вјековима навраћа у овај свети манастир...

Милојко Будимир