БЕОГРАД, 21. МАРТА /СРНА/ - Представници Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске информисали су руског амбасадора у Србији Александра Конузина да су им у Хрватској ускраћена многа људска и елементарна права, а он је изразио спремност да им помогне у границама својих могућности.

"Конузин сматра да смо у праву када инсистирамо на рјешавању наше проблематике прије него што Хрватска уђе у ЕУ. Русија је традиционално пријатељска земља у коју имамо повјерење и од које очекујемо да нам у границама својих могућности пружи помоћ у оквиру међународне заједнице", рекао је Срни предсједник Асоцијације Милојко Будимир.

Он је пренио да је амбасадор Конузин већ упознат о овим проблемима јер је учествовао на многим скуповима на којима је разматрана избјегличка проблематика.

"Његова сфера интересовања је проблематика не само Србије него Срба у цјелини", рекао је Будимир.

Конузин је препоручио представницима Асоцијације да буду активни и да покушају скренути пажњу на проблеме које би Хрватска требало да ријеши прије уласка у ЕУ, па чак да се обрате и Европском суду за људска права у Стразбуру.

Руски амбасадор рекао је да ће специјалног представника Министарства иностраних послова Руске Федерације за људска права Константина Долгова упознати о проблемима избјеглих Срба из Хрватске, како би и та питања уврстио у извјештај који ће бити објављени у октобру ове године.

"Српска академија наука и умјетности почетком априла организује научни скуп `Русија и Балкан - Прошлост и будућност 1991 - 2012`, а амбасадор Конузин је препоручио да се и представници Асоцијације укључе у рад овог скупа", додао је Конузин.

Члан Организационог одбора "Крушедолског сабора" Вељко Вукелић замолио је Конузина да присуствује овој манифестацији која ће бити одржана 26. маја код манастира Крушедол на Фрушкој Гори, што је руски амбасадор радо прихватио.

Осим Будимира, јучерашњем састанку са амбасадором Конузином присуствовали су потпредсједник Асоцијације Раде Матијаш, члан Главног одбора Вељко Вукелић и генерални секретар Асоцијације Јован Каблар.

Извор: