Судбина ове збирке пратила је судбину избјеглог народа. Осуђена на бескућништво и лутање, изложба је, захваљујући пријатељима, пронашла пут до многих галерија у Србији и Републици Српској и дала свој скромни допринос уједињењу српског духовног простора

КНИН, БЕОГРАД, 30. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Поводом 20 година од почетка рада Умјетничког братства манастира Крка, уз благослов владике далматинског Фотија, у припреми је каталог свих радова који су настали у том манастиру.
Аутор овог каталога је музејски савјетник и врсни историчар умјетности Никола Кусовац, а каталог ће представљати дјело трајног значаја, јер ће објединити све умјетнике који су, ношени братском љубављу, оставили дјела трајне вриједности у манастирској ризници.
На иницијативу Српског културног друштва "Зора" из Книна 1990. године почела је са радом прва ликовна колонија манастира Крка.
Колонија је била замишљена као стваралачки сусрет истакнутих српских ликовних умјетника, који ће боравити у манастиру Крка и околним мјестима и оставити дјела од изузетне важности, инспирисана природним љепотама, те историјским и културним насљеђем овог краја.
Већ по завршетку рада прве колоније, у Умјетничком павиљону "Цвијета Зузорић" у Београду, била је организована изложба радова учесника. Тако су настала дјела трајне умјетничке вриједности.
Наредних година у рад колоније, осим сликара, укључили су се вајари и конзерватори који су тако дали свој прилог манастирској ризници.
Прије хрватске акције "Олуја" већина радова била је измјештена из манастира, ради организовања изложби у Бијељини, Бањалуци, Приједору и Санском Мосту, и тако спашена од сигурног уништења.
Колонија је постала традиционална и одржавала се сваке године до егзодуса српског народа у августу 1995. године.
Даља судбина ове збирке пратила је судбину избјеглог народа. Осуђена на бескућништво и лутање изложба је, захваљујући пријатељима, пронашла пут до многих галерија у Србији и Републици Српској и дала свој скромни допринос уједињењу српског духовног простора.
Изложба српских сликара, који су поклонили своја дјела и тако симболично захвалили на гостопримству манастиру Крка, остаје као свједочанство тешког времена страдања српског народа за опстанак на својој земљи.
"Све је урађено и настало у манастиру Крка, на извору наше духовности, са жељом да се сачува прошлост од заборава", рекао је Срни некадашњи директор Музеја Книнске крајине Милојко Будимир.
Педесетак умjетника оставило је своја дjела посебног значаја, која уз то носе и посебан печат настанка.
"Изложба покрива генерацијски распон од најмлађих аутора, чији се стваралачки путеви тек уобличавају, преко генерације која је већ сазрела и уврстила се у најизраженије токове нашег савременог ликовног стваралаштва, до оних најстаријих без чијег се дjела не може замислити ни историјска ни савременa ситуацијa умjетности код Срба", каже Будимир, који је сада виши кустос Историјског музеја Србије.
Неки од умjетника нису више међу живима, али умjесто њих у манастир су враћена њихова дјела. Збирка је својеврстан пресjек кроз савремену ликовну умјетност простора на коме живе Срби и има све елементе галеријске вриједносне цjелине.
"Сви ови радови одишу духом нашег времена, без обзира да ли је ријеч о предjелу, мртвој природи, споменику културе, акту или портрету. Та дjела свjедоче о свом времену, о духовним немирима, о љепоти доживљаја свијета, али и одређеном неспокојству и немоћи да се духом и стваралаштвом надвиси надошла мржња", истиче Будимир.
Има у овим радовима, како он каже, трајне вјере у љепоту, али и жудње за истином, без које нема умјетности.
У периоду од 1995. па до њеног повратка у манастир Крку 2006. године збирка радова Умјетничког братства манастира Крка обишла је више градова по Србији и Републици Српској и помогла избјеглим Крајишницима да сачувају вјеру и оснаже наду у повратак.
"За све ово вријеме бесмртни дух Немањића из Крке, Кистања, Буковице и цијеле Крајине лебдио је над свим оним мјестима које је изложба посјетила враћајући Божје дарове, вјеру, наду и љубав, без којих нема опстанка и будућности", наглашава Будимир.
Враћање радова био је резултат договора министарстава културе Србије и Хрватске да се културно благо, изнесено у Србију за вријеме протеклог рата, врати у Хрватску. Да би се то у потпуности остварило, било је потребно обезбиједити адекватан смјештај и осигурати збирку.
Посебна вриједност ове збирке су скулптуре које представљају познате историјске личности - свештеника Петра Јагодића - Куриџу, политичара Саву Бјелановића, војводу Голуба Бабића, енглеску добротворку Паулину мис Ирби, те далматинске владике Стефана Кнежевића и Никодима Милаша.
Све ове скулптуре већ су биле постављене у мјестима која су историјски везана за ове личности, али су, нажалост, нестале за вријеме "Олује".
Коначно се ова значајна умјетничка збирка, у договору са владиком далматинским Фотијем, вратила 11. новембра 2006. године тамо где је и настала.
Ово је била не само жеља владике Фотија него и Срба који су се вратили у посљедње вријеме на своја огњишта.
Обезбијеђен је галеријски простор и створени остали услови потребни за њен повратак. Овај културни садржај у древном манастиру посјети сваке године више десетина хиљада вјерника и туриста, који у све већем броју посјећују ову далматинску светињу.
Од 2007. године обновљен је рад Умјетничког братства манастира Крка. Сваке године тамо одлазе умјетници не само из Србије и Републике Српске, него и они који су се вратили у Хрватску и за све њих ова колонија представља надахнуће и изазов.

Приредио: Дарко ТЕРЗИЋ

Извор: