BEOGRAD - Članovi Koalicije udruženja izbeglica iz Hrvatske upozorili su danas, u susret Svetskom danu izbeglica, da u sveobuhvatnom i pravičnom rešavanju njihovih imovinskih i drugih prava u Hrvatskoj nije postignut nikakav napredak, na šta su ukazali i u pismu šefovima država i vlada zemalja članica Evropske unije (EU).

U pismu šefovima država i vlada i ministrima spoljnih poslova članica unije, upućenom pre nekoliko dana, 104 izbeglička udruženja apeluju da se sa Hrvatskom otvori suštinski dijalog pre odluke o zatvaranju Poglavlja 23, koje se tiče ljudskih prava, i potpisivanja ugovora o pristupanju Hrvatske EU, jer ta država, kako smatraju, nije ispunila standarde u oblasti ljudskih prava.

Diskriminatorska politika u zakonodavstvu i praksi

Kako je na konferenciji za novinare rekao predsednik Kolacije udruženja izbeglica Miodrag Linta, u Hrvatskoj je na delu "diskriminatorska politika prema Srbima i u zakonodavstvu i u praksi".

Podsetivši da je Evropska komisija nedavno predložila zatvaranje pregovora o pristupanju Hrvatske EU, Linta je ukazao da je tim stavom razočarano 500.000 Srba izbeglih i prognanih iz Hrvatske i više od 100.000 građana Srbije, kojima su u toj državi ugrožena imovinska i druga prava.

Stručni tim 104 izbeglička udruženja izradio je izveštaj o neispunjavanju 12 zahteva Srba izbeglih i prognanih iz Hrvatske, pod nazivom "Oduzimanje srpske imovine u Republici Hrvatskoj 1991-2011. godine i hrvatsko pravosuđe u funkciji sprečavanja održivog povratka izbjeglih i prognanih Srba", rekao je Linta.

On je naveo da su ti zahtevi sadržani i u Peticiji izbeglih i prognanih Srba iz Republike Hrvatske, koje je svojim potpisom podržalo više od 70.000 oštećenih građana.

U izveštaju adresiranom na relevantne institucije EU, navodi se da Hrvatska nije ispunila evropske standarde u oblasti pravosuđa i ljudskih prava i da velikom broju izbeglih i prognanih Srba nije vratila oduzetu ili uzurpiranu imovinu i stečena prava.

U pismu, izbeglice apeluju da se odgodi donošenje odluke o zatvaranju Poglavlja 23 "Pravosuđe i ljudska prava" i da se otvori suštinski dijalog sa Hrvatskom o pronalaženju sveobuhvatnog i trajnog rešenja tih problema.

Suštinski dijalog na temelju Bečkog sporazuma

Temelj suštinskog dijaloga treba da bude Bečki sporazum o sukcesiji, potpisan 2001. godine od predstavnika država nastalih na području bivše Jugoslavije, podseća se u pismu i navodi da je hrvatski Sabor taj sporazum, u kojem se jasno kaže da će svim građanima biti vraćena njihova prava koja su imali na dan 31. decembra 1990. a da će svi ugovori sklopljeni za vreme rata biti proglašeni ništavim, ratifikovao 2004. godine.

Na skupu je ukazano da inicijativa za otvaranje suštinskog dijaloga nije uperena protiv evropske perspektive Hrvatske i da se izbeglička udruženja zalažu za pomirenje i uspostavljanje svestrane, iskrene i kvalitetne saradnje dve države, uz puno poštovanje ljudskih prava svih građana bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost.

Čedomir Antić iz Naprednog kluba ukazao je, povodom 20. juna Svetskog dana izbeglica, da su Srbi najveća prognanička zajednica u Evropi i da su im u Hrvatskoj ugrožena ljudska prava, bezbednost, politička prava...

Predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja Milojko Budimir podsetio je da će u nedelju 26. juna biti obeležena 70. godišnjica stradanja Srba, Jevreja, Roma u logoru Jadovno kod Gospića, i da će udruženja Srba iz Hrvatske organizovati odlazak iz Beograda.

Povodom Svetskog dana izbeglica, u zemunskom naselju Busije u nedelju 19. juna biće organizovana manifestacija "Krajiški otkos" i likovna kolonija, rečeno je na skupu.

 

Izvor: TANJUG