Избјегли и прогнани Срби из Хрватске дали су пуну подршку избору Иве Јосиповића за хрватског предсједника и изразили своје задовољство одласком ХДЗ-а са политичке сцене. Може се рећи да је овим сукобом он изиграо наше повјерење, истиче за Новости Милојко Будимир, предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске

Већ се годинама залажете за повратак избјеглих Срба и остваривање права која су им ускраћена. Како из те перспективе гледате на сукоб предсједника Иве Јосиповића с изабраним представницима Срба у Хрватској? 

Та је полемика дошла неочекивано, као гром из ведра неба. Избјегли и прогнани Срби из Хрватске дали су пуну подршку избору Иве Јосиповића за хрватског предсједника и изразили своје задовољство одласком ХДЗ-а са политичке сцене. Иако ни СДП за вријеме Ивице Рачана није показао интерес да се ухвати укоштац са бројним проблемима који муче избјегличку популацију, посебно у сфери повратка, очекивали смо да ће доласком Јосиповића бити отклоњене бројне баријере, прије свега одузета станарска права и Програм стамбеног збрињавања, који је донијела баш Рачанова влада. На овај начин одузето је више од 30.000 станова и спријечен повратак у урбане средине око 120.000 Срба. Ако се овоме дода чињеница да није до краја проведена ни обнова оштећених и порушених кућа, онда је јасно да нису створене претпоставке за повратак. Прије избора за предсједника, Јосиповић је донекле показивао разумијевање за наше проблеме и то нас је мотивисало да му пружимо подршку. Може се рећи да је овим сукобом Јосиповић изиграо наше повјерење јер се показао незахвалан према човјеку који је више од њега учинио око пријема Хрватске у чланство ЕУ-а затварајући нека преговарачка поглавља, иако негдје и нису испоштовани интереси Срба. 

Суштинско је питање што је Јосиповића мотивисало за овакво реаговање. Мислим да је очекивао да Пуповац присуствује обиљежавању годишњице "Олује" у Книну и тако покаже да је то била ослободилачка и хумана акција како би Хашки трибунал коначно измијенио дату квалификацију да се ради о удруженом злочиначком подухвату који је довео до етничког чишћења Срба са подручја бивше Крајине. За овакву работу пронашао је предсједника СДФ-а Вељка Џакулу којему је сигурно пречи лични интерес од интереса народа који би требао представљати. Овај Јосиповићев позив и Џакулин поступак сигурно су, што се медија тиче, довели у други план избјегличку проблематику, којој се ни иначе не посвећује адекватна пажња. 

Подјеле међу избјеглицама 

Да ли се слажете с изјавом предсједника "Веритаса" Саве Штрпца да су Јосиповићеве изјаве о Пуповцу напад на Србе? 

Очекивало се да ће Јосиповић као декларисани антифашиста показати више сензибилитета за Србе који су дали велик допринос за вријеме Другог свјетског рата, на основу чега им је била зајамчена пуна равноправност и једнакост као и Хрватима. Можда је и Јосиповић, баш као и Џакула, са овим нападом показао своје право лице. Није случајно да је он био један од аутора тужбе против Србије за геноцид и то управо у вријеме НАТО-агресије на Србију. Тешко је објаснити и то да Јосиповић као врстан правник негира демократски изабране представнике и протежира неке који пружајући "одређене услуге" покушавају да добију оно што им не припада. Можда је Јосиповић и у праву када каже да Пуповац "није учинио за Србе што се од њега очекивало", али је суштинско питање што чини Јосиповић као предсједник државе за народ који је изгубио своја конститутивна права и сада представља националну мањину. Овај напад на Пуповца могао би се окарактерисати и као напад на мањинска права Срба, која на тај начин није угрожавала ни претходна влада на челу са ХДЗ-ом. 

Како коментирате то што је појављивање Вељка Џакуле у Книну изазвало неподијељене осуде и Асоцијације и Коалиције избјегличких удружења, чији су представници тих дана били на поменима и парастосима за жртве "Олује"? 

У избјегличком корпусу подјеле су присутне већ дуже времена, од чега штету може имати само избјегличка популација. Подјеле су се продубиле настојањем неких удружења, окупљених у Коалицију избјегличких удружења, да се директно баве политиком. Чланице окупљене у Асоцијацији супротставиле су се таквим ставовима, јер према нашем статуту удружења дјелују као невладине и нестраначке организације, а активно бављење политиком забрањује и конвенција УН-а. Ово некима није сметало да се злоупотријеби петиција избјегличких удружења која је првенствено била намијењена земљама ЕУ-а да од Хрватске, прије него што постане пуноправна чланица, затраже да се врате сва права која су Срби изгубили у Хрватској, а која би требали имати сходно Бечком споразуму о сукцесији из 2001. Нажалост, ова је петиција послужила за коалициони споразум између Коалиције избјегличких удружења и Српске напредне странке, што је резултирало посланичким мјестом у Народној скупштини Србије за предсједника Коалиције Миодрага Линту. Иако је и Коалиција осудила одлазак Вељка Џакуле у Книн и преко Линте изјавила да не жели да се мијеша у сукоб између Јосиповића и Пуповца, из њихових саопштења било је јасно на чијој су страни. Према њима, Пуповац је одговоран за све оно што се десило Србима у Хрватској и то не само послије "Олује", него од њиховог доласка на те просторе. Из овог се јасно види да, без обзира на критику, остаје на снази потписан споразум између Коалиције избјегличких удружења и коалиције Српска слога у Хрватској у којој је један од најактивнијих чланова Вељко Џакула. Зато смо осуду од стране Коалиције избјегличких удружења око Џакулиног одласка у Книн примили са резервом, јер није дошло до прекида потписаног коалиционог споразума. 

А како коментирате то што су жртве масакра на жировачкој цести постале жртве политичких препуцавања? Наиме, Миодраг Линта и ветеранска удружења најавили су за 8. август велику комеморацију у Жировцу, и то мимо органа Опћине Двор и тамошњих представника Срба. У Жировцу се на крају није појавио нитко. 

Овдје је сваки коментар заиста сувишан, али када се зна тко је требао положити вијенац, онда се не треба чудити. Чини се да је важније да је јавност о томе унапријед обавијештена него да ли ће вијенци бити положени. Углавном су сви писани и електронски медији пренијели ову иницијативу, али су зато малобројни саопштили да до те комеморације није дошло. Најавити комеморацију без претходног договора са онима који би о томе требали да донесу одлуку и који око тога имају вишегодишње искуство, јер се жртве "Олује" у Двору обиљежавају од 2002. године, најбоље говори о озбиљности организатора и његовим намјерама. Остаје горак укус да је вијест отишла у етер и стигла до јавности, па се чини да је тако и сам циљ постигнут. Овакво понашање сигурно заслужује осуду, јер је за организацију комеморације неопходан договор најприје са институцијама власти на терену, а затим и са легитимним представницима Срба у Хрватској. 

Хоће ли Асоцијација наставити комеморирати српске жртве из ратова 1940-их и 1990-их? 

Асоцијација ће и даље, у договору са свима онима који су добронамјерни и који заиста истински осјећају сву дубину трагедије која је задесила Србе у Хрватској и за вријеме Другог свјетског рата, као и за посљедњег грађанског рата, наставити са комеморацијама како се жртве не би никада заборавиле. У оквиру наше Асоцијације дјелује и Удружење породица несталих "Суза" које организује парастосе у дане када су се десила већа страдања Срба на појединим мјестима за вријеме протеклог рата, од Миљевачког платоа преко Масленице и Медачког џепа до "Бљеска" и "Олује". Ови се комеморативни скупови углавном организују у цркви Светог Марка у Београду. Асоцијација сваке године организује и црквено-народни крајишки сабор "Крушедолска звона" код манастира Крушедола на Фрушкој гори, а повод је прогон Срба из западне Славоније у акцији "Бљесак". 

Тешко је прихватити чињеницу да Хрватска још увијек велича и слави "Олују" док у исто вријеме њени грађани српске националности пале свијеће и оплакују више од 2.000 погинулих и несталих у тој злочиначкој акцији. Ако Хрватска жели да постане чланица ЕУ-а у пуном смислу те ријечи, онда мора и да поштује стандарде који вриједе у свим цивилизованим земљама свијета. Асоцијација заједно са СНВ-ом из Загреба и Удружењем "Јадовно" из Бањалуке организује и комеморацију на стратишту Јадовно у Лици, а у договору са Одбором за Јасеновац, који дјелује при Патријаршији у Београду, организоваће одлазак на комеморацију у Јасеновац. 

Хоћете ли доћи у Вариводе, Гошиће и Голубић, мјеста погибије српских цивила након "Олује"? 

У договору са СНВ-ом и другим организаторима, представници наше Асоцијације доћи ће на сва она мјеста гдје се буде одржавала комеморација, јер то је најмање што можемо учинити. 

Легитимни представници Срба 

Како из аспекта сјећања на ратне жртве коментирате Џакулину изјаву да му је "митова, прекопавања костију и парастоса преко главе"? 

Што се тиче изјаве Вељка Џакуле, мислим да је срамна и да заслужује сваку осуду. Када овако говори о мртвима, какву подршку може очекивати од живих, а поготово оних који су изгубили своје најмилије? Умјесто да се залаже да се сазна истина о свим злочинима и да починиоци таквих недјела с било које стране буду санкционисани, он жели да све то препусти забораву. 

Очекујете ли да ће нова власт у Србији наставити рјешавати положај избјеглих Срба и да ће наставити с оним активностима које су договорене на Сарајевској конференцији? 

Било би добро када би нова власт учинила и више од претходне. Остали су неријешени многи проблеми који су наведени у петицији избјегличких удружења. Будући да је око петиције постигнут договор између Коалиције избјегличких удружења и СНС-а који је сада у власти, не би требало бити проблема око реализације тих захтјева. Уколико до тога не дође, моћи ће се говорити о манипулацији у предизборне сврхе и сигурно ће они који су у томе учествовали морати сносити одређене консеквенце. Наша Асоцијација ће и даље наставити да конструктивно сарађује са државним институцијама које се баве овом проблематиком, као што смо радили и до сада, а посебно са Комесаријатом за избјеглице Републике Србије. Очекивања од Сарајевске конференције су велика, као и од средстава која су тамо обећана, али реализација још није на помолу. Иако је Сарајевска конференција уважила наше потребе, изостала су наша права која смо доношењем више дискриминаторних закона изгубили у Хрватској. Асоцијација ће наставити да сарађује са СДСС-ом и СНВ-ом у Хрватској као јединим легитимним институцијама Срба, као и заступницима са листе СДСС-а у Сабору, како бисмо убрзали рјешавање оних питања која су од суштинског значаја за повратак или поштовање одузетих права. Уколико се битно не унаприједи положај Срба у Хрватској, тешко је говорити и о помирењу и бољим односима између Србије и Хрватске, што је за нас од посебног интереса. 

Који су приоритети у остваривању права Срба у Хрватској? 

Приоритет је да се испоштује Бечки споразум о сукцесији, према коме би требала да буду враћена имовинска и друга права на стање од 31. децембра 1990. Иако је Хрватска овај споразум ратификовала 2004. у Сабору, до сада нису донесена одговарајућа подзаконска акта, што у пракси онемогућује његово спровођење. То значи да би требало вратити одузета станарска права, јер се показало да Програм стамбеног збрињавања не може бити супституција за одузета станарска права. Овдје је важно споменути да је овај штетни програм заживио захваљујући управо активној улози Вељка Џакуле у Загребу и Миодрага Линте који је на челу СДФ-а у Београду. Било би хумано да се пензионерима исплате пензије које нису примали за вријеме рата, као и да се врати динарска и девизна штедња. А посебно је болно питање судбина несталих и породица које годинама чекају да дођу до посмртних остатака како би могле сахранити своје најмилије. Уосталом, у периоду мониторинга до средине сљедеће године, када се очекује улазак Хрватске у ЕУ, било би нормално очекивати да се ови проблеми ријеше. Уколико се не пониште резултати етничког чишћења, остаће чињеница да се злочин исплати, што неће допринијети нормализацији односа и миру у региону. 

С обзиром на то да у редовима Асоцијације нема посланика владајуће коалиције, очекујете ли да ће њен положај бити погоршан? 

Асоцијација дјелује према свом статуту као невладина и нестраначка организација и зато се не може очекивати да има своје посланике у Народној скупштини Србије. На избјегличкој проблематици не би смјело бити подјела, морао би постојати консензус свих политичких странака. Без оваквог приступа тешко је очекивати рјешење бројних проблема. Асоцијација, која окупља више од 30 избјегличких, завичајних и других удружења, увијек ће у интересу избјегличке популације сарађивати са институцијама државе, а посебно са онима које се баве овом проблематиком. Очекујемо да ћемо у рјешавању наведених проблема имати пуну подршку и нове власти у Србији. 

РАЗГОВАРАО: Ненад Јовановић 

Извор: НОВОССТИ