Асоцијација избјегличких и других удружења Срба из Хрватске упутила је молбу амбасадору Руске федереције у Београду  господину Александру Алексијевичу Конузину да прими на разговор њене представнике.

Амбасадор је 20.марта о. г.  примио представнике Асоцијације у саставу: Будимир Милојко, предсједник,  Раде Матијаш, потпредсједник, Вељко Вукелић, члаг Главног одбора  и Јован Каблар, генерални секретар Асоцијације.
 
Представници Асоцијације захвалили су амбасадору Конузину на пријему и  упознали га са проблемима на које наилазе у  држави свога поријекла Хрватској, у којој су ускраћени у многим од својих људских и елементарних права.
 Република Хрватска средином идуће године улази у чланство Европске Уније са  нерјешеном  избјегличком проблематиком, а наком што се нађе у друштву Европске заједнице, мале су шансе да се за  наше проблеме нађе задовољавајуће рјешење. Поглавље 23  које третира људска и темељна грађанска права није испоштовано и зато је предвиђено да Хрватска  буде  под мониторингом до њеног уласка у ЕУ. Ради тога Асоцијација категорички захтјева  од међународне заједнице да изврши притисак на РХ да прије него што уђе у ЕУ изврши обавезе преузете Бечким споразумом, Сарајевском деклерацијом, Међународном конвенцијом о избјеглицама и другим билетаралним уговорима према својим грађанима српске народности.

Русија је наша традиционално пријатељска земља у коју имамо повјерење и од које очекујемо да нам у границама својих могућности пружи помоћ у оквиру међународне заједниве.

Амбасадора су интресовала поједина питања, мада се стекао дојам да је упознат са  овим проблемима јер је учествовао на многим скуповима на којима се разматрала избјегличка проблематика.

На крају се амбасадор Конузин  захвалио на информацијама о проблемима за које је чуо од представника Асоцијације, а са којима се сусрећу од времена прогона. Вољан је да помогне у границама својих могућности..  Интересује га историја Југославије. Његова сфера интересовања је проблематика не само Србије него Срба у цјелини.  Сматра да смо у праву када инзистирамо на рјешавању наше проблематике и прије него што РХ уђе у ЕУ. Препоручио је да будемо активни и да покушамо привући пажњу на проблематику коју треба да Хрватска рјеши прије уласка у ЕУ, па чак  да се обратимо и  Европском суду у Страсбуру. Напоменуо је да је у Србији прије три седмице био специјални представник Министарства иностраних послова Руске Федерације  за људска права Константин Долгов  у вези  људских права на Косову и Метохији и да ће га упознати са нашом проблематиком како би је уврстио у извјештај  који ће бити објављени у октобру ове године.
Српска Академија наука почетком априла о. г. организује Научни скуп “Русија и Балкан-Прошлост и будућност 1991.-2012.” Господин амбасадор Конузин је препоручио да се Асоцијација укључи и узме активно учешће са једном пригодном темом.

На крају је Вељко Вукелић испред Организационог одбора Крушедолског сабора замолио амбасадора Конузина да присуствује овој манифестацији која ће се одржати 26. маја о.г. код манастира Крушедол на Фрушкој Гори.  Амбасадор је дао обећање уколико му обавезе допусте да ће се радо одазвати позиву.

Представници Асоцијације предали су Амбасадору:
- Писмо са прегледом одређене избјегличке пронлематике,
- Нон папер, документ Владе РС из 2009. године
-  Петиција избјегличких проблема,
- Бројчане  преглед проблематике несталих
 - Пригодне књиге
Сасанак је почео у 11 сати, а завршио у 12,10 сати.


Забиљежио: Јован Каблар