Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Podignimo spomenik svim stradalnicima
ustaškog genocida, od Jasenovca do “Oluje” (2)
Akademik Krestić:
Na stubu srama su oni koji “oživljavaju” žrtve uz optužbu da kopaju stare rane
U Jasenovcu, najvećem i najstrašnijem logoru smrti u ovom delu porobljene Evrope, koji istoričari nazivaju i “srpski Aušvic”, nestalo je nekoliko stotina hiljada Srba, Roma, Jevreja
i antifašista različitih nacionalnosti.
– Žrtve ne smeju da budu zaboravljene – kaže akademik Vasilije Krestić. – Najmanje što možemo da učinimo za sve stradalnike, bez obzira na veru, naciju i boju kože, jeste da im podignemo
spomenik. Za opomenu i nezaborav.
Jasenovac je samo jedan od zloglasnih logora smrti, a Krestić smatra da bi spomenik bio podsećanje na sve žrtve rasističkih ideologija i njihove krvnike.
– Vidimo da se temom o genocidu u poslednje vreme manipuliše, pa zločinci postaju žrtve, a žrtvi zločinci – tvrdi akademik Krestić. – Na stubu srama su oni koji “oživljavaju” žrtve,
uz optužbu da kopaju stare rane, podsećaju na stara vremena. A smemo li da ih zaboravimo?
POTREBNA JE SAMO SLOGA – PODIZANjE spomenika nema politički karakter, on ne opterećuje već rasterećuje bilateralne odnose i saradnju na evropskom planu – tvrdi Aleksandar Matanović. – Spomenik bi ujedinio svekoliki srpski narod na pozitivnoj i humanoj osnovi, u duhu ocila na grbu da “samo sloga Srbiju spasava”.
KO JE KRIV – JOŠ za vreme komunizma uspostavljena je šema po kojoj su “krivi
jedni, ali krivi su i drugi”. Ko iskoči iz te šeme žigosan je kao šovinista koji
produbljuje nove rovove. Sve je, zapravo, učinjeno i rečeno da genocid ne bude istražen
do kraja – dodaje Krestić.
– Ovaj spomenik koji smo dužni da podignemo jeste upozorenje da se konačno suočimo sa stvarnošću, da više ne lutamo i ne lupamo glavom o zid, da se lišimo svih iluzija i emocija,
da shvatimo da ćemo ponovo trpeti razočaranja i da ćemo, možda, i stradati ako ne
budemo racionalni, ako sa Hrvatima u svemu ne budemo uspostavili odnose samo na
temelju punog reciprociteta.
– Genocidom se nisam bavio tako što sam prebrojavao žrtve – kaže Krestić. – Više sam, i kao čovek i kao istraživač, pokušavao da odgonetnem motive i porive zločina. Uvek sam se pitao
kako je moguće da se jedna nacija tako surovo obračunava sa drugom. A onda sam našao
podatak da još od 18. veka egzistira ideja da Srbima nije mesto u Hrvatskoj. NDH
je iz čisto hrvatskih, geopolitičkih razloga propagirala ideju da Srbi kao remetilački
faktor ometaju stvaranje velike etničke, verske i, što je više moguće, katoličke
države Hrvatske.
(Nastaviće se)
Izvor: VEČERNjE NOVOSTI
Vezane vijesti:
Akcija: Spomenik ustaškim žrtvama
Vasilije Krestić: Šta očekivati od politike Hrvata
VASILIJE KRESTIĆ U dijalogu sa epohom
