Представници породица чији су најмилији нестали током хрватскe злочиначке акције „Олуја“ у августу 1995. године, поручили су да ће та акција за њих трајати све док судбине чланова њихових породица не буду познате и жртве достојанствено сахрањене.
Мирјана Деветак је, говорећи у име породица жртава на тематској конференцији „Некажњени злочини у `Олуји` – посљедице 23 године послије“, рекла да се они који су изгубили најмилије већ двадест година буде и лијежу са истим болом и питањем, зашто.
„Нама је `Олуја` стално, а докле ће да траје не знамо. Можда ја нећу дочекати истину о свом мужу чије убице су из Бужимске дивизије Петог корпуса Армије БиХ добро познате и можда ће моју потрагу наставити дјеца“, рекла је Деветак.
Она је рекла да зна да су међусусједски односи двије државе веома важни за Београд, али да су важне и српске жртве нестале у Хрватској.
Предсједник Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ Драгана Ђукић рекла је да српски народ тугује, док се у Хрватској слави, и да су породице несталих уморне од ишчекивања.
Она је нагласила да све не би морало бити тако јер је Хрватска једина земља у региону која има регистрована гробна мјеста, али ништа не чини да тијела буду ексхумира, а она раније ексхумирана идентификована.
„Зна се и зашто, јер ако нема имена нема ни жртве“, рекла је Ђукићева.
Представник Комисије за нестала лица Владе Србије Драгана Крстић рекла је да се, према евиденцији комисије, у Хрватској 1.746 лица води као нестало.
„Од тога је 371 лице који су држављани Србије, 680 лица су Срби држављани Хрватске, чије породице сада углавном као избегле живе у Србији, а у службеним евиденцијама Комисије води се још 695 лица чији нестанак није пријављен према критеријуму Међународног комитета Црвеног крста и ради се на верификацији тих случајева“, рекла је Крстићева.
Крстићева је истакла да је сам процес тражења у једном моменту доведен у питање и прекинут и указала да је Хрватска недавно одбила да потпише Оквирни план за нестала лица уз заједничку декларацију о несталим која је потписана 10. јула у Лондону.
„Представници Хрватске су у посљедњем моменту имали једну сугестију да се у преамбули нагласи да они подржавају рад, али самим тим нису хтели да буду учесници. Мислим да треба другачије да се опходимо и настојаћемо да Оквирни споразум ипак буде усаглашен и потписан у септембру“, рекла је она.
Историчар Милан Гулић констатовао је да је „Олуја“ догађај који представља преломницу у историји српског народа и да њене посљедице нису ништа мање него посљедице Велике сеобе Срба, те да са тим у складу о овој операцији хрватских снага треба стално говорити и указивати на чињенице.
„Када упоредите попис 1991. и 2011. године у Хрватској видјећете да недостаје 400.000 Срба. Они су од озбиљног народа постали национална мањина, а на следећем попису биће их још мање. Зато је важно причати о `Олуји“, рекао је Гулић.
Он је као посебно значајно истакао то да су злочинци из „Олује“ остали некажњени, али је, како је рекао, и „Олуја“ остала некажњен злочин што се сада враћа као бумеранг.
„Питање на које нећу дати одговор је зашто није подигнута ниједна оптужница против државног и војног руководства Хрватске. Само мјесец дана од гранатирање Загреба дигнута је оптужница против тадашњег предсједника Републике Српске Крајине Милана Мартића. Да ли је било довољно да се до 1999. године, када је преминуо, подигне оптужница против Фрање Туђмана, односно до 1998. против Гојка Шушка“, упитао је Гулић.
Да се то десило, закључио је Гулић, можда сада селектор хрватске репрезентације, 23 године након „Олује“, не би посвећивао успјех на Свјетском првенству „хрватским бранитељима“.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Кужет: Над Србима извршени геноцид и етничко чишћење
Преживјела Јасеновац убијена у „Олуји“
Марија Милић: Олуја и послије Олује*