Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Злочини у Пониквама у некадашњој општини Горње Дубраве код Огулина

Датум објаве: среда, јануар 31, 2018
Објављено у Остала стратишта
Величина слова: A- A+

Поникве, Горње Дубраве, Огулин. 31. јануара 1945. године, све житеље села које су затекле усташе код куће, поклале су и спалиле у кућама. Њих 30, жена, мушкараца и дјеце.

Поводом годишњице злочина у  Пониквама,  на територији некадашње општине Горње Дубраве код Огулина,  из књиге „Опћина Горње Дубраве – Радови из даље прошлости и народноослободилачке борбе“ у издању Хисторијског Архива у Карловцу преносимо сљедеће редове.  

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/gornje-dubrave.jpg

Један од најтежих и најстрашнијих пљачкашких покоља, извршили су усташе 31.1.1945. године у Пониквама, о чему Горански вјесник доноси слиједећи напис:

»Дан 31.1.1945. године усташе су, извршили покољ у Пониквама, котар Огулин. Поклали су 36 особа, већином жена, дјеце и стараца. Да би задовољили своје звјерске нагоне, спалили су неколико кућа и са собом одагнали 120 комада крупне стоке и око 100 комада ситне стоке. Поједине усташке групице, које су извршиле тај покољ, стављале су на главу четничке шубаре и одлазиле пљачкати оближње село Јадрч.«…

О покољу у Пониквама у истом броју Горанског вјесника записано је и слиједеће:

»Дана 31.1.1945. године упала је једна јединица 33. усташке бојне у село Поникве и отпочела са страховитим клањем. Дјеца у колијевци и жене и старци падали су као жртве усташког ножа. »Штоје крв млађа, то ми је слађа« рекао је један кољач, и звјерски натмурена лица облизао нож обливен крвљу једног малишана, кога је мало прије заклао.«[1]

Усташе су свој крвави пир у Горњим Дубравама и околини спроводили током читавог рата. У истој горе наведеној  књизи  налази се исказ усташког злочинца Фрање Манцеа из Брод Моравица, што га је дао на суђењу у Мркопљу, а који је објављен и  у „Горанском вијеснику“ број 90. 16. марта 1945:

»Дана 20. просинца били смо опет у Дубравама. Тада је поручник Делач из пушке убио једног цивила. Код њега смо нашли 200.000 куна, које је узео Делач. У шуми су усташе ухватили 2 мушкарца, довели их к мени да их закољем. Ја сам им пререзао гркљан, и разрезао прса, а Барбарић и Штајдухар резали су им руке и ноге. Ухватили смо још тројицу цивила, једног сам ја убио пушком, а остало двојицу заклао је поручник Делач ножем. Узели смо им новац и подијелили га. Делач си је узео 200.000 куна, Барбарић 65.000, Штајдухар исто толико, а ја сам добио 30.000. На сам Божић у близини Дубрава ухватили смо 2 мушкарца, једном сам ја пререзао гркљан, а поручник Делач најприје његову мушку снагу, а затим гркљан. Даље на цести уловили смо још двојицу, једном сам ја пререзао гркљан, а по томе распорио прса, другоме је то исто направио Барбарић. Иза тога су дошли усташе, Авдо Томић из Мркпоља и Иван Троха из Сењског, који су онако мртвима изболи очи, одрезали уши и нос. Након тога су ми усташе довели другу двојицу цивила с којима сам на исти начин свршио, а онда су им Иван Троха, Алојз Троха, оба из Сењског, те Перо Светлечић и Иван Ванчина из Равне Горе из распорених прсију извадили срце, резали им мушку снагу, и руке. Тог дана заклали смо још двојицу мушкараца једног ја, а другог Никола Рајновић, Србин из Српских Моравица, те Сулејман Агић из Тузле, који је својој жртви разбио лубању са кундаком. Након тога су му извадили мозак, а онда пререзали врат. Сулејман је с ножа лизао крв и говорио. »Видите, овако се пије партизанска крв«. Агић је још мртвацу одрезао нос и извадио оба уха.

Ја се тачно сјећам датума и свега што сам учинио, јер имадем добро памћење. Све сам то радиојер су и други тако радили, сматрао сам да сам добар усташа зато што то чиним.« [2]

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/ponikve-crkva.jpg

[1]Горански вјесник број 88, од 29.2.1945., стр. 4

[2]Усташког кољача осудио је војни сут у Мркопљу на смрт. Тим поводом »Горански вјесник« број 90, од 16. ожујка, доноси између осталог слиједеће: »Саслушавши признање овог разбојника, народ Мркопља није се могао суздржати, а да не да гласног израза свом незадовољству над пресудом коју је изрекао војни суд, осудивши га на смрт, народ је наиме стекао увјерење да је таква казна, брза смрт, преблага за тако окорјелу звијер«.

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top