Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Злочини над Србима Ливањског поља, 28. јула – 3. августа 1941.

Датум објаве: недеља, јул 31, 2016
Величина слова: A- A+

Покољ у шуми Копривници био је крвави увод у масовне покоље који ће се догодити до краја јула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, која су до сада утврђена.

Livanjsko polje

Усташе су упорно тврдиле да Србе протерују у Србију, а егзекуције су вршиле најчешће ноћу, све до масовних покоља које су извршили 29. и 30. јула. Када је, нажалост касно, Србима постало јасно да је почело њихово истребљење, више није било могућности за озбиљнији и организовани отпор јер су већ били разоружани, а они који би отпор могли организовати били су побијени.

Дана 28. јула усташе су поклале Србе који су се лечили у ливањској болници. Истог дана у већини села ливањског подручија са мешовитим националним саставом становништва, на превару тј наредбом да дођу на договор у вези пресељења у Србију, похапшено је око 600 Срба, мушкарца старијих од 13 година. Наредног дана започело је убијање похапшених Срба, мушкарца, на стратиштима: Пролог (убијено 466 Срба), јама Бикуша (46); јама Самогред (28). Убијање на стратишту Пролог трајало је три дана.

Са ексхумације на стратишту Пролог 1991. ФОТО:ОМЛ
Са ексхумације на стратишту Пролог 1991. ФОТО: ОМЛ

Дана 30. јула, почиње привођење и убијање више од 1000 жена и деце на стратиштима: школа у селу Челебић – 370 убијених жена и деце; јама Равни долац – 204; јама Камешница – 270; јама Јеловача-Тушница – 36; јама Развала – 80; ливада Трновац – 46; јама Пропунта – 3; јама Греда – 2; јама Провалија – 13; Борова Глава – 4 (на подручију Купреса).
Бројне жене и деца бачене су живе у јаме дубоке и по 50 метара, да тамо скапавају од глади, жеђи, рана међу лешевима својих рођака и комшија.

Гротло јаме Равно долац 1991.
Гротло јаме Равно долац 1991.

Униформисане усташе су надгледале и руководиле акцијом, а непосредно извршавање и контролу да неко од Срба не побегне, вршили су цивили, житељи ливањских села, комшије и познаници Срба.

Нека српска села су потпуно опустела, у бројним породичним задругама побијени скоро сви чланови, неки родови затрвени. Побијени су Срба из Ливна и ливањских села: Била, Бојмунти, Врбица, Главице, Велики и Мали Губер, Губин, Жабљак, Застиње, Коморани, Лиштани, Оџак, Подгреда, Поток, Поточани, Прилука, Прово, Радановци, Раповине, Сајковић, Смрчани, Сухача, Чапразлије.

Највише су пострадала села: Челебић, у коме је убијено 416 Срба; Горњи и Доњи Рујани са 377 побијених; Голињево са 232 људи, што је целокупно српско становништво тог села; као Велики и Мали Губер са 126 побијених и друга.

Убијено је 673 деце млађе од 15 година, од којих 248 није стасало ни за школу, а био је знатан број некрштене деце, млађе од годину дана (само у селу Голињеву било их је 24).

Поред ливањских, на наведеним стратиштима су побијени и Срби купрешког села Вуковско (147), дувањских села Врило и Присоје (60) и 47 Срба доведених из Далмације.

Од 28 до 30. јула највише су пострадали родови: Пажин (161 убијен), Ерцег (126), Лалић (116), Вујановић (97), Бошковић (74), Радета (63), Ждеро (60), Црногорац (58), Цвијетић (57), Козомара (55), Кисо (54), Шуњка (40), Радић (38), Стојинац (37), Милутин (35), Рацо (32), Арнаут (30), Ратаљ (30), док је мање од 30 убијених било у породицама: Видовић, Вујичић, Давидовић, Коњикушић, Нинковић, Петровић, Росић, Ристић, Симић, Шешум, Јовановић, Митровић, Митранић, Тошић, Ћурковић, Лаганин, Илукић, Јагодић, Наерловић, Никић, Покрајац, Тришо, Шормаз, Броћета, Иветић, Пајчин, Вулета, Бобушић, Ловрен, Марић, Ковљеновић, Анђић, Барош, Белензада, Бесара, Билбија, Добријевић, Дувњак, Ђуран, Загорац, Зељковић, Коњик, Краварушић, Кујунџић, Љубоја, Маљковић, Миличевић, Паројчић, Павловић, Пејић, Радоја, Рашковић, Секулић, Сердаревић, Скакић, Станишић, Стричевић, Томовић, Ћевап, Милисав, Михајло, Мрвић, Бикић, Ђукић, Ненадић, Буловић, Ћалић, Бачковић, Глигић, Вулић, Стојић, Шормаз, Гарић и Михаљица.

Након масовног покоља, неколико дана догађала су се појединачна убиства Срба који су најпре успели да побегну усташама, али нису имали где да се склоне и поново су допали усташама у руке.

Са стратишта Трновац и јама Греда посмртне остатке убијених су 1947. године сакупили преживели чланови рода и сахранили на православном гробљу у селу Лиштани.

Из јаме Самогред породице су 1961. године извршиле пренос костију страдалника на православно гробље у селу Рујани.

Са стратишта: Пролог, Равни долац, Камешница, Тушница и Провалија посмртни остаци су ексхумирани 1991. године у општој акцији покренутој од стране Срба у БиХ и сахрањени у Спомен костурници у порти ливањске православне цркве Успења Пресвете Богородице.

Сахрана послије ексхумације у Ливну 1991.
Сахрана послије ексхумације у Ливну 1991.

Кости страдалника са стратишта: јама Бикуша; ОШ Челебић тј Барјак где су тела после покоља у школи сахрањена у заједничку гробницу – рупе из којих се вадио песак; Пропунта и Борова Глава нису ексхумиране. Над јамом Бикушом и на Барјаку подигнут је споменик побијеним.

Већина спомен обележија је током рата ’90-тих оскрнављена, а нека су касније делимично обновљена.

На ливањском подручију било је села у којима су усташе жене и децу предодредиле за покрштавање, а одрасле мушкарце за убиство. Реч је о селима Подгреда, Поточани, Жабљак, Коморани…

Присилно покрштавање у римокатоличку веру, које је започело одмах по хапшењу мушкараца 29. јула 1941. године, вршили су фратри из манастира Горица. Жене и деца су присиљавани да свакодневно одлазе на мису. То је трајало до септембра исте године, када је на том подручију успостављена италијанска власт која је спречила даље злочине над Србима и забранила присилно упражњавање римокатоличких обреда.

Припремио: Удружење Огњена Марија Ливањска

Везане вијести:

Ливањско поље, стратиште у НДХ

Неизмишљена прича о њој

У Ливну обележено 75 година од страдања српског народа

ВИДЕО – Пакао у јами Равни долац 30. јула 1941.

Прича за сва времена – Јама

Гордана Достанић: Планско уништење српског народа на подручју Ливањског поља

6. јун 1941. – 75 година од почетка страдања Срба Ливањског поља


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top