Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Злочини над цивилним становништвом српске националности који су почињени 90-тих година у Сиску

Датум објаве: уторак, август 23, 2016
Величина слова: A- A+

Београд – Удружење „Завичај’“ Београд, „Завичајно удружење Банијаца – Београд“ и „Удружење бораца из РСК у Србији“ Београд ,21.08.2016. године у Калуђерици у Храму Св. Јоакима и Ане одржали су парастос убијеним цивилима Цапрашких села на Банији (Сисак) који су мучки убијени на кућном прагу 22. августа 1991. од стране усташа Ђуре Бродарца који су за ту прилику били преобучени у униформе ЈНА и кукавички на превару побили цивилно становништво српске националности.

Овај злочин хрватска пропаганда је тада приказала на страним телевизијама као злочин над хрватским народом који је почињен од стране Срба.

Нажалост државне институције у Србији и Хрватској овим злочином се нису уопште бавиле све док ова три удружења нису на достојанствен начин почели да обележавају страдање нашег народа на Банији.

Данас је поред парастоса страдалим српским цивилима Цапрашких села,откривена и спомен плоча и представљене активност у даљој реализацији пројеката будућег меморијалног комплекса посвећеног погинулим цивилима Цапрашких села и свим српским жртвама са Баније страдалим у ратовима од 1914-2000 године и свим српским патриотима погинулим у отадзбинским ратовима,који ће бити направљен у оквиру постојећег спомен обележја погинулим борцима Црвене армије,који су погинули приликом ослобађања Београда у Другом светском рату.

После парастоса у храму Св. Јоакима и Ане скупу се обратио председник удружења „Завичај“ господин Ненад Абрамовић који је поред осталог нагласио да се са истином о страдању Срба са Баније мора упознати светска јавност и да се морају раскринкати лажи које је хрватска пропаганда сервирала светској јавности 90-тих година, како би сакрила своје злочине које је починила над српским народом у Хрватској.

Господин Абрамовић је посебно истакао да се нада да ће напоре ових удружења,која се труде да се сазна права истина о злочинима који су почињени у Сиску и околини,препознати и релевантне институције како у Србији, Хрватској, ЕУ, Руској Федерацији тако и у другим земљама света,и да се коначно сви кривци за ове гнусане злочине почињене над цивилима српске националности у Сиску, после 25 године приведу правди.

Након одржаног парастоса на простору будућег меморијалног комплекса скупу се обратио и господин Милан Жунић,председник Удружења банијаца Београд чије обраћање преносимо у целости :

Драги земљаци,браћо и сестре,даме и господо,драги гости !

Скупили смо се поново данас овде у Калуђерици,већ трећу годину за редом,да одамо помен 16-сторици,а по нашим подацима 20-орици. мучки убијених цивила у селима,Трњане,Чакале,Кињачка,Бестрма,Блињски Кут,Блињска Греда и Брђани,у околини Сиска,који су убијени из само једног јединог разлога,зато што су били Срби.

Данас се морамо поновно,као и сваке године,подсетити шта се у ствари догађало тог кобног,и за српски народ тог краја,несретног аугустовског јутра 1991 године у тим селима у околини Сиска ?

Дана 22. августа 1991, у раним јутарњим часовима,усташе Ђуре Бродарца,су извршиле масовни напад на српска села:Трњане, Чакале, Кињачка, Бестрма, Блињски Кут, Блињска Греда и Брђани. Овај мучки напад,ово морам да нагласим,на ненаоружано сеоско становништво, који ничим претходно није био испровоциран,је један од највећих злочина у Хрватској који је извршен над цивилним становништвом,чији је основни циљ био планско и немилосрдно убијање незаштићених цивила српске националности.То је класичан,односно,школски пример ратног злочина извршеног над недужним цивилним становништвом.
Злочин је био помно испланиран и како би преварили мештане тих села,са циљем да их се што више побије у тој акцији, за ту прилику злочинци су се послужили преваром и обукли униформе ЈНА,јер су знали да Срби воле ЈНА и знали су да се неће крити нити бежати кад их виде.

Много мештана је изашло на пут кад су чули да иде колона ЈНА са транспортерима,а многи су им пошли и у сусрет да их поздраве , не слутећи да се у тим униформама крију Бродарчеви крвници који ће потом за неки тренутак постати и њихове убице.

Пуцали су на све што су видели и на све што се мицало,како на људе тако и на животиње.

У том масакру злочинци су између осталих убили:Ранка Мартиновића (42), Ненада Пајића (40), Стеву Симића (54), Лазу Станића (57), Љубана Татишића (59), Младена Вранешевића (53), Милана-Мишу Вучинића (47), Драгана Бекића (39), Драгана Бишкуповића (45), Жељку Боиновић (23), Перу Црљеницу (50), Недјељка-Неђу Чајића (45), Ратка Ђекића (73), Милана Кладара (51) Радована Крагуља (36)……….. а више десетина цивила су ранили,од којих су многи накнадно подлегли ранама,тако да је на крају страдало 20 цивила.

Драги земљаци,као и сваке године до сада,ја се овом приликом морам поново осврнути на злочине који су почињени у Сиску и околини Сиска 1991 и 1992 године.Највећи масовни злочини, током грађанског рата у Хрватској 90-тих година, десили су се управо у Сиску, где је зверски побијено 712 Срба који су евидентирани,а неки подаци кажу и свих 1600 лица српске националности који нису евидентирани,а побијени су на најсуровије и најгнусније могуце начине који нису ништа заостајали за бахатостима усташких злочинаца из другог светског рата.

Зато нас и охрабрује изјава премијера Вучића дата пре неки дан у Градини,на обележавању 75 година од погрома над Србима, Јеврејима и Ромима у Концентрационом логору Јасеновац,где је нагласио да је Доња Градина само једно од хиљада стратишта у којима је наш народ страдао, а да се и не зна тачан број страдалих,те да је задатак институција Србије да утврде колико је Срба страдало у Јасеновцу, а ја овде додајем и да институцје Србије требају и морају да утврде,поред Јасеновца и других стратишта из другог светског рата, колико је страдало насег народа и у градјанском рату у Хрватској и БиХ 90-тих година,јер је то наставак тих злочина из другог светског рата.

Професор са бањалучког Филозофског факултета Горан Латиновић,тим поводом,на историјском часу о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у концентрационом логору Јасеновац рекао је: да је основно питање које се може поставити о геноциду над српским народом,који је извршила НДХ, „Како је такав злочин уопсте био могућ и како се догодио?“.

Професор је потом додао да о злочинима који су почињени за време НДХ не може се говорити само као о злочинима усташа, већ као о злочинима државе. У НДХ је вршен највиши вид геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима.Геноцид НДХ вршен је организовано и у институцијама државе,а то се поновило и 90-тих година прослог века,поново у организацији дрзаве Хрватске и у институцијама те исте дрзаве.Злочин се поновио зато што смо о злочину над Србима у другом светском рату, ћутали 70 година.

Зато ми нецемо да ћутимо о злочинима у Сиску,Вариводама,Миљевачком платоу………. и стотинама других места у РСК и Хрватској,који су се десили 90-тих година, а овом приликом навешћу само неке злочине које су монструми у име те дрзаве починили у Сиску над цивилима српске националности:

Боројевић, Стево – рођен 10.09.1946. – 06. новембра 1991. заустављен од припадника ХВ на контролном пункту у Одри, тело пронађено 13 дана касније, узрок смрти,убодно резне ране у подручју врата и прса те устрелне ране главе; записник о обдукцији од 18. октобра 1991.

Цветојевић, Милан – рођен 1935. у Доњем Јаворњу код Двора. Радио је у Рафинерији Сисак, а живио у Мошћеници. Дана 19.09.1991. одведен је од своје куће од стране три особе одевене у маскирне униформе без ознака, убијен је хицима у потиљак те бачен у Саву.Тело је пронађено након дуго времена у Дунаву код Ковина.

Николић, Градољуб – рођен 19.01.1941. у Прокупљу (опћина Ниш, Србија), живио у Сиску. Радио у Рафинерији.Дана 26.09.1991. одведен је са свог радног мјеста, а његово мртво тело пронађено је 2 дана касније на ливади у Галдову, с телом још једнога човека који није индетификован. Супруга и породица никада нису службено обавештени, већ је тело закопано на социјалном гробљу.

Ољача, Бранко – рођен 1955. у Бузети (опћина Глина). Радио као припадник СУП-а у Сиску. У аугусту 1991. одведен из свога стана, а неколико дана након нестанка његова снаја (братова супруга) га је измасакрираног идентификовала у мртвачници у Сиску.

Миодраг Стојан – рођен 02.02.1950. у Горњем Јаворњу (опћина Двор), живио у Сиску (Цапрагу). Радио је у Жељезари. Дана 24.09.1991. ради овере здравстене књижице и социјалног осигурања носио је потврду о школовању своје кћери у Улицу липа у Сиску, али на путу од куће према соцјалном, непознате особе су га у центру Сиска зауставили,отели и одвели у непознатом правцу. Дана 29.09.1991.пронађен је мртав, с прострелним ранама главе, на сметлишту између Галдова и Будашева.

Солар, Љубица – рођена 10. маја 1972. у Сиску. У ноћи са 17. на 18. септембра 1991. погођена је снајпером кроз прозор у стану свога дечка официра ЈНА.

Породица Вила, (Марко, рођен 1927. године; Евица рођена 1933.; Душан рођен 1959.; Младен рођен 1951.; Жељко рођен 1961.) – одведени су из своје куће у аугусту 1991. Убијени су и бачени у Саву.

Сундаћ Драган,рођен 1930. у Доњем Јаворњу (опћина Двор),шеф правне службе у болници у Сиску.Одведен је у Комарево са радног места 03.03.1992. године.Привели су га Брајковић Стјепан и Хорватић Данијел.Полицајац Руди Класнић га је рафалом из АП убио у Комареву.Тело Драгана Сундаћа никада није пронађено.

Монструми у Сиску су своје злочине,као што сам већ нагласио, вршили на најмонструозније начине;
– Тако је седамнаестогодишњи Берислав Тривкановић жив ошурен врелом водом до смрти.

– Драган Бишкуповић,је 22.08.1991. године,у походу усташа на горе поменута села,жив ухваћен а затим растргнут и расчеречен између транспортера и трактора,

– Милан Чекало из Кињачке,у том истом походу усташа,ухваћен,заклан и глава му је потом одсечена и набијена на колац и окачена испред властите куће.

– Петра Кичића из Сиска су монструми позвали да изађе напоље испред своје куће, пуцали у њега и док је рањен још давао знакове живота, полили су га бензином и запалили.

– Миленка Павића су из куће одвели у насеље некадашње омладинске радне акције (ОРА) и ту га, према сведочењу неких хрватских војника, живог секли. Пре тога су сазнали број телефона његове мајке, назвали је и рекли: „Ево сијечемо твога четника на кајише“ а у позадини су се чули језиви јауци њеног сина Миленка.

– Истога дана,када су одвели Петра Кичића,убијена је у Сиску и комплетна породица Обрадовић; Перо, његова супруга Миља и двоје малолетне деце, Дејан и Јованка.

– Раду Остојића јавно су обесили, уз овације окупљених, у једној од хала Жељезаре Сисак, где је био запослен.

За злочине који су почињени у Сиску нико до 2011. није ни одговарао,нити је био правоснажно осуђен.

Уз велики притисак међународне заједнице државно тужилаштво Хрватске је 2011 године покренуло истрагу у вези ових злочина где је првоосумњичена особа био некадашњи начелник ПУ Сисак Ђуро Бродарац, који није дочекао почетак суђења, будући да је у јулу 2011. године, док је био у притвору у Осијеку, преминуо у осјечком КБЦ-у.

Његовом смрћу,другоопзужени Миланковић,иначе његов заменик, је постао првооптужени, а тиме је на њега пала и одговорност, првенствено заповедна, за смрт српских цивила и ратних заробљеника.На крају је осуђен на 10 година затвора за смрт 23 цивила и једног ратног заробљеника српске националности. Међу њима и за четверо чија тела до данашњег дана нису пронађена.

Занимљиво је и да је један од сведока у истрази и судском поступку против Владимира Миланковића,поред сведочења о злочинима над Србима у Сиску током процеса,директно оптужио и Тихомира Јаковину за ратне злочине,бившег министра пољопривреде и шумарства у влади премијера Зорана Милановића.

Тај сведок,тврди да је лично потписао изјаву и послао је и Владимиру Вукчевићу, бившем главном тужиоцу Српског Тужилаштва за ратне злочине, тражећи од њега даљње казнене прогоне против Јаковине и других починилаца ратних злочина почињених у Сиску,јер је уверен да Хрватско државно тужиласто неће направити нити један корак даље у процесирању злочина у Сиску,после осуђујуће пресуде Владимиру Миланковицу,што се и обистинило.Тај сведок ратних злочина у Сиску,послао је српском Тужилаштву за ратне злочине писмо са потписаном изјавом у којем тешко оптужује,бивсег министра Хрватске владе,Тихомира Јаковину за суделовање у ратним злочинима у Јодном и премлаћивање и мучење хрватских грађана српске националности и тврди да су Јаковину,који је иначе у то време био припадник СЈП „Вукови“ звали “кољач с Јодног”,и то му је изгледа и била препорука за министарско место у влади Хрватске.
Ако сте мислили да је Владимир Вукцевиц и тузиластво за ратне злоцине Србије макар случајно подузели неке истразне радње у том правцу,наравно да нису,односно,бар нама није познато да су подузимали било шта у том правцу,али оно што добро знамо,и што смо осетили на властитој кожи, је да су и те како подузимали,водили и данас воде истраге за ратне злочине,али против Срба из РСК и Хрватске и то на основу лажних оптужница из Хрватске,за које и у тужилаштву за ратне злочине Србије знају да су лажне и без ваљаних доказа,али и поред тог сазнања поступају по њима.

За ове језиве злочине у Сиску су иначе сви знали и сви су ћутали,како у Хрватској тако и у Србији.

А разлоге,зашто се о томе ћутало све ове године и зашто се и даље ћути о конкретним и неспорним злочинима у Сиску, знају само они који су до сада ћутали,можда ће једног дана и нама рећи разлог ћутања.

Готово је невероватна чињеница да српске власти укључујући и специјално тужилаштво за ратне злочине у Србији, али и медији, никада нису ни покушали да иницирају и разреше питање највећег злочина према Србима у Хрватској у протеклом рату.
Невероватно је да су о томе ћутали и сви домаћи и светски медији, да је чак и Хаг прећутно прешао преко тих злочина, иако се највеће страдање Срба у Хрватској десило управо у Сиску, у чијој је општини убијено 712 Срба, а само на једном месту у граду,“Јодно“, за неколико дана је убијен 121 српски цивил.

Ако је разумљиво због чега Хрвати ћуте о ликвидацијама у Сиску, никако нам не може бити разумљиво и јасно зашто нити једна српска власт у последњих двадесет пет година није тражила да се расветле злочини над Србима у Сиску или зашто Тужилаштво за ратне злочине Србије није бар отворило истрагу на основу,не само изјаве горе поменутог сведока коју поседују, већ и кривичне пријаве председника „Заједнице Срба у Хрватској“ Милована Шкорића, који је 25.04.2007. године поднео „Жупанијском државном одвјетништву у Сиску“,а имамо и информацију,и Тужилаштву за ратне злочине у Београду,против 12 особа по имену и презимену инспиратора злочина над 611 цивила које је такођер набројао по имену и презимену и месту и начину страдања, као што је набројао имена и презимена убица,односно извршилаца злочина ?

Зато поново са овог места тражимо и захтевамо од актуалне власти у Србији да се коначно до краја разреше злочини почињени у Сиску,те да се учини све што је у њиховој моћи да се сви одговорни за те злочине примерно казне и да коначно сисачке жртве и њихове породице добију какву такву стисфакцију.

Ћутати о највећем злочину против сопственог народа у Хрватској,нема оправдања,а ми обећавамо да нећемо ћутати,као што нисмо ни до сада ћутали !
Ради нашег ћутања у институцијама дрзаве Србије о тим злочинима,Хрватска држава данас рехабилитује Алојза Степинца,ослобађа кривице правомоцно осуђеног злочинца Бранимира Главаша,дижу споменик терористи Баришићу,на мала врата уводе поздрав „За дом спремни“ у свакодневну употребу,институционално негирају или умањују злочине над Србима како у другом светском рату,тако и злочине над Србима из 90-тих година прошлог века.

На крају морам да нагласим да можда ствари за нас Србе из РСК,Хрватске и БиХ иду у бољем правцу,а то судим по речима премијера Вуцица на великом скупу у Бусијама,које су историјске,где се господин Вучић извинио свим Крајишницима ради тога како је он рекао „Што су постојали они у Србији који су у тренутку злочиначке акције „Олуја“ окретали главу од вас и нису довољно бринули о свом народу“ а да би то све потврдио и изјавом пре неки дан у Доњој Градини

„Да Србија никада више неће бити слаба и да никада више неће допустити ни Јасеновац ни Јадовно ни Јастребарско, али ни ‘Олују’. Србин више неће у јаму, Србин више неће беспоговорно у смрт“, рекао је наш премијер Вућић.

Министар вањских послова у техничкој влади Хрватске Миро Ковач је такве речи назвао хушкањем српског народа против Хрвата и против Хрватске и наставком политике из 90-их година,што је ноторна лаж и класична замена теза где се жели заменити жртве и џелате.

Хрватској и Ковачу очигледно смета када Србија и њезин премијер јасно кажу да неће дозволити поновни геноцид и етничко чишћење нашег народа, да нећемо дозволити рехабилитацију фашистичке усташке НДХ и ослобађање злочинаца из посљедњег рата и да нећемо више ћутати о хрватским злочинима над Србима и са овог скупа пружамо пуну подршку нашем премијеру да издржи у овој борби да се истина о српским жртвама и хрватским злочинима више не ставља под тепих.

Србија и Хрватска морају и требају да сарађују и то на равноправним основама јер Србија и Срби имају превише интереса у Хрватској,како културних тако и материјалних које не треба тек тако да се препусте Хрватској,уосталом ми на то немамо право нити нас је ико овластио у име генерација и генерација Срба које су живеле на тим просторим и који су те интересе стварали вековима па да их се ми сада тек тако одрекнемо,само зато што нас је Хрватска државном геноцидном политиком и војном силом истерала из наших кућа како би нас опљачкала и што нам сада институционално спречава повратак у наше куће и нашу имовину.То је уосталом и био њихов циљ и коначно решење српског питања у Хрватској и ми сада требамо сами да пристанемо на то и легализујемо геноцид ? Ми се морамо борити за наше интересе у Хрватској на све могуће начине који су нам доступни,јер је то наш задатак,обавеза и дуг према нашим прецима.

Удружење Банијаца Београд
Председник удружења
Милан Жунић с.р.

Извор: Банија Онлине

 

Везане вијести:

Служен парастос цапрашким српским цивилима

Симбол нестабилног живота

Навршава се 25 година од убиства цапрашких Срба у Хрватској


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top