Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (1) Zemljotres u politički trusnoj Jugoslaviji

Datum objave: ponedeljak, decembar 17, 2018
Objavljeno u Knjige i feljtoni
Veličina slova: A- A+

Komunističko rukovodstvo Srbije, na čelu sa Ivanom Stambolićem, pojavu Memoranduma iskoristilo je za dokazivanje pravovernosti i važeće dogme „čišćenja pred svojom kućom“

Niko nema prava da zatvara oči pred stvarnošću - poručili su akademici
Niko nema prava da zatvara oči pred
stvarnošću – poručili su akademici

Zastoj u razvoju društva, ekonomske teškoće, narasle društvene napetosti i otvoreni međunarodni sukobi izazivaju duboku krizu u našoj zemlji. Ona je zahvatila ne samo politički i privredni sistem već i celokupni javni poredak. Objektivno ispitivanje stvarnosti dopušta mogućnost da se kriza završi socijalnim potresima sa nesagledivim posledicama, ne isključujući ni katastrofalan ishod kao što je raspad jugoslovenske državne zajednice.

Ove reči u jesen 1986. godine sa posebnom pažnjom čitale su se i, više ili manje glasno, prepričavale širom Jugoslavije. Njima je počeo jedan od najkontroverznijih dokumenata u našoj novijoj istoriji – Memorandum SANU. Nijedan akt napisan u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji tokom sledeće tri decenije nije više pominjan u političkim analizama, polemikama, novinskim člancima, međunacionalnim nadgornjavanjima, pa i sudskim procesima. Reč „memorandum“ sigurno je obeležila tegobnu 1986. godinu, a i danas se u regionu često poteže.

Dokument koji je pod velom misterije iznet iz zdanja u Knez Mihailovoj 35 od prvog dana proglašen je „planom razbijanja Jugoslavije“, „programom ‘velike Srbije'“, „platformom „velikosrpskog nacionalizma“… To se do danas nije promenilo.

Da je socijalistička Jugoslavija u toliko dubokoj krizi da bi mogla i da se raspadne 1986, pre ravno tri decenije, svakako nije bilo zgodno reći, niti napisati, iako se krug onih koji su postajali toga svesni sve više širio. Od smrti maršala i doživotnog predsednika Josipa Broza, koji je Jugoslovene zakleo da čuvaju bratstvo i jedinstvo prošlo je jedva šest godina. To je, međutim, bilo dovoljno da država posustane, a njeno sve slabije i nesložnije rukovodstvo ogrezne u birokratiju, dogmu i golu frazu. Zatvarane su oči pred očiglednim problemima – ekonomskim sunovratom, padom životnog standarda, dugovima, nefunkcionalnim državnim organima, glomaznom administracijom. Uprkos tome, sistem se branio, ponajviše represijom i gušenjem slobodnog i otvorenog dijaloga.

U takvoj atmosferi pojava Memoranduma SANU izazvala je pravi zemljotres u inače politički trusnoj Jugoslaviji. Epicentar nezapamćenog potresa bio je u delu teksta kasnije označavanog kao – srpsko pitanje.

„Pred onim što se zbiva i što se može dogoditi niko nema pravo da zatvara oči. SANU se smatra obaveznom da u ovom sudbonosnom trenutku saopšti svoja viđenja društvenog stanja, sa ubeđenjem da time doprinosi traženju izlaza iz sadašnjih nedaća. Priroda ovog dokumenta, međutim, ne dozvoljava udaljavanje od ključnih pitanja jugoslovenske stvarnosti. U ta pitanja se, nažalost, mora svrstati neodređen i novijim zbivanjima silno aktuelizovan težak položaj srpskog naroda“, navedeno je na samom početku Memoranduma.

Otvaranjem ovog pitanja njegovi pisci navukli su na sebe sve smrtne grehove tadašnjeg sistema. Optuženi su za nacionalizam, politikantstvo, bratoubilaštvo, reakciju…

Akademici su, uprkos proklamovanoj želji da pomognu javni razgovor i ojačaju sve slabiju državu, uspeli nešto što niko pre njih nije – da napišu tekst u kome će svako naći ono što mu je potrebno za jačanje već izgrađenih stavova. Srbi, sve nezadovoljniji Jugoslavijom, pristupali su mu kao registru problema i signalu da će stvari konačno doći na svoje mesto. Ekstremnim Hrvatima, opredeljenim za izlazak iz Jugoslavije, Memorandum je bio zgodan kao povod za kontraofanzivu, alibi za afirmaciju svojih ciljeva i prebacivanje odgovornosti za budućnost Jugoslavije na srpski narod. Komunističko rukovodstvo Srbije, na čelu sa Ivanom Stambolićem, pojavu Memoranduma iskoristilo je za dokazivanje svoje pravovernosti i doslednosti tada važećoj dogmi „čišćenja pred svojom kućom“ u odnosu na druge republike i pokrajine.

Dokument ovako „široke potrošnje“ bio je osuđen na progon i sveopštu osudu. Ali i karmu bunta, promene, koraka u nešto novo i neizvesno. Akademijin „tekst koga nema“ naglo se širio i umnožavao.

PONUDA BEZNAĐA U „NOVOSTIMA“

Memoradum SANU na svetlo dana izašao je preko dva teksta objavljena 24. i 25. septembra 1986. godine na stranicama „Večernjih novosti“. Prvi članak koji je doneo izvode iz još uvek nezavršenog teksta akademika nosio je naslov „Ponuda beznađa“, dok je njegov nastavak objavljen sutradan bio naslovljen sa „I AVNOJ je lažiran“. Oba teksta, intonirana veoma lično, komentatorski, potpisao je tadašnji novinar i urednik „Novosti“ Aleksandar Đukanović. Ova dva članka izazvala su buru u jugoslovenskoj javnosti i polemiku na stranicama našeg lista koja je utihnula tek krajem 1987. godine.

„Jesi li čitao Memorandum?“ – pitanje je koje je krajem 1986. godine u pola glasa svakodnevno postavljano širom države od Vardara do Triglava. O njemu se pričalo u umetničkim kružoocima, kafanama, fabričkim halama, partijskim sednicama. Ofucane i izbledele stranice teksta ispisane pisaćom mašinom, bezbroj puta reprodukovane na razdrndanim geštetnerima, ispod ruke su rasturane, pozajmljivane.

Nezavršeno delo srpskih akademika u formi zabranjenog voća postalo je omiljeno štivo intelektualnih krugova, ali i širokih masa, podjednako zainteresovanih za budućnost države.

Tri decenije pošto je preko stranica „Večernjih novosti“ neslavno izašao u javnost Memorandum i dalje nosi žig kontroverze i subverzije. Nije samo po tome ovaj tekst svojevrsni fenomen. Hrvatski novinar i publicista Darko Hudelist primećuje da se na ovaj spis u Srbiji i bivšim republikama SFRJ gleda sa suprotnih tačaka. Dok se u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini „slučaj Memorandum“ uzima kao prelomni momenat u godinama koje su prethodile raspadu Jugoslavije, i to u najnegativnijem mogućem kontekstu, za vladajuće političke nomenklature u Srbiji ovaj dokument već duže od dve decenije ima karakter samo svedočanstva vremena.

Nema sumnje da je na ovakav status uticala i bespoštedna, najčešće neutemeljena i ostrašćena baražna vatra kritike, koja od prvog dana bije po Memorandumu i njegovim tvorcima. Kampanja protiv njega rođena je još u komunističkom rukovodstvu Srbije, koje je povelo do tada neviđenu hajku na SANU i akademike, udarivši temelj na kome se zasnivaju sve buduće mistifikacije i tumačenja ovog dokumenta. Unutarpartijska razračunavanja u srpskom centralnom komitetu dodatno su dodavali gas propagandnoj mašineriji koja je pisanje akademika koristila za svoje političke ciljeve.

Tako kreiran imidž Memoranduma preuzela su politička vođstva Hrvata i Muslimana, tokom ratnih sukoba devedesetih godina, preduzevši drugi talas napada na Memorandum. Matricu skrojenu na bazi konstruisane činjenice da je delo akademika idejna platforma „velike Srbije“ iza koje je stala srpska elita i tako izazvala raspad Jugoslavije, masovne zločine i progone preuzeo je i Haški tribunal kao osnovnu tezu o odgovornosti Srbije, odnosno režima Slobodana Miloševića za rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Paralelno sa ovim talasima upotrebe i zloupotrebe teksta SANU, došlo je i do rapidne promene svetskog javnog mnjenja. Za svega deceniju evropska javnost napravila je kopernikanski obrt tokom koga je Memorandum od pokušaja reorganizacije komunističke države i demokratizacije društva postao genocidnim programom masovnih ubistava, etničkog čišćenja i razaranja. Ovakav pogled na tekst iz 1986. danas se sreće u najvećem broju publicističkih i istoriografskih knjiga zapadnih autora.

Autor: Rade Dragović

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (2) Početak medijsko-političkog trilera 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (3) Krađa iz stana akademika Đorđevića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (4) Pucaju iz svih artiljerijskih oružja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (5) Car je go – poručili su akademici

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (6) Srbima nametnuto osećanje krivice

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (7) Kritičko viđenje stanja u Jugoslaviji

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (8) Akademija na udaru komunističkih vođa

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (9) Državno-partijski vrh smišlja skandale

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (10) Dobrica Ćosić nije pisao Memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (11) Sumorni opis jugoslovenske stvarnosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (12) Talas buđenja nacionalnih osećanja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (13) Jugoslovenska privreda u raljama političara

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (14) Istina o Kosovu bez akademske učtivosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (15) Hrvatska emigracija piše svoj memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (16) Razlaz srpskih i slovenačkih intelektualaca

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (17) Srpsko viđenje budućnosti Jugoslavije

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (18) Kružok u Siminoj stvorio opoziciju

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (19) Ćutanje budnog čuvara postojećeg poretka

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (20) Dvostruka igra Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (21) Kosovski zaokret Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (22) Novi talas napada na srpske akademike

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (23) Akademici pred Haškim tribunalom

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (24) Pojam „velika Srbija“ smišljen u Beču

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (25) Otvoreni rat srpskih staraca i države

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (26) Srbija postaje jedinstvena država

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (27) Odbrana Jugoslavije vodila je u rat

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (28) Senka koja lebdi nad Akademijom


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top