Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (1) Земљотрес у политички трусној Југославији

Датум објаве: понедељак, децембар 17, 2018
Објављено у Књиге и фељтони
Величина слова: A- A+

Комунистичко руководство Србије, на челу са Иваном Стамболићем, појаву Меморандума искористило је за доказивање правоверности и важеће догме „чишћења пред својом кућом“

Нико нема права да затвара очи пред стварношћу - поручили су академици
Нико нема права да затвара очи пред
стварношћу – поручили су академици

Застој у развоју друштва, економске тешкоће, нарасле друштвене напетости и отворени међународни сукоби изазивају дубоку кризу у нашој земљи. Она је захватила не само политички и привредни систем већ и целокупни јавни поредак. Објективно испитивање стварности допушта могућност да се криза заврши социјалним потресима са несагледивим последицама, не искључујући ни катастрофалан исход као што је распад југословенске државне заједнице.

Ове речи у јесен 1986. године са посебном пажњом читале су се и, више или мање гласно, препричавале широм Југославије. Њима је почео један од најконтроверзнијих докумената у нашој новијој историји – Меморандум САНУ. Ниједан акт написан у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији током следеће три деценије није више помињан у политичким анализама, полемикама, новинским чланцима, међунационалним надгорњавањима, па и судским процесима. Реч „меморандум“ сигурно је обележила тегобну 1986. годину, а и данас се у региону често потеже.

Документ који је под велом мистерије изнет из здања у Кнез Михаиловој 35 од првог дана проглашен је „планом разбијања Југославије“, „програмом ‘велике Србије'“, „платформом „великосрпског национализма“… То се до данас није променило.

Да је социјалистичка Југославија у толико дубокој кризи да би могла и да се распадне 1986, пре равно три деценије, свакако није било згодно рећи, нити написати, иако се круг оних који су постајали тога свесни све више ширио. Од смрти маршала и доживотног председника Јосипа Броза, који је Југословене заклео да чувају братство и јединство прошло је једва шест година. То је, међутим, било довољно да држава посустане, а њено све слабије и несложније руководство огрезне у бирократију, догму и голу фразу. Затваране су очи пред очигледним проблемима – економским суновратом, падом животног стандарда, дуговима, нефункционалним државним органима, гломазном администрацијом. Упркос томе, систем се бранио, понајвише репресијом и гушењем слободног и отвореног дијалога.

У таквој атмосфери појава Меморандума САНУ изазвала је прави земљотрес у иначе политички трусној Југославији. Епицентар незапамћеног потреса био је у делу текста касније означаваног као – српско питање.

„Пред оним што се збива и што се може догодити нико нема право да затвара очи. САНУ се сматра обавезном да у овом судбоносном тренутку саопшти своја виђења друштвеног стања, са убеђењем да тиме доприноси тражењу излаза из садашњих недаћа. Природа овог документа, међутим, не дозвољава удаљавање од кључних питања југословенске стварности. У та питања се, нажалост, мора сврстати неодређен и новијим збивањима силно актуелизован тежак положај српског народа“, наведено је на самом почетку Меморандума.

Отварањем овог питања његови писци навукли су на себе све смртне грехове тадашњег система. Оптужени су за национализам, политикантство, братоубилаштво, реакцију…

Академици су, упркос прокламованој жељи да помогну јавни разговор и ојачају све слабију државу, успели нешто што нико пре њих није – да напишу текст у коме ће свако наћи оно што му је потребно за јачање већ изграђених ставова. Срби, све незадовољнији Југославијом, приступали су му као регистру проблема и сигналу да ће ствари коначно доћи на своје место. Екстремним Хрватима, опредељеним за излазак из Југославије, Меморандум је био згодан као повод за контраофанзиву, алиби за афирмацију својих циљева и пребацивање одговорности за будућност Југославије на српски народ. Комунистичко руководство Србије, на челу са Иваном Стамболићем, појаву Меморандума искористило је за доказивање своје правоверности и доследности тада важећој догми „чишћења пред својом кућом“ у односу на друге републике и покрајине.

Документ овако „широке потрошње“ био је осуђен на прогон и свеопшту осуду. Али и карму бунта, промене, корака у нешто ново и неизвесно. Академијин „текст кога нема“ нагло се ширио и умножавао.

ПОНУДА БЕЗНАЂА У „НОВОСТИМА“

Меморадум САНУ на светло дана изашао је преко два текста објављена 24. и 25. септембра 1986. године на страницама „Вечерњих новости“. Први чланак који је донео изводе из још увек незавршеног текста академика носио је наслов „Понуда безнађа“, док је његов наставак објављен сутрадан био насловљен са „И АВНОЈ је лажиран“. Оба текста, интонирана веома лично, коментаторски, потписао је тадашњи новинар и уредник „Новости“ Александар Ђукановић. Ова два чланка изазвала су буру у југословенској јавности и полемику на страницама нашег листа која је утихнула тек крајем 1987. године.

„Јеси ли читао Меморандум?“ – питање је које је крајем 1986. године у пола гласа свакодневно постављано широм државе од Вардара до Триглава. О њему се причало у уметничким кружооцима, кафанама, фабричким халама, партијским седницама. Офуцане и избледеле странице текста исписане писаћом машином, безброј пута репродуковане на раздрнданим гештетнерима, испод руке су растуране, позајмљиване.

Незавршено дело српских академика у форми забрањеног воћа постало је омиљено штиво интелектуалних кругова, али и широких маса, подједнако заинтересованих за будућност државе.

Три деценије пошто је преко страница „Вечерњих новости“ неславно изашао у јавност Меморандум и даље носи жиг контроверзе и субверзије. Није само по томе овај текст својеврсни феномен. Хрватски новинар и публициста Дарко Худелист примећује да се на овај спис у Србији и бившим републикама СФРЈ гледа са супротних тачака. Док се у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини „случај Меморандум“ узима као преломни моменат у годинама које су претходиле распаду Југославије, и то у најнегативнијем могућем контексту, за владајуће политичке номенклатуре у Србији овај документ већ дуже од две деценије има карактер само сведочанства времена.

Нема сумње да је на овакав статус утицала и беспоштедна, најчешће неутемељена и острашћена баражна ватра критике, која од првог дана бије по Меморандуму и његовим творцима. Кампања против њега рођена је још у комунистичком руководству Србије, које је повело до тада невиђену хајку на САНУ и академике, ударивши темељ на коме се заснивају све будуће мистификације и тумачења овог документа. Унутарпартијска разрачунавања у српском централном комитету додатно су додавали гас пропагандној машинерији која је писање академика користила за своје политичке циљеве.

Тако креиран имиџ Меморандума преузела су политичка вођства Хрвата и Муслимана, током ратних сукоба деведесетих година, предузевши други талас напада на Меморандум. Матрицу скројену на бази конструисане чињенице да је дело академика идејна платформа „велике Србије“ иза које је стала српска елита и тако изазвала распад Југославије, масовне злочине и прогоне преузео је и Хашки трибунал као основну тезу о одговорности Србије, односно режима Слободана Милошевића за рат у Хрватској и Босни и Херцеговини.

Паралелно са овим таласима употребе и злоупотребе текста САНУ, дошло је и до рапидне промене светског јавног мњења. За свега деценију европска јавност направила је коперникански обрт током кога је Меморандум од покушаја реорганизације комунистичке државе и демократизације друштва постао геноцидним програмом масовних убистава, етничког чишћења и разарања. Овакав поглед на текст из 1986. данас се среће у највећем броју публицистичких и историографских књига западних аутора.

Аутор: Раде Драговић

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести:

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (2) Почетак медијско-политичког трилера 

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (3) Крађа из стана академика Ђорђевића

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (4) Пуцају из свих артиљеријских оружја

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (5) Цар је го – поручили су академици

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (6) Србима наметнуто осећање кривице

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (7) Критичко виђење стања у Југославији

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (8) Академија на удару комунистичких вођа

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (9) Државно-партијски врх смишља скандале

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (10) Добрица Ћосић није писао Меморандум

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (11) Суморни опис југословенске стварности

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (12) Талас буђења националних осећања

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (13) Југословенска привреда у раљама политичара

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (14) Истина о Косову без академске учтивости

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (15) Хрватска емиграција пише свој меморандум

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (16) Разлаз српских и словеначких интелектуалаца

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (17) Српско виђење будућности Југославије

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (18) Кружок у Симиној створио опозицију

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (19) Ћутање будног чувара постојећег поретка

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (20) Двострука игра Слободана Милошевића

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (21) Косовски заокрет Слободана Милошевића

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (22) Нови талас напада на српске академике

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (23) Академици пред Хашким трибуналом

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (24) Појам „велика Србија“ смишљен у Бечу

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (25) Отворени рат српских стараца и државе

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (26) Србија постаје јединствена држава

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (27) Одбрана Југославије водила је у рат

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (28) Сенка која лебди над Академијом


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top