Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Затирање Срба у Хрватској (18): Вуковар – подељен град

Датум објаве: уторак, јануар 1, 2019
Величина слова: A- A+

Вуковар је од вајкада словио као мултиетнички град са становништвом прошараним различитим етничким групама где су Хрвати и Срби углавном чинили већину.

commons.wikimedia.org/Хрвоје Блајић, Анте Перковић Вуковар
commons.wikimedia.org/Хрвоје Блајић, Анте Перковић Вуковар

Према резултатима пописа из 1880. у Вуковару је живело 8.741 становник, од којих 6.422 Хрвата и 1.634 Срба. Сто година касније, овај град је бројао 33.649 људи, међу којима 12.760 Хрвата и 8.177 Срба.

Тај попис из 1981, последњи је „регуларан“, јер онај одржан 1991. многи доводе у питање због нараслог национализма. Према резултатима пописа из те године од укупно 44.639 становника, у Вуковару је живело 21.065 Хрвата и 14.425 Срба.

Нарушени добри односи

У истраживању Светозара Ливаде у књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011“, оно што прожима етничке структуре становништва града Вуковара током трајања Краљевине Југославије, а затим и СФРЈ је „мултиетничност становништва, са свим његовим позитивним обележјима“.

– То су толеранција и међусобно уважавање, заједништво и миран суживот, неговање грађанских вредности, пре свега, прихватање „другог и другачијег“, прожимање различитих култура и друго. То је нарочито долазило до изражаја за време економског и друштвеног просперитета у бившој заједничкој држави, што потврђују и нека социолошка истраживања из тог времена – наводи Ливада и додаје да су ти односи нарушени најпре током Другог светског рата, у периоду када је Вуковар био део Независне државе Хрватске, а српско, јеврејско и ромско становништво града Вуковара доживело велико страдање.

– Нажалост ни те жртве нису пребројане, али им је подигнут споменик на месту страдања у Дудику, који је у овом грађанском рату оскрнављен већим жаром него што је тугом сродника и народа подигнут – истиче овај аутор и посебно се осврће на период последњег грађанског рата 1991-1995.

Најтежи дани у историји

– У другом грађанском рату на овим просторима, након пуних 50 година, Вуковар ће доживети најтеже дане своје дуге историје. Пипци подивљалог национализма допрли су најпре баш на вуковарско подручје и у сам Вуковар. Српско становништво у Вуковару, непосредно пред и по избијању рата било је изложено шиканирању и малтретирању, па чак и убијању, па је одређен број тада и напустио Вуковар. Неки виновници тих догађања недавно су и судски процесуирани – наводи Ливада и прецизира да су уз хрватске националисте, томе допринеле и борбе ЈНА да по сваку цену освоје овај град.

Последица ратних дејстава у Вуковару је промена демографије, а опипљиви докази се могу пронаћи у два последња пописа становништва у Хрватској. Ливада истиче да ти пописи најпре показују да је дошло до смањења укупног броја становника. У односу на стање последњег пописа непосредно пред почетак рата 1991, број становника је мањи за више од 32 посто колико је показао попис из 2001. до 38 одсто на попису одржаном 10 година касније.
Вуковар је 1991. бројао 44.639 становника, да би их 2001. било 14.513, а 2011, 16.956 житеља мање.

– По категоријама становништва: Хрвата је мање 2001, преко 18,58 процената, или бројчано за 3.913 људи, а 2011. за 24,60 одсто или бројчано за 5.184 житеља хрватске националности. Срба је у том посматраном периоду мање за 30,64 процента, или бројчано за 4.419 житеља, а 2011. године за 33,10 посто или бројчано за 4.771 људи – прецизира Ливада и додаје да је 2001. мање и припадника осталих етничких група и то за 32,44 процента, односно за 6.181, да би та бројка 2011. била још драматичнија, чак 76,52 одсто или за 7.001 људи.

Тешка голгота

– Наведени демографски мањкови нису до краја истражени, тако да остаје непознато колико је становника смртно страдало (осим неких парцијалних података), колико је рањено и остало инвалиди, колико их је нестало, колико је становника отерано у логоре и мучено, колико је становника исељено односно прогнано, поготово, не аналитички по категоријама становништва (нпр. и оно што се делимично зна, односи се, углавном, на хрватско становништво, о жртвама српског становништва у Хрватској, па ни у Вуковару, нигде не постоје целовити и систематизовани подаци) – сматра Ливада и на крају извлачи закључак.

– Искуство и голгота Вуковара, традиционалног мултиетничког града, тешки су и претешки, здравом разуму непојмљиви, али нажалост у нашој стварности могући. Толико много најтежих и највећих бруталности претрпело је становништво Вуковара. Није ли то коб нашег непредвидивог примитивног виолентног менталитета? Које само историја може променити? Демографски подаци су показали да се тзв. интегрални хрватски национализам и даље одржава, јер ‘подразумева власт као инстанцу врховне истине’, и може нестати само ако га власт престане наметати као политику, а та је политика у ствари један облик насиља, јер проповеда да је тзв. интегрални национализам једини начин остваривања националног идентитета – закључује професор Светозар Ливада.

Етнички инжењеринг

Ливада истиче да се етничка структура становништва у периоду од 130 година има карактеристику „значајне флуктуације“.
„Тако за време Аустро-угарске монархије хрватско становништво се смањило за чак 35,77 процената, а српско за 8,20 одсто, док су се остале етничке групе повећале за чак 6,9 пута. Етничка структура становништва 1910. града Вуковара била је: Хрвати 39,82 одсто, Срби 14,48 посто, остали (или Аустро-угари и др.) 45,70 процената. Први пут Хрвати су постали мањинско становништво. Ово је пример како се демографска слика неког ентитета мења ‘мирним’ путем (без ‘рата спаљене земље’), механичким приливом становништва или такозваним ‘хуманим етничким инжињерингом’, на основи владајуће државне (и демографске) политике“, истиче Ливада.

Сутра – Затирање Срба у Хрватској (19): Из Книна протерани и убијени

Везане вијести:

Затирање Срба у Хрватској (17): Дубровник по мери националиста

Затирање Срба у Хрватској (16): Тровање соном киселином

Затирање Срба у Хрватској (15): Безумље у Ријеци

Затирање Срба у Хрватској (14): У Сплиту отето све српско

Затирање Срба у Хрватској (13): Загреб очишћен од Срба

Затирање Срба у Хрватској (12): Туђманов „сан“ у Горском котару

Затирање Срба у Хрватској (11): Прогон ћирилице у Источној Славонији

Затирање Срба у Хрватској (10): Опустошена житница

Затирање Срба у Хрватској (9): Етничко чишћење Далматинске загоре

Затирање Срба у Хрватској (8): Прогон православља са Баније

Затирање Срба у Хрватској (7): Кордун историјски полигон смрти

Затирање Срба у Хрватској (6): Опустошена српска Лика

Затирање Срба у Хрватској (5): Етничко чишћење и у миру

Затирање Срба у Хрватској (4): Нико није пописивао мртве

Затирање Срба у Хрватској (3): Жртвама се не зна број

Затирање Срба у Хрватској (2): Како је створена Крајина

Затирање Срба у Хрватској (1): Историја дуга седам векова


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top