fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Зашто потомци подунавских Шваба не траже имовину у Србији?

Упркос томе што процене говоре да је до краја Другог светског рата у Србији живело око пола милиона Немаца, за повраћај имовине наследницима немачке мањине у Србији Агенцији за реституцију стигло је тек нешто више од хиљаду захтева.

Врло мало имовине је враћено потомцима фоксдојчера у Војводини
Врло мало имовине је враћено потомцима фоксдојчера у Војводини М. Каровић

Услов – да преци нису били у окупационим снагама

Док су у удружењима Немаца у Србији изузетно незадовољни малим процентом имовине који је наследницима предратних немачких житеља враћен, у Агенцији истичу да је Србија једина земља у Европи која враћа имовину својим „фолксдојчерима“.

Законски услов за враћање имовине наследницима подунавских Шваба, које су до Другог светског рата насељавале углавном Војводину, јесте да њихови преци нису били припадници или сарадници окупационих снага.

Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, за Радио Слободна Европа износи податке о броју поднесених захтева и обиму до сада враћене имовине наследницима немачке мањине у Србији. Реч је, објашњава он, о документацији о Немцима који су из послератне Србије отишли у Аустрију и Немачку.

„Укупно је поднето 1.112 захтева, којима се потражује 3.679 хектара земље. Скоро половина од тога – 545 захтева је из Аустрије, а 567 је из Немачке“.

Половина обрадиве земље била у рукама подунавских Шваба

Он износи и податке о томе колико је имовине враћено.

– Аустријским држављанима вратили смо 13 пословних простора, два стана и три зграде, као и 890 хектара пољопривредног земљишта. Кад је реч о немачким држављанима, враћено им је 28 пословних простора, три стана и седам зграда, а уз то и 155 хектара пољопривредног земљишта – прецизира Секулић.

На другој страни, у немачким удружењима указују на то да је веома мали проценат онога што су некада поседовали Немци у Србији враћен њиховим наследницима.

Антон Бек, председник сомборског удружења Немаца „Герхард“ наводи колико је пољопривредног земљишта до Другог светског рата припадало Немцима.

– Могу вам поуздано рећи да је до краја Другог светског рата скоро једна половина обрадиве земље била је у рукама подунавских Шваба. Чињеница је да је јако мали број људи затражио поврат имовине – каже Бек.

Неће материјалну, већ моралну сатисфакцију

Он објашњава и зашто се тако мало наследника пријавило за повраћај имовине својих предака:

– Они често кажу да не желе поново да отварају неке ране. Друго, сматрају да су за претходних 50 или 60 година у иностранству постигли нормалан стандард живота и да им то што би овде добили назад материјално буквално не значи ништа. Много више би им значило то да докажу да њихове породице нису били никакви окупатори и зликовци. Животни циљ им је да се то рашчисти јер, нажалост, и дан-данас нека колективна кривица овде код нас постоји, која се односи на све Швабе. То је оно што највише боли – каже Антон Бек.

Међу Немцима који су 1945., одлукама комунистичке власти, проглашени народним непријатељима, многи нису били део немачких окупационих снага, али су и њима били одузети имовина, држављанство и грађанска права. После рата велики део их се одселио у Немачку и Аустрију, а део је страдао у логорима у тадашњој Југославији и широм Европе.

Већина етничких Немаца у послератној Европи, па и у Југославији, колективно је платила страшну цену за злочине Хитлерових нациста који су поробили читав континент.

Тако је немачка национална мањина по ослобођењу од окупатора систематски протерана из Чехословачке, Пољске и неких других европских држава. Када је Чешка Република постајала члан Европске уније, она је поставила услов да јој се не намеће питање судбине судетских Немаца, као ни њихове имовине.

У Србији је данас мање од четири хиљаде немачких наследника, међу којима су и они који желе породичну имовину назад.

Аутор: Радио Слободна Европа

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Србија једина враћа имовину фолксдојчерима | Јадовно 1941.

Законом опраштамо ратну штету? | Јадовно 1941.

Од Немачке тражити наплату ратне одштете | Јадовно 1941.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: