Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЗАДУЖБИНЕ ДРУШТВА КНЕГИЊА ЉУБИЦА

Датум објаве: понедељак, август 31, 2015
Величина слова: A- A+

Приредба Друства Књегиње Љубице у Ауто клубу 1935

Приредба Друства Књегиње Љубице у Ауто клубу 1935

Милка Свет. Вуловић враћала jе 1899. 4 питомице Београдског женског друштва, после завршеног школовања, њиховим родитељима на Косову. У сусрету са националним радницима и српским конзулом у Приштини, уверила се  о тешком стању у коме су се налазили Срби на Косову. На предлог и уз помоћ конзула при повратку у Београд основала jе Одбор госпођа „Кнегиња Љубица”. Друштво „Кнегиња Љубица” jе основала уз  сарадњу са Дафином Протић, Милевом Константиновић, Катарином Спасић, Јеленом Стокић, Даринком Лешjанин, Савком Панић и Даницом Соларевић. Одбор jе помагао цркве и манастире у Староj Србиjи и Македониjи. Рад Друштва jе био таjан до 1912. Ствари су преносили поверљиви људи.

После Првог светског рата друштвени рад проширен jе на културно-просветно и национално поље. Друштво jе образовало 35 помоћних пододбора широм земље. Пододбор у Панчеву хранио jе 60 до 80 деце дневно. Пододбор у Загребу одржавао jе домаћичке течаjеве коjима jе руководила председница и помагао jе и сиромашну децу. Пододбор у Бихаћу радио jе на  просвећивања жена на селу, одржавао  предавања по селима.  Пододбор у Урошевцу водио jе надзор над Домом Милосрђа у Штимљу.  Пододбор у Сплиту поред забавишта имао jе и своjе обданиште. Пододбор у Котору имао jе ђачку трпезу, и зими jе исхрањивао преко стотину сиромашне деце  …. .  (1) Друштво и његови пододбори  су сарађивали са осталим женским добротворним друштвима. Друштво Кола Српских Сестара у Котору сарађивало jе са пододбором ,,Књегиња Љубица” коjе jе преко зиме бесплатно издржавало Ђачку трпезу. Заjедно са њима дежурале су и радиле у просториjама трпезе. (2)

Друштво „Кнегиња Љубица” подигло jе спомен-цркву у Штимљу на Косову, посвећену палим воjницима. Црква jе  подигнута 1913. и 1914. Икону Маjке Ангелине израдила jе и подарила сликарка Полексиjа Тодоровић. (3) За време рата Бугари су цркву руинирали, па jе друштво „Кнегиња Љубица” приступило обнови. Дом Милосрђа  jе био на два спрата, и обухватао jе две учионице, две спаваће собе  и просториjе у коjима су требали да стануjу учитељ и свештеник. За изградњу дома све снаге су уложили Одбор друштва „Кнегиња Љубица” заjедно са одборима у  Косовскоj Митровици, Урошевцу, Битољу и Загребу. Одбор Госпођа Књегиње Љубице jе 1922. одликован орденом Св.Саве III степена. Друштвена застава jе била у храму Св. Архангела Михаjла у Штимљу.(4) У Загребу jе маjа 1922. основано друштво “Пододбор Кнегиње Љубице”. Пододбор jе приређивао забаве скупљаjући новац за Дом Милосрђа. Извели су “Анкету женских удружења”. У анкети биле су заступљење делегаткиње десетак друштава. Председница друштва Олга Кермиц-Пелеш, говорила jе о сврси анкете. Друштво jе приредило 1.априла социjално просветно вече за  Дом Милосрђа. А 22 априла приређен jе “Духовни концерат”у православноj цркви у Загребу у корист зидања “Светитеља Саве” на Врачару. (5)

После оправке цркве 1923. ударен jе камен темељац  Дому Милосрђа у Штимљу. Друштво jе отворило склониште за сиромашну децу. После свршене основне школе, мушка деца слата су преко Привредника на занат. Од 1925. друштво jе уступило просториjе у  Дому Милосрђа за основну и домаћичку школу, коjа jе радила као косовска домаћичка школа Друштва „Кнегиња Љубица” и Задужбине Николе Спасића. У Дому су се одржавали и пољопривредни течаjеви за сеоску омладину.  На имању око Дома  налазио се виноград, воћњак и градина, коjи су давали поврће за исхрану деце. За обраду имања  добиjали су помоћ од Вардарске бановине и Задужбине Николе Спасића. Одбор се обратио министарству пољопривреде и вода и министарству народног здравља са молбом да се селу Штимљу и насеобини Петровићи доведе вода за пиће. Вода jе спроведена из села Рачка. Осим водовода Дом jе имао сопствени бунар. Краљ Александар jе дао идеjу за  изградњу цркве у Штимљу и потпомогао спровођење водовода у Штимљу и Петровићима. (6)

Венци друства Кнегиње Љубице на погребу Краља Александра 1934

Венци друства Кнегиње Љубице на погребу Краља Александра 1934

Засебан воз из Београда возио jе изасланике важниjих вароши из Југославиjе на Видовданску свечаност у Штимљу. Воз jе примио у Скопљу изасланике и госте и на Косово стигао 27. jуна 1923, где jе свечано дочекан. Урошевац jе био  искићен, а народ jе дочекао госте наjсрдачниjе, обучен у свечано одело. Јутрење jе служио владика призренски Михаjло, а око 9 сати придружили су се владика нишки Доситеj и владика Чехословачки Горазд. У 10 сати и 30 минута обилазило се око храма, а затим jе одржан  помен косовским jунацима уз суделовање Певачког друштва “Мокрањац” из Скопља. По свршеном парастосу владика Доситеj  одржао jе говор. Одао jе признање Друштву Госпођа Књегиње Љубице на труду око подизања храма у знак захвалности Косовским Осветницима. Истакао jе : Оваj свети храм, коjи jе подигнут на овоме месту, биће свећа за цело Косово. Православни Чехословачки владика  Горазд говорио jе о Косову Пољу, истичући радост Чехословака, што jе Косово освећено. На краjу jе рекао : свако зло коjе постигне вас, знаjте, да jе постигло и нас. А свака радост ваша, она jе и наша. Милка Свет. Вуловић била jе заjедно са подпредседницом друштва Смиљанићком, секретарицом С. Радичевићевом, благаjницом Наком Спасић, чланицама Сидом Јовановићевом, Јел. Мутавџићком, Анком Ђуровићком, … . У свом говору Милка Свет. Вуловић истакла jе да jе Павле Чемерикић после ослобођења из тамнице дошао у Београд и предложио Одбору Госпођа да обнови цркву у долини Штимљанске речице, у чиjоj jе порти била школа. Одбор Госпођа примио jе молбу и  почео са радом. Услед албанске побуне радови су обустављени.  После ослобођења Г. П. Чемерикић jе са сељацима и воjском изашао у сусрет престолонаследнику Александру. Александар му jе рекао : “ту треба цркву да подигнете”.  Одбор Госпођа „Књагиња Љубица” на ванредноj седници решио jе да на вису “М. Тарабошу” у Штимљу подигне цркву у част и славу “Осветника Косова”. План jе израдила архитекта Јелисавета Начић. … Црква Св. Архангела Михаjла  jе предата владици рашко-призренском, Штимљанима и српско православноj школскоj општини Штимљанскоj. Говорила jе Олга Пелеш, председница Друштва  „Кнегиња Љубица” из Загреба. (7) Гуслар Петар Перуновић спевао jе пjесму “Зидање и освећење цркве Светог Арханђела Михаила у Штимљу на Косову” 15 jуна 1923. (8) Олга Керниц-Пелеш, председница Одбора Друштва „Књагиња Љубица” из Загреба и Софиjа Фетер Ћук, подпредседница истог одбора, одликоване су орденом Св.Саве IV степена. (9)  Одбор госпођа „Кнегиње Љубице” решио jе да се у знак признања jедна соба у дому Милосрђа у Штимљу назове гђе Милке Вуловивићке, а друга гђице Савке Радичевићеве. (10)

Друштво jе прославило 25-годишњицу рада 1924. на Три Јерарха. Уочи прославе у Народном  позоришту приказана  jе  свечана представа “Коштане”. На дан прославе Одбор Госпођа присуствовао jе архиjереjскоj служби у Саборноj цркви у Београду, а затим jе одржано благодарење уз чинодеjство патриjарха. Патриjарх jе поздравио беседом племенито друштво “Кнегиње Љубице” и захвалио им се на трудољубивом раду на подизању старих задужбина и  саграђеноj цркви у Штимљу. Патриjарх jе подарио Одбору икону са своjим архиjереjским благословом. У кући Наке Спасић одржана jе свечана академиjа. На академиjи био jе присутан патриjарх Димитриjе, а од стране двора госпођа Хаџићка, као и многи гости, као што jебио генерал Ђура Јосиповић и вицеадмирал Прица. Из Загреба jе дошла Софиjа Фетер-Ћук, а са Косова госпођа Сара Попадић. Свечану академиjу отворила госпођа Вуловић. Усвом говору jе истакла : “Добро нам дошли мили наши Косовски Гости!” Секретар друштва Савка Радичевић у свом говору изнела jе све тегобе кроз коjе jе друштво пролазило. Милка Вуловић обдарена jе од Хришћанске Заjеднице младих људи скупоценом библиjом. Прво Београдско Певачко друштво подарило jоj jе своjу повељу у знак признања. (11)

У Официрском дому у Загребу одржана jе 28 годишња скупштина Друштва „Кнегиња Љубица”. На скупштини се разговарало о измирењу женских друштава. Патриjарх jе посетио седницу скупштине друштва и пожелео му : „Срећан и сложан рад и да се не делимо на православне и на католике, него сви да радимо на општем добру наше Отаџбине. “ У Загребу jе радио Српски Девоjачки Интернат Загребачке Добротворне Задруге Српкиња у Загребу. У члану другом проспекта интерната истакнуто jе : „Загребачка Добротворна Задруга Српкиња основала jе Интернат за Српкиње коjе долазе на науке у Загреб, како би им пружила прилику да се сместе у здравом и зрачном стану, да се хране здравом и добром храном, да им се олакша напредак у наукама, добром домаћом дисциплином да се друштвено образуjу и науче домаћем реду и тачности те да образуjу своjе религиозно и национално осећање.” (12)

Скупштина Друштва „Кнегиња Љубица” одржана jе 16. септембра 1928. у Скопљу.  Милка Св. Вуловић отворила jе скупштину у сали Просветног дома. У свом извештаjу  Милка Св. Вуловић истакла jе да jе правац друштва религиозни хумани и национални. Друштво jе помагало подизање цркава.  Била jе образована културна секциjа од госпођица  из Београда. Секциjа jе радила на на просвећивању народа и подизању цркава. Друштво jе имало у Штимљу Дом Милосрђа, св. Архангела Михаила и велико имање, све у вредности око 4 милиона динара. После извештаjа Одбора госпођица, на дневном реду су били извештаjи свих пододбора из Југославиjе. Први jе своj извештаj читала Анђа Ристић, председница пододбора из Скопља. Затим jе следио извештаj из Ниша, чиjи jе пододбор броjао 200 чланова. После jе говорила Катица Прица из Сиња. У Панчеву jе било 523 чланице.  Пододбор у Краљеву имао jе 111 чланова. У Урошевцу одбор jе подизао цркву. Одбор у Качанику спремао се да подигне цркву. Пододбор jе од Обласног Одбора у Скопљу добио 30.000 динара. Читани су извештаjи из Ћуприjе, Параћина, Струмице, Алексинца, Загреба, Јагодине и  Скобаља. Наталиjа Смиљанић истакла jр да би сви пододбори требали зидати своjе домове заjедно са женском народном заjедницом. На скупштини jе акламациjом изгласано поверење староj управи на челу са  Милком Свет. Вуловић. Сутрадан су све учеснице скупштине отпутовале преко Битоља за Охрид, а оданде за Штимље. (13)

Патриjарх Димитриjе jе 1928. обишао Пећку Патриjаршиjу, Косовску Митровицу, Приштину и Грачаницу.  Посетио jе 28. септембра 1928. Дом Милосрђа у Штимљу. Патриjарх jе одсео у краљевом одељењу у Дому.  Сазнавши за посету народ се скупио и дочекао патриjарха у   Дому Милосрђа. Патриjарх jе примио председника са управитељем школе и свим наставницима. Распитао се како народ у том краjу живи, каква jе била жетва, како jе са здрављем и уопште о свему. Сутрадан jе патриjарх служио jутрење и архиjереjску службу у цркви Светог Арх. Михаjла. Иако jе био радни дан , народ jе у свечаном оделу дошао у цркву да види први пут у животу, да на Косову у Штимљу служи службу патриjарх уз 5 свештеника. После службе патриjарх jе одржао говор у коме jе истакао да jе под старе дане  дошао да обиђе Косово, и на њему цркву  Светог Арх. Михаjла. Том приликом jе похвалио рад гђе Вуловић на челу одбора Кнегиње Љубице и на њиховом заузимању око подизања  храма и дома. Патриjарх jе обишао  насељенике из Црне Горе, интересовао се како су са жетвом, стоком … . Патриjарх се у Дому Милосрђа састао са домаћинима из Штимља и распитивао се о задругарству. Одговорили су му да има jедна задруга у близини коjа jе имала 87 чланова. У разговору jе истакао да  ниjе био син сељака, његов отац jе био занатлиjа, али се интересовао за пољопривреду. Кад jе био у Нишу читао jе пољопривредне књиге и почео да калеми крушку. Бавио се и пчеларством. Препоручио jе домаћинима да своjу децу после свршене школе даjу у пољопривредне школе, а ако неки од њих то не буде могао, требао jе да деци купи пољопривредне књиге. Препоручио jе штедњу. Похвалио jе рад гђе  Вуловић, председнице Друштва  Кнегиње Љубице, и рекао да Косовци треба да буду захвални што имаjу у своjоj средини овакву просветницу, а исто тако и цео одбор  Кнегиње Љубице. Патриjарх jе обишао цркву и у дому сва одељења и домаћинске курсеве. Дому jе дао као помоћ 2.000 динара. Патриjарх jе у цркви разгледао уметничке иконе коjе jе израдио Предић и иконе коjе jе израдио монах Момчиловић из Старог Ковина. У цркви се налазила споменица свих хероjа коjи су дали своjе животе за ослобођење и уjедињење. Њихова имена су се помињала и читала приликом помена коjи се држао сваке године на Видовдан.  Патриjарх jе из Штимља наставио пут за Урошевац. (14)

Цланице друства Кнегиња Љубица из Уросевца у дому Наке Спасиц у Београду 1930

Цланице друства Кнегиња Љубица из Уросевца у дому Наке Спасиц у Београду 1930

Милка Св. Вуловић посетила jе Ораховац 31. октобра 1928. и са пододбором Друштва договорила да подигну Дом Милосрђа у Ораховцу. Отпутивала jе у Косовску Митровицу, да прими Дом Светог Саве. (15)

На сахрани краља Александра  1934. из Друштва „Кнегиња Љубица” биле су Милка Св. Вуловић,  учитељица Савка Радичевић, као и девоjке из Одбора Госпођица Друштва „Кнегиња Љубица” Радмила Пећић, Оливера Баjић, Рушка Дамjановић и Магдалена Вуjичић.

Другу спомен-цркву Друштво jе подигло на  Делиграду у знак вечитог признања и захвалности Србима и Русима коjи су пали у ратовима од 1876-1918. Издали су албум цркава и манастира 1935. у корист подизања храма Св. Саве у Београду. Исте године су издали књижицу „Спомен Црква” на Делиграду. Одбор госпођица из Београда прикупио jе 60.000 динара. План за градњу цркве израдио jе бесплатно архитекта Момир Коруновић, према плану цркве у Штимљу.

Друштво jе помагало сиротињу у свим краjевима Југославиjе, шаљући преко своjих пододбора, основних школа и општина одела, рубље и обућу. Одело и рубље су саме чланице прикупљале, прекраjале и шиле. Друштво jе слало школама књиге. Прикупљали су прилоге за градњу цркава у Љубљани, Марибору, Црквеници, Вису, Сињу и Самодрежи на Косову. Прикупљале су прилоге за Руску цркву у Берлину и Хоргошу. Друштво jе награђено 1937. за своj културно-национални рад из Фонда Блаженопочившег Краља Александра I Уjединитеља са 10.000 динара. У великоj дворани Коларчевог универзитета у Београду 7 маjа 1939. прослављена jе четрдесетогодишњица  од оснивања друштва. (16)

Пододбор друштва „Кнегиња Љубица”  основан у Скопљу 1921, проширио jе делатност на околину и основао пододборе у Качанику 1926, у Приштини 1928.   Пододбори  друштва „Кнегиња Љубица” имали  су  200 чланица у Скопљу, 12 у Качанику, 60 у Приштини, и 40 у Ханриjеву. У Приштини jе пододбор имао своj дом. (17)

Пододбор друштва „Кнегиња Љубица” у Лесковцу у свом извештаjу 1939. навео jе да jе за сељанке одржао 15 течаjева, у своjоj згради. Њихов циљ био jе одржавање народне ношње и васпитавање у националном духу. Пододбор друштва „Кнегиња Љубица” у Шибенику помагало jе 14 деце из основне школе. Свако jутро су добиjали шољу топлог млека са комадом хлеба. Такође пододбор jе помагао школску децу у књигама и школском прибору. Помагао jе упис своjих штиченика у занатску школу, а два  дечака  упутио jе  у  Дом  милосрђа у Штимљу. (18)   Друштво „Кнегиња Љубица” приредило jе своjу приредбу 1935. у просториjама Ауто-клуба у Београду.

Председница друштва „Књегиња Љубица” Нака Спасић сарађивала jе са  друштвима као што су били Црвени крст, Савез сокола, … . У своjоj кући у Београду примала jе делегациjе чланица друштава „Књегиња Љубица” из унутрашњости. 

Задузбина Кнегиње Љубице у Стимљу на Косову и Метохиj

Задузбина Кнегиње Љубице у Стимљу на Косову и Метохиj

Соколска жупа Београд приредила jе марта 1938. у Београду Бал словенских народа. Под покровитељством Владе Илића, председника Градског поглаварства, бал jе одржан у просториjама Соколског друштва Матица. У Почасном одбору биле су … Нака Спасић, председница друштва „Књегиње Љубице”;… Милица Јовановић, председница друштва „Књегиња Зорка”; Лепосава Петковић, председница Југословенског женског савеза. (19) Добротворна женска друштва учествовала су у соколским прославама Дана Уjедињења  у Београду. Соколска жупа Београд одлучила jе да се 1. децембра 1938. на свечан начин обележи двадесетгодишњица ослобођења и уjедињења. За ову прославу прихваћена jе сугестиjа Савеза сокола да у њоj узму учешћа престолничке ратничке, националне, културне организациjе и савезна управа и то у соколскоj поворци и на свечаноj жупскоj седници где би представници ових организациjа дали своjе изjаве и солидарисали се са соколским погледима. Хиљаде старих ратника, резервних официра, добровољаца, чланова Народне одбране, Јадранске страже, Кола српских сестара, Југословенског и Српског културног клуба, Савеза емигрантских удружења Истра-Трст-Горица, чланови Друштва словенска мисао, Народна свест и маса студената београдског Универзитета. Сви су били са своjим заставама а студенти са транспарентима и натписима. У Савезном дому, данашњем Протоколу на Теразиjама, одржан jе део свечаности а настављен у Соколском дому у Тиршовоj улици. Ту су представници удружења из Београда говорили о значаjу 1. децембра.(20) Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су соколи из жупа Скопље и Цетиње, та прослава остала би само соколска, да ниjе, у последњи час, Удружење Косоваца у Београду створило план о прослави на широj основи, и тиме омогућили и ширим слоjевима народа да учествуjу. Стизали су представници и чланови четника, добровољаца, Народне одбране, Кола Српских Сестара, … . (21)

Јубилеj Соколског друштва у Приштини прослављен jе 22. октобра 1939. На таj дан 1912. Приштина jе ослобођена од Турака. У очи прославе приређена jе свечана соколска бакљада, са воjном музиком на челу. У поворци су сем сокола учествовала и остала национална удружења.  (22)

 Пре Другог светског рата у краљевини Југославиjи радила су броjна женска добротворна  друштва. Друштво „Књегиња Љубица” jе основано 1899,  пре балканских ратова да би помагало цркве и манастире у Староj Србиjи и Македониjи.  Ствари су преносили поверљиви људи. Рад Друштва jе био таjан до 1912. После Првог светског рата наставило jе своj рад. Рад друштва проширен jе на културно-просветно и национално поље. Друштво jе образовало 35 помоћних пододбора широм земље. Подигло jе цркву и Дом Милосрђа у Штимљу.  „Књегиња Љубица”, Коло Српских Сестара, „Књегиња Зорка” и „Српска маjка” радила су и заjедно са соколским и осталим националним друштвима.  Друштво „Књегиња Љубица” деловало jе до Априлског рата 1941.

 

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене :

  1. „Четрдесетогодишњица рада друштва  „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Маj, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40;
  2. Коло српских сестара-Котор, „Извештаjи о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар Календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 41, 42, 43, 44;
  3. „Четрдесетогодишњица рада друштва  „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Маj, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40;
  4. “Велики добротвори “Српског Косова”,   “Српско Косово”, Скопље, 15 Маj 1923, бр. 10, стр. 8,
  5.  “Пододбор друштва Кнегиње Љубице у Загребу”, “Српско Косово”, Скопље, 15 jуна 1923, бр. 12, стр. 14;
  6. „Четрдесетогодишњица рада друштва  „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Маj, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40;
  7. “Сjаjна Видовданска свечаност у Штимљу на Косову 1923. год.”,  “Српско Косово”, Скопље, 1 септембра 1923, бр. 17, стр. 5-11;
  8. Петар Перуновић, “Зидање и освећење цркве Светог Арханђела Михаила у Штимљу на Косову”,  „Српско Косово”, Скопље, 1.фебруара 1924, бр. 3, стр. 6-8;
  9. „Одликовања”, „Српско Косово”, Скопље, 1 септембра 1923, бр. 17, стр. 14;
  10. „Косовски Гласник”,  „Српско Косово”, Скопље,  15 марта 1924, бр. 5 и 6, стр. 28;
  11. „ Прослава двадесет-петогодишњице Одбора Гђа “Кнегиње Љубице” у Београду”, „Српско Косово”, Скопље, 1. априла 1924, бр. 7, стр.8,9;
  12. „Знаменитости Загреба”, „Српско Косово”, Скопље, 15. априла 1928 год, бр. 8, стр. 8,9;
  13. С.Д, „Скупштина великих жена срп. Народа у Скопљу”, „Српско Косово”, Скопље, 15. октобра 1928. Год, бр. 20, стр. 15, 16;
  14. Стоjимир С. Пеjић, „Њ. Светлост Срп. Патриjарх у Штимљу на Косову”, „Српско Косово”, Скопље, 1. новембра 1928 год, бр. 21, стр. 3,4;
  15. „Дом Милосрђа у Ораховцу”, „Српско Косово”, Скопље,  15. новембра 1928, бр. 22, стр. 15;
  16. „Четрдесетогодишњица рада друштва  „Кнегиња Љубица”, „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд, 30 Маj, 1939. бр. 5, стр. 38, 39, 40;
  17. Емилиjа Јовановић, „Женска удружења у Јужноj Србиjи”,  „Гласник Југословенског женског савеза”, Београд,  30 април 1938, бр. 4,  стр. 33, 34;
  18. „Извештаj о раду пододбора   друштва „Кнегиња Љубица”  Лесковац”, стр. 7; „Извештаj о раду пододбора   друштва „Кнегиња Љубица” Шибеник”, „Гласник  Југословенског женског савеза”, Београд,  Јануар, 1939, бр. 1, стр.8;
  19. „Годишњи извештаj о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”, стр. 77, „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4;
  20.  „1. децембар 1938. г у Београду”, „Око соколово”, Београд, 1939, бр. 1, стр. 3-10; 
  21.  „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 jуна 1939. бр. 26, стр. 1,2; 
  22. „Јубилеj Сокола у Приштини”, „Братство”, Осиjек, 15. децембра 1939, бр. 12, стр. 232-233; „Соколске свечаности у Приштини”,  „Соколски гласник“, Београд,  27 октобар 1939, бр. 43, стр. 5; Н. Вириjевић, Соколство на Косову и у Приштини”, „Соколски гласник“, Београд, 3 новембар 1939, бр. 44, стр. 3;

 

Везане виjести:

СРПСКИ СОКОЛИ У ПЕЋИ – Jadovno 1941.

КРАЉИЦА МАРИЈА НА ПРИМОРЈУ

Рад Савез Сокола у духу словенске узаjамности

рад сокола на косову и метохиjи у међуратном периоду

Руско Соколство у Краљевини Југославиjи

СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ

СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ – Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ …

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА – Jadovno 1941.

Соколи у борби против клерикализма у Западноj … – Jadovno 1941.

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – Jadovno 1941.

САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ – Jadovno …

 

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top