Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Заборављени масакри Срба пре „Бљеска“

Датум објаве: уторак, фебруар 15, 2011
Величина слова: A- A+

Dr Milan Bastašić - Spomen područje Gradina 2009.

Правда,Београд,13-14.март 2010.

Пуковник у пензији, Др Милан Басташић, са Билогоре једини живи мученик и сведок из усташког логора Јасеновац, уочи расправе о скупштинској декларацији о Сребреници, за Правду тврди да би, пре свега, Хрватску требало теретити за геноцид. Басташића је од сигурне смрти, као 12-годишњег дечака, спасила учитељица. Пре рата у Хрватској је живео у Загребу, где је био угледни епидемиолог. У књизи „Билогора и Грубишно поље 1941.-1991.“ описао је и како је број Срба у том крају са више од 8.000 сведен на 700.

У Бањалуци је 12. јануара ове године промовисана његова књига и основано Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно. Басташић каже да је циљ удружења да овај злочин не остане у сенци Јасеновца.

Јадовно у сенци Јасеновца

– У ноћи између 26. и 27. априла, месец дана од проглашења НДХ, дигнуто је 549 Срба из кревета. Отерани су у месну школу и малтретирани, потом стрпани у вагоне и одвезени према Загребу, где је један старији човек издахнуо, а остали отерани у Даницу крај Копривнице. Одатле се вратило њих 17, углавном из мешовитих бракова и понеко млађи од 16 година. У Јадовном на Велебиту, од ножа и маља страдало је 487 Срба. Као место страдања спомињало се и острво Паг, а пре десетак година сазнали смо, из књиге извесног професора Земљара, да је на некаквој греди, у Слани и на Пагу, било написано „Грубишно Поље“ и два презимена Попара и Поповић. Систем логора Јадовно описао је детаљно Ђуро Затезало из Карловца, који је пре тога написао и књигу „Радио сам свој сељачки ковачки посао“, што је изјава једног усташе коме су после десет година судили за убиства и бацање Срба у јаме. Професор Затезало је урадио списак од 10.502 имена побијених у комплексу Јадовно, а по његовим истраживањима за 132 дана постојања логора Јадовно, убијено је 40.123, углавном Срба. По неким прорачунима, у Јасеновцу је дневно убијано 500, а у Јадовном више од 1.300 људи. Лоше је што смо допустили да Јадовно, као и бездани Херцеговине и Босне, падну у сенку Јасеновца.

Да ли су нам само други криви за све?

– Том систему логора Јадовно треба дати одговарајуће историјско место. Стратиште на Пагу је у време СР Хрватске проглашено за спомен подручје, али се касније на то заборавило. Постојао је план за обнову Јадовна у Госпићу 80-тих година.

Шта су усташе починиле у вашем крају?

Моја књига говори о томе како је, у тим данима, обезглављено готово 500 српских породица, остале су само жене и деца. То је било априла 1941. Други удар је био 4. и 5. августа, и тада је у Србију исељено више од 600 српских породица са 2.000 чељади. У септембру и почетком октобра почео је масовни покољ на два локалитета, затим офанзива на Билогору, где је поклано више од 500 људи, а 3.000 похватано и отерано у логоре, што у Јасеновац, што у Сисак. У парку у Грубишном Пољу одвојен сам међу мушкарце са свом децом старијом од 10 година. Тако сам доспео у Јасеновац, одакле сам изашао 1942, захваљујући Божици Орлушић, кћерки православног попа. У Билогори и Грубишном Пољу, по попису из 1931, било је више од 8.300 Срба, односно, 47 одсто целокупног становништва. Преполовљени смо 1945. године. Из Јасеновца су се вратиле само жене из Сиска и нешто стараца који нису поубијани.

Први егзодус у Билогори

Шта се после догађало?

– Из Србије се већина људи вратила, додуше неки су остали тамо, али се и даље одлазило према Србији, а мање према Босни, нарочито 1971, у време маспока. У октобру и почетком новембра  1991, после офанзиве паравојних формација још непризнате Хрватске, истерује се са Билогоре 4.000 Срба. Наша је грешка што се говори само о „Бљеску“ и „Олуји“. Увек сам огорчен што се заборавља шта се све догађало пре „Бљеска“. Чији су лешеви доплутали из Вуковара? Ко је први почео да коље у Грубишном Пољу? Ту је био први егзодус, јер је то најистуренија северозападна српска оаза, преполовљена 1945. године, а 1991. очишћена, и сада тамо живи свега 700 Срба.

Документација о Јасеновцу, коју је и после његовог пада чувао Симо Брдар, поклоњена је или можда продата у САД.

– Како је то отишло у САД, не знам, али добро је што је Јасеновац пред очима света, у Музеју холокауста у Вашингтону, и што је признат.

Када је папа Јован Павле Други долазио у Бањлуку, требало је да се састане са патријархом Павлом….

– У Београду сам од пре три године, а у то време сам живео у Бањалуци. Папа је дошао у Петрићевац, одакле су кренули фратар Мајсторовић и остали у покољ Срба у селима Дракулић и Мотике. Дошао је на место одакле су кољачи кренули у мантијама католичких свештеника. Нисам могао да схватим тај протокол, ту посету и оне који су је дозволили. Зашто није изопштен тај фратар из католичанства, него аутор књиге „Магнум кримен“ Виктор Новак?

Папа да поштује и српске жртве

Шта би садашњи папа требало да уради како су Срби прихватили његов долазак 2013. године?

– Нека проповеда да се изједначе жртве. Када би то урадио, то би се у народу дуго памтило.

Да ли очекујете од папе Бенедикта да то и уради?

– Очекујем, али тешко да хоће… Није ми лако да говорим о томе, јер, осим што сам преживео Јасеновац, био сам и покрштен у католика, с мајком и сестром, а оца и брата су ми одмах убили.

Дипломатија важнија од убијене дјеце

Актуелна је скупштинска резолуција о Сребреници, требало би да се одлучи да ли ће се у том тексту рећи – злочин или геноцид. Да ли ће се од Хрватске и БиХ тражити да и они у парламентима осуде геноцид над Србима?

– Био сам жртва и знам шта је жртва. Желим да се Хрватима никада више не догоди такав накот какав су 1941. биле усташе и какав су 1991. године биле новоусташе. Основни је проблем да на простору бивше Југославије нису изједначене жртве. Ево вам пример. Из БиХ Србију упозоравају да захтев за изручење Ганића неће допринети добрим односима. Шта то, молим вас, значи? Да су она голорука деца, убијена у Добровољачкој, мање вредна од дипломатских односа? Сигурно да није у реду било убијати заробљенике у Сребреници. Када Хрвати говоре о својим злочинима, кажу они, злочинци су били револтирани. А зар Срби у Сребреници, Кравици и Братунцу нису били револтирани?

ПРАВДА-Драган Башовић

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top