Za „Tuzlansku kolonu” još nema pravde

Datum objave: četvrtak, maj 16, 2019
Objavljeno u Ostalo, Otadžbinski rat
Veličina slova: A- A+

Obeležena je godišnjica napada u kojem je ubijeno 59 vojnika JNA u Tuzli tokom njihovog mirnog povlačenja, a da za taj zločin do danas niko nije odgovarao

Pripadnik Teritorijalne odbrane BiH razgleda oprema u sarajevskoj kasarni nakon odlaska snaga JNA (Foto Tanjug)
Pripadnik Teritorijalne odbrane BiH razgleda oprema u sarajevskoj kasarni nakon odlaska snaga JNA (Foto Tanjug)

U maju 1992. godine, u dva mučka napada muslimanskih vojnih i paravojnih snaga na pripadnike JNA, koji su deo bili tada još jedinstvenih oružanih snaga Jugoslavije, ubijeno je stotinak vojnika i mnogo više njih je ranjeno. Prvi od ova dva zločina izvršen je 3. i 4. maja 1992. u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, a drugi jedanaest dana kasnije na Brčanskoj Malti u Tuzli.

U oba slučaja, izrežirani napadi na kolone JNA, koje su se mirno i po dogovoru povlačile iz dva grada u BiH, izvršeni su iz zasede, a završeni su stravičnim krvoprolićem. U Dobrovoljačkoj je ubijeno 42 vojnika, a na Brčanskoj Malti njih 59. Ranjenih je bilo na desetine.

Iako je od stradanja pripadnika JNA, među kojima je bilo najviše mladića, prošlo punih 27 godina, za zločine počinjene nad njima, premda o tome postoji gomila dokaza, još uvek nije niko odgovarao.

Istrage u oba slučaja obustavili su strani tužioci u slučaju „Tuzlanska kolona” još 2009, a za Dobrovoljačku tri godine kasnije. U februaru prošle godine Ustavni sud BiH prihvatio je apelacije porodica žrtava zločina u Dobrovoljačkoj i naredio Tužilaštvu BiH da „u roku od tri meseca odluči o prigovorima na obustavljanje istrage”, na šta ta pravosudna institucija i dalje ćuti.

Povodom obeležavanja 27. godišnjice napada na vojnike JNA u Tuzli, organizovanom juče u Bijeljini, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske (RS) Nedeljko Čubrilović poručio je da RS, njene institucije i organi „nikada neće odustati” od utvrđivanja istine o napadima na nevine vojnike JNA u Tuzli i Sarajevu, kao ni od procesuiranja odgovornih za ratne zločine počinjene nad srpskim narodom u BiH.

„Žalosno je to da ni 27 godina nakon ovog zločina nikome još nije presuđeno, kao što je slučaj i sa napadom na kolonu JNA u povlačenju u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.

Odbijanjem da procesuira odgovorne za ratne zločine počinjene na samom početku građanskog rata u BiH, pravosuđe BiH istrajava na ideji da političkim presudama i amnestiranjem odgovornih za prve ratne zločine pokuša da odredi karakter rata u BiH i da srpski narod označi kao jedinog i najvećeg krivca za ratne strahote i da ga, u skladu sa aktuelnom bošnjačkom politikom, predstavi kao agresora u vlastitoj zemlji”, rekao je Čubrilović, kako je saopšteno iz njegovog kabineta.

Takve poruke upućene su juče i iz Bijeljine, gde je, povodom obeležavanja godišnjice stradanja vojnika JNA iz „Tuzlanske kolone”, služen parastos žrtvama i položeno je cveće ispred spomen-kosturnice na gradskom groblju na Pučinama.

„Tražićemo istinu i pravdu dok ne budu procesuirani svi koji su počinili zločine nad srpskim vojnicima i srpskim narodom”, rekao je ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS Duško Milunović, naglašavajući da su veliki zločini nad pripadnicima JNA pri dogovorenom povlačenju iz Sarajeva i Tuzle „počinjeni po istom scenariju i sa istim zločincima”.

Odavanje pomena ubijenim vojnicima u Tuzli se, kao i onima koji su ubijeni u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici, već nekoliko godina, iz bezbednosnih razloga, ne održava na mestima na kojima su ti zločini počinjeni. Dane u kojima je počinjen zločin nad pripadnicima JNA Sarajlije i Tuzlaci redovno obeležavaju i proslavljaju kao „dane herojske odbrane” ta dva grada od „agresora”.

U koloni koja je napadnuta 15. maja 1992. na Brčanskoj Malti, dok je napuštala BiH s namerom da pređe u Srbiju, bilo je 600 vojnika i njihovih starešina, te 200 motornih vozila.

O razmerama tog zločina, koji su nad njima izvršili pripadnici muslimanskog MUP-a, Teritorijalne odbrane i „Zelenih beretki” i koji je sve vreme snimala lokalna televizija Front slobode, svedoči i dokumentarni film „Tuzla – zločin bez kazne i egzodus srpskog naroda”, premijerno prikazan u Bijeljini uoči obeležavanja 27 godina od stradanja vojnika u Tuzli.

Taj napad preživeli iz kolone doživeli su i kao početak proterivanja Srba iz tuzlanske regije, gde ih je do rata bilo više od 80.000, a poslednji popis u BiH pokazao je da je broj Srba na tom području sveden na statističku grešku.

Autor: DUŠANKA STANIŠIĆ

Izvor: VEČERNjE NOVOSTI

Vezane vijesti:

Milunović: Tražićemo istinu i pravdu za sve srpske žrtve

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top