Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

За (глумити) четнике неспремни

Датум објаве: понедељак, март 6, 2017
Објављено у Олуја
Величина слова: A- A+

Страх. У Хрватској је свако ко не мисли као Јуре, Бобан и Фрањо одмах четник. Зашто би онда неки пристојан Хрват — а таквих је, истински верујемо, доста — искушавао срећу да га сваког понедељка (јер ударне серије иду викендом) неко препозна на улици и хитне у зрак? Не треба му такав луксуз.

© YT/Nedeljnik Vreme
© YT/Nedeljnik Vreme

Kолико год се ветерани домовинског рата у Хрватској, тамошњи јавни сервис и десничарске организације трудили да фалсификују деведесете и нараштајима представе своје „часне бојовнике“, вест да нико од хрватских глумаца неће да глуми српске снаге, односно „четнике“ — може филм и серију „Генерал“ којом перу симбола операције „Олуја“ Анту Готовину, учинити сурово реалним.

Нема Срба у Хрватској, а нема их ни у филму и серији. Дакле, Хрватска је етнички чиста.

Аусвајс већа мудраца

Свесни вероватноће развоја догађаја која им баш и не иде наруку, ветерани су брже-боље поручили саборцима да се јаве на аудицију за статисте.

„Не сматрам никаквим проблемом да неко глуми четника јер су и негативци део филма…“

На онолико нивоа колико је цитирана реченица једног од ветерана несувисла и јадна, исто толико цивилизацијски поразних чињеница обзнањује. А шта би било да тај исти несретник види проблем да неко глуми Србина из Крајине?

Откад је то Хрватска од републике постала средњевековна деспотија у којој ветерани представљају веће мудраца? Шта ако некоме од њих падне на памет да изјави: „’Смоки‘ је штетан по здравље хрватског пучанства“ и васколика Хрватска не сме да једе овај чувени бренд?

Проусташка аутодеструктивност

Стево Жигон, најпознатији „домаћи Немац“, у гробу се преврће. Немогуће је и замислити да њему неки од комунистичких послератних комесара и народних хероја забрани или дозволи, сасвим свеједно, да глуми нацистичке официре. Револуционарни поредак је, колико год био дееволуционарни, морао бити очуван.

Проусташки спавачи пак себи самима пуцају у колена. „Опћенита аутодеструктивност“, несвојствена оцу им нације Туђману.

Притом, официри које је врашки добро глумио Жигон, чинили су истинско зло на просторима бивше Југославије, а Срби су на простору Социјалистичке Хрватске били конститутивни народ који је на тракторима, го и бос, протеран у „легитимној војној акцији“.

Недавно је глумац Олег Тактаров, шампион УФЦ у тешкој категорији одбио улогу Руса који убија цивиле у украјинском селу у холивудском филму о Донбасу. Ономад је и глумац Небојша Глоговац прво позван, а потом „учтиво“ опозван од продуцената филма Анџелине Џоли „У земљи крви и меда“, пошто је желео да види сценарио јер „никако не бих волео да играм у причи у којој је само један народ крив и луд и крволочан, а сви други дивни и мале маце, без обзира на то о којем је народу реч“.

И Глоговац и Тактаров су улоге, ма колико да им је то (заличило на) посао, одбили због истине. Довољно су обојица одрасли и искусни да препознају шта је филм, а шта пропаганда.

Историја која се није десила

Зато још више чуди да домољуби — у пропаганди која глорификује етничко чишћење и поново успоставља неке, надали смо се, заборављене принципе, а за ветеране истинске вредности — одбијају учешће.

Филм, нажалост, не доноси истину, већ новохрватску истину, те би логично било да, сви к’о један, похрле у статисте. Па и да одвоје коју куну за историју која се није десила.

Биће да је у питању страх. Најбоље се зарађује на његовој продаји, јер увек уз пропаганду иду и етикете.

Као што је у Србији једна од најружнијих увреда рећи неком да је усташа, тако је у Хрватској свако ко не мисли као Јуре, Бобан, Фрањо… одмах четник. Па ти иди на посао, у бистро или кино.

Зашто би неки тамо пристојан Хрват — а таквих је, истински верујемо, пуно — искушавао срећу да га сваког понедељка (јер ударне серије у Србији и Хрватској иду викендом) неко препозна на улици и „хитне у зрак“?

Не треба му такав луксуз.

А кад буду гледали филм о Готовини, сваки од оних 250.000 прогнаних ће осетити туп бол само због фотографије избегличке колоне која иде ка Србији. А кад наврну остала сећања…

Аутор: Ненад Зорић

Извор: СПУТНИК

Везане вијести:

Муке са серијом о Готовини: Статисти не желе да глуме „четнике”




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top