Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Београд — Министар одбране Алексанар Вулин изјавио је да је Војска Србије (ВС) војска победника.
Он је рекао да је то војска која својом снагом може да поручи да се Јасеновац, Јадовно, Олуја, Бљесак и мартовски погром 2004. године, никада и нигде неће поновити.
Вулин је на свечаној академији поводом Дана Војске Србије рекао да ВС „будно мотри да на север Косова и Метохије нико не упадне силом“.
„Данас је прилика да се сетимо ко смо, одакле смо и куда идемо. Ми смо војска победника, војска која није научила да капитулира, непоражени зато што бранимо право нашег народа на слободу“, рекао је министар на свечаности у београдском центру Сава.
Говорећи о резултатима оствареним у претходном периоду, Вулин је казао да су плате припадника ВС повећане десет одсто, да су повећане дневнице, уведена солидарна помоћ за рођење детета као и да је активним и пензионисаним припадницима ВС додељено више од 700 станова.
„Градимо хангаре, обнављамо Војну академију и интернат Војне гимназије, наручили смо довољно чизама и униформи да сваки војник има бар по два пара. Први пут од 1999. године, имаћемо ескадрилу ремонтованих и модернизованих МиГ-ова 29, ојачаћемо војску тенковима Т-72, ту су Лазар-3, оклопни Милош, авион Ласта и више од 40 производа наше одбрамбене индустрије, али изнад свега, ово је војска коју чине људи“, рекао је Вулин.
Свечаној академији поводом Дана ВС присуствовали су министри унутрашњих послова, рада и спорта, Небојша Стефановић, Зоран Ђорђевић и Вања Удовичић, представници Скупштине Србије, патријарх СПЦ Иринеј, директор Безбедносно-информативне агенције (БИА) Братислав Гашић, начелник Генералштаба ВС Љубиша Диковић, представници дипломатског кора у Београду.
Војска Србије обележава свој празник 23. априла, у знак сећања на дан када је 1815. године на празник Цвети подигнут Други српски устанак за ослобођење Србије од Отоманске империје.
Иако је Други српски устанак са војног становишта био мање важан и знатно краћи од Првог српског устанка, сматра се да је њиме започео процес који је довео до већег степена српске аутономије у оквиру Османског царства и каснијег успостављања Кнежевине Србије, која је добила своју скупштину, Устав и наследну владарску династију, чиме су ударени темељи модерне српске државности.
(Бета)
Извор: Б92
