Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Пођимо на Јадовно 01. јула 2017. и покажимо да нисмо заборавили!

Војник који је имао Хитлера на нишану – и није пуцао

Датум објаве: среда, март 23, 2016
Величина слова: A- A+
Хенри Тенди / фото: wikipedia
Хенри Тенди / фото: wikipedia

Ко зна како би историја света данас изгледала да је Хенри Тенди 1917. донео другу одлуку.

Све до краја живота Адолф Хитлер је одржавао врло живим успомене на своје учествовање у Првом светском рату. А једна од њих је била и та да је, при самом крају рата, био рањен на фронту. Тумарао је покушавајући доћи до ровова у којима су били његови саборци, кад је налетио право на британског војника који га је држао на нишану. Хитлер је после причао да је британски војник накратко оклевао, а кад је схватио да тада 29-годишњи бркати немачки војник нема никакву намеру подићи своје оружје и да је рањен, показао му је да прође. Хитлер му је одмахнуо у знак захвалности и отетурао се даље.

Догађај је историјска чињеница, као што је чињеница и то да је Хитлер у рату неколико пута рањен, односно да је само неколико центиметара метка или гелера, у овом или оном смеру историју могло променити тако драматично да данас немамо језиву успомену на Други светски рат, холокауст и ужасе с толиким милионима мртвих.

Чињеница је такође и то да је Хитлер 1937, видевши извесне фотографије најодликованијег британског војника из Првог светског рата Хенрија Тендија, закључио да је војник који му је поштедео живот био управо Тенди. Танди у тренутку Хитлеровог рањавања заиста јесте био на положајима око места код којега је рањен Хитлер.

Када је британски премијер Невил Чемберлен 1937. био у посети нацистичком канцелару како би договорили Минхенски споразум, након ког је премијер наивно поверовао да су тиме апетитити нациста и фашиста заувек обуздани, Хитлер му је испричао тај догађај и наводно замолио Чемберлен да пренесе поздраве и изразе захвалности Тендију.

А Тенди је био прича за себе. Рођен 1891. као син британског војника, део детињства провео је у сиротишту, да би, чим је постао пунолетан, и сам отишао у војску. У рату је прво рањен у Бици код Ипреса, злогласној по употреби бојних отрова, већ 1914. Потом је рањен и 1916. у Бици на Соми, да би у децембру 1917. опет био рањен, али је успео да се брзо опорави и опет оде на фронт.

Што се тиче његових подвига тиче, у августу 1918. повео је још двојицу сабораца преко ничије земље како би у Бици код Камбраја дигли у ваздух немачки ров. Из те акције вратили су се с 20 заробљеника. Слично је поновио и месец дана касније код Хавинкорта. Крајем септембра, дакле само неколико дана касније, повео је неколико сабораца у пузање преко ничије земље како би заузео немачки ров, и то још под непријатељском ватром. Било је то код француског места Марсона, тачно тамо одакле ће га се сећати младић који ће после постати фирер.

Тендију ни то није било довољно него је са својим људима поправио импровизовани мост, а потом и пробио обруч у ком се нашао део шачице његових људи с којима је кренуо дубоко у непријатељску тероторију. У то време није било војног одликовања за храброст које Тенди није добио.

За последњи пробој добио је Викторијин крст, а, како је тврдио Хитлер, у тој је акцији налетео и на самог будућег нацистичког идеолога који ће свет одвести у нови глобални рат.

Извор: Б92

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top