fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Владика Хризостом: Заборав – велика опасност за Србе

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом рекао је у Добоју на отварању изложбе фотографија и докумената добојског логора у оквиру обиљежавања 100 година од интернације Срба у овај логор, да је заборав велика „болест“ и опасност за српски народ.

NJegovo preosveštenstvo episkop zvorničko-tuzlanski Hrizostom rekao je u Doboju na otvaranju izložbe fotografija i dokumenata dobojskog logora u okviru obilježavanja 100 godina od internacije Srba u ovaj logor, da je zaborav velika "bolest" i opasnost za srpski narod.
Владика Хризостом на отварању изложбе докумената и фотографија добојског логора

Владика Хризостом навео је да је вечерашња изложба у Регионалном музеју важна да би се освјежила култура сјећања на све невине жртве добојског логора и да се одговарајућом документацијом отргне од заборава чињеница да је у Добоју направљен први концентрациони логор у Европи у 20. вијеку.

Владика је подсјетио да су први концентрациони логор у 19. вијеку отворили Шпанци на Куби, други Енглези у Јужноафричкој Републици, а трећи Аустроугари у Добоју, да би изоловали, према њиховом мишљењу, непослушне Србе, како у овом граду, тако и у Бихаћу и другим мјестима.

Епископ зворничко-тузлански каже да је ријеч о првом логору за цивиле, само зато што су били Срби и што су били у неком додиру са Србијом.

„Срби морају да се боре против слабости и немара оличеног у забораву и да се сјећају шта су били њихови преци који су себе жртвовали да би данашње генерације постојале“, навео је владика Хризостом.

Владика Хризостом истакао је да је добојски логор значајан за идентитет Добоја и одао признање граду, свештеницима црквене општине, директору Архива Српске православне цркве Радовану Пилиповићу за велики добринос за развијање културе сјећања на добојске жртве.

Директор Архива Српске православне цркве Радован Пилиповић рекао је да ова институција нема документе који говоре о устројству, организацији и животу у добојском логору, те да су одређени материјали прикупљени у фондовима Архива Југославије и Војног архива у Београду.

Он очекује да ће до потпунијих података доћи нека будућа истраживања у архивима у Бечу и другим мјестима која чувају историјску грађу аустроугарске провинијенције.

Пилиповић је подсјетио да је збирка Војислава Богићевића из 1919. и 1920. године уништена у пожару у Архиву БиХ, као и други историјски материјали.

Директор Регионалног музеја у Добоју Небојша Драгојловић рекао је да је изложба, у чијем стварању је учествовало више од 1.000 људи, реализована не само кроз формално приказивање докумената, већ и интеракцијом са средњошколцима и грађанима како би се форсирала култура сјећања на овај догађај.

Замјеник градоначелника Добоја Драган Василић оцијенио је да је обиљежавање годишњица страдања Срба у добојском логуру сваке године комплетније и садржајније.

 

Извор: srna

 

Везане вијести:

Обиљежавање 100 година од формирања првог логора у Европи

Tribina „Dobojski logor – zatajeni genocid“

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: