ВИДЕО: Данас служен Парастос Јадовинским мученицима

Парастос Јадовинским мученицима, служио је данас у Цркви Свете Тројице у Бања Луци Јереј Драган Грујић са свештенством Бањалучке Епархије. У Београду је парастос служен у Храму Светог Саве на Врачару.
Парастос је служен и у Саборном Храму у Требињу, у Цркви Светог Преображења Господњег у Загребу, у Храму Светог Николаја у Карловцу, као и у свим парохијалним Храмовима горњокарловачке Епархије.

 

Поменути су Јадовински мученици, побијени православни Срби у комплексу усташких логора Јадовно на стратиштима у:
Казнионици Госпић, логору Овчара, логору Јадовно са своје двије јаме бездануше , логору Ступачиново, логору Слана и  логору Метајна на острву Пагу, морским дубинама Велебитског и Пашког канала, Шарановој јами, јами на Гргином бријегу, Јарчјој  јами, јами Бадањ, јами Близници, јами Кијевац, јами на Плочама, Вранзиној јами, јами Јасеновац, јами Јамини, Шевић јами, јами на Кулашевој страни, јами Орешковић станови, Мацолиној јами, јами Угљеначи, јами у Ператовим драгама, јами Думан код Личког Лешћа, јами Света Ана код Горњег Косиња, јами Нездравци код Доњег Косиња, јами Ошпорочи код Широке Куле, јами Голубњачи, јами Сњежњачи код Кузмановаче, јами Кварте код Перушића, јами Руњевац, јами Паукуша, јами Дулиба, јами Дупчан код Рибника, Чошић јами код Коњског Брда, јами Крижаново брдо у Дражици као и многима побијеним у другим безданим јамама Лике и Велебита.

Бесједа јереја Александра Илића на парастосу у Саборном Храму у Требињу

Ни једна истина се не може сакрити ма како она страшна била за признати и изговорити, а то свједочи и данашњи дан. У сусрет сјећању на 24. јун 1941. године, када је усташки логор Слана на острву Пагу примио своје прве заточенике , а логор Јадовно на Велебиту достигао свој пуни капацитет, у нашој епархији је у Саборном Храму Светог Преображења Господњег у Требињу, служена света литургија и помен свим тада невино пострадалим мученицима...

Међу пострадалим српским православним мученицима највјероватније је пострадао и свештеномученик Петар Зимоњић који је био и Митрополит Захумско Херцеговачки устоличен у мостарској Саборној Цркви на Духовски уторак 27. маја 1903. године и као тадашњи епископ у јако тешким временима аустроугарске окупације Босне и Херцеговине истрајавао је у подизању цркава и нових српских школа, као и рукополагању нових свештеника на њиви Господњој. Долазак балканских ратова га није обесхрабрио, као ни Први сјетски рат у којем је убијено или објешено четири свештеника Епархије Захумско Херцеговачке, а више њих је преминуло од посљедица страдања у логорима по повратку својим домовима и парохијама. То га је напротив обавезало да јавно иступи против аустроугарске власти и да протествује против прогона Срба у Босни и Херцеговини. Већ тада се видјело да је он прави пастир који чува и страда за своје стадо, а преузимањем Дабробосанске Митрополије указом Краља 7. новембра 1920. године његов крст бива још већи. Напад нацистичке Њемачке затекао га је у Сарајеву гдје је и сачекао своје мучитеље 12. маја 1941. године када су га усташки полицијски агенти спровели у заточеништво, гдје се као што је познато овјенчао вјенцем мученичке славе страдајући са својим народом по усташким казаматима, а по свему судећи је свој живот скончао у Јадовну на Велебиту убијен усташким маљем и бачен у Шаранову јаму. Прије поласка на своје крсно страдање следујући Христу Спаситељу, својим свештеницима је такође поручио да остану гдје јесу и што буде народу биће и њима и да тако и они храбро понесу крст страдања што су многи тада и учинили и остали досљедни вјери православној.

Молитвама Светога Петра Зимоњића и Новомоученика Јадовинских и Јасеновачких Господе Исусе Христе помилуј и спаси нас.
јереј Александар Илић
Епархија Захумско-Херцеговачка и приморска

Слике са парастоса у Београду: