Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Веритас: Саопштење поводом годишњице страдања Срба у Машићкој Шаговини 19.12.1991.

Датум објаве: уторак, децембар 18, 2018
Објављено у Билогора
Величина слова: A- A+

Сутра се навршава 27 година од злочина који су извршили припадници хрватских „зенги“ и специјалних снага над становницима српског села Машићка Шаговина на обронцима Псуња, за који још нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима.

Из Документационо-информационог центра „Веритас“ подсјећају да су ујутро рано на Никољдан 1991. припадници 108. и 121. бригаде ЗНГ-а и специјалци из групе “Свилени”, укупне јачине од 363 војника, почели су пјешадијски напад на српско село Машићка Шаговина код Новске, смјештено на јужним обронцима Псуња, којег су бранили припадници ТО из овога и сусједних српских села са око стотињак добровољаца из Србије.

У току борбе за “проклету утврду”, како су Хрвати, због њеног изузетног геостратешког положаја звали Машићку Шаговину, “зенге” су у току дана овладали цијелим мјестом, којом приликом су ликвидирали најмање 55 људи, међу којима 31 цивила и припадника ТО из Машићке Шаговине.

Преживјела мјештанка Мара Миоковић свједочи:

“Сакрила сам се у подрум Рајка Стојчевића, гђе се окупио већи број нас Срба… Хрвати су нас позивали да се предамо а кад то из страха нисмо учинили, у подрум су убацили више експлозивних направа, којом приликом су убијени: Милан Стојичевић(30), Тихомир Милосављевић (20), Антал Борбељ (53) и његова супруга Савка (45)…

А кад смо почели излазити из подрума са подигнутим рукама, убили су и Предрага Циндрића (23), Бранка Милетића (33) и још неке припаднике ТО које нисам познавала… Драган Милосављевић (23) је такође убијен испред своје куће…

Након што су по селу покупили преостале цивиле, убили су Госпаву Мандић (40), Миленка Тубића (61) и његову супругу Млађенку (61), Зорку Бакић (45) и Глигорија Миланковића (59). То вече су убили и парализовану Анку Миланковић (87) тако што су јој бомбу убацили у кућу… Исто вече у својој кући убијен је и Јово Савановић (60)…”

По налогу хрватске војске у Машићкој Шаговини је покопано 28 лешева, већина под именом, а скупљали су их и покапали њихови рођаци, међу којима и Цветанка Милосављевић, која је морала покопати и своја два сина Тихомира и Драгана.

Са ове локације до 2013, у појединачним ексхумацијама, ексхумирано је и предато српској страни најмање 6 посмртних остатака, који су након тога идентификовани и преузети од њихових породица. У октобру 2013. са ове локације ексхумирани су посмртни остаци 19 жртава, од којих је до сада 14 идентификовано.

Најмање пет лешева из овог догађаја хрватска страна је почетком јануара 1992. године предала припадницима ЈНА, који су запримљени и обдуковани на ВМА. Лешеви су толико били измасакрирани (расцопане главе, поломљени удови, одсјечени носеви и језици, забијени клинци под нокте…) да још нису идентификовани, већ су под ознаком НН покопани на гробљу Лешће, гђе се и сада налазе.

За остале жртве још се не зна ни мјесто укопа.

За злочин у Машићкој Шаговини још нико није одговарао ни пред домаћим ни пред међународним судовима.

У Машићкој Шаговини је по попису становништва из 1991. живјело 209 становника од чега 189 (90%) Срба, 16 Хрвата и 4 Југословена. Двадесет година касније, по попису из 2011., у овом селу је пописано 7 житеља, 2 мушкарца и пет жена, без ознаке националне припадности.

Извор ВЕРИТАС

 


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top