Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

U Banjaluci premijera dokumentarnog filma „Krst nad jamom“ u produkciji udruženja građana Jadovno 1941, u četvrtak 26. aprila u 20 časova u Narodnom pozorištu Republike Srpske. Radujemo se Vašem dolasku!

 

Veljko Đurić Mišina: Još jednom o Jadovnu i Jasenovcu

Datum objave: subota, april 14, 2018
Veličina slova: A- A+

Zamešateljstvo sa braćom Kićanović, ali i još nekoliko stotina sličnih, poslužilo je hrvatskim revizionistima da, kad je reč o ratnim zločinima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, stave pod sumnju i one odavno sa dokazima utemeljene činjenice

Veljko Đurić Mišina (Foto: Fonet/UNS)
Veljko Đurić Mišina (Foto: Fonet/UNS)

Pored nekolicine poštovalaca dela Ante Pavelića, njegovih ustaša i Nezavisne Države Hrvatske širom današnje Republike Hrvatske, pojave se znatno drugačiji glasovi u Zagrebu. Nema ih mnogo, ali su vredni pažnje među nama Srbima. Ovom prilikom ističem sledeći rad: Mirjana Kasapović, „Genocid u NDH: Umanjivanje, banaliziranje i poricanje zločina“, Politička misao, 1, Zagreb 2018, 7–33.

Revizionizam u Hrvatskoj nije novijeg datuma. Začetnici pisanja „hrvatske povijesti“ pojavili su se na istorijskoj pozornici sredinom 19. veka, a to su bili su rimokatolički sveštenici. Taj proces traje do današnjih dana pa ne treba da čudi što je na tom poslu danas prilično glasovit nekadašnji beogradski sveštenik, jezuita Vladimir Horvat, uz svesrdnu podršku redakcije nedeljnika Glas koncila, glasila Rimokatoličke crkve sa Kaptola.

Horvat pripada grupi koje zagovara tezu o trostrukom Jasenovcu u kojoj su do kraja minimizirani zločini pripadnika ustaških postrojbi nad Srbima, Jevrejima, Ciganima/Romima i ostalim a preuveličani nad Hrvatima. U tom kontekstu, kao potpora, na razne načine – štampani mediji, internet – širi se gomila neutemeljenih tvrdnji, sa posebnim osvrtom na Jasenovac.

Dobro upućeni istoričari znaju da je o Jasenovcu do danas objavljeno više od 3.500 naslova na raznim jezicima. I pored svega toga, veliki zločin počinjen u tom kompleksu koncentracionih logora ima brojne nepoznanice. Jedna od najvažniji je broj stradalnika. O tome postoji „mali milion“ tvrdnji. Ustaška emigracija je tvrdila da zločina nije ni bilo, pojedini Srbi pominju i 1.400.000 stradalnika.

Da se podsetimo nekoliko vrednih činjenica: svojevremeno (1964) je izvršen delimični popis ratnih žrtava. (Više o tome može se videti na sajtu Muzeja žrtava genocida.)

Popis je vremenom pretrpeo reviziju ali konačni rezultati, iz više razloga, nikada neće biti utvrđeni. Popis je poslužio za pravljenje manjih celina, na primer, za određene teritorije ili stratišta. Tako je 1992. godine Savezni zavod za statistiku (Savezna Republika Jugoslavija) obznanio svoja istraživanja: Spisak žrtava rata 1941-1945. Ustaški logor Jasenovac. U Hrvatskoj, Spomen-područje Jasenovac predstavilo je 2007. godine svoje rezultate: Poimenični popis žrtava koncentracijskog logora Jasenovac 1941.-1945. (Jelka Smreka i Đorđe Mihovilović). Muzej žrtava genocida godinama je radio na reviziji popisa iz 1964. godine i njegovi rezultati su dostupni javnosti.

Revizionisti u Hrvatskoj u svojim negiranjima određenih opšteprihvaćenih činjenica služe se raznim sredstvima i načinima rada. Tako, primera radi, vole da „cepaju dlaku na četvoro“! Pri tom dođu do određenih rezultata na osnovu kojih grade svoje teorije. Da, kada je reč o stradanju pripadnika srpskog naroda, naša nesreća bude veća, pojedine činjenice koje pomenuta grupica u Hrvatskoj dokaže, pokazuju našu nebrigu ili ko zna koju reč u ovom slučaju primeniti. Ovo ću da ilustrujem sledećim primerom:

Boris (Ljubomir) Tadić bio je kao predsednik Republike Srbije i privatno 26. juna 2011. na Velebitu, kod Šaranove jame, jednog od većih stratišta za Srbe i Jevreje iz leta 1941. godine. To je, čini mi se, bio odgovor na posetu Ive Josipovića, predsednika Republike Hrvatske Velebitu prethodne, 2010. godine. (O tome ima nekoliko članaka na sajtu „Jadovno 1941“.) Ipak, sada i u ovom kontekstu, treba naglasiti da Tadić nije otišao u Zagreb gde se proslavljala 20-ogodišnjica proglašenja nezavisne države Hrvatske!

Od okončanja Drugog svetskog rata do danas, od Jugoslavije, preko Savezne Republike Jugoslavije, Srbije i Crne Gora do Republike Srbije, nijedan visoki zvaničnik Srbije nije posetio Jasenovac. Naravno, ako ne računamo jednu delegaciju Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije, koja je 4. juna 1968. godine mirno saslušala reči Ivana Steve Krajačića, jednog od najmoćnijih ljudi tadašnje SFR Jugoslavije. Krajačić im je tom prilikom naglasio da su ih (misleći na Srbe) Hrvati tu malo poklali!

Pomenuo sam da je Boris Tadić bio na Velebitu. Tomislav Nikolić nije obilazio stratišta osim Kragujevca. Aleksandar Vučić je bio, sa Miloradom Dodikom, u Donjoj Gradini, stratištu i grobištu s druge strane Save i Jasenovca. (Uzgred, da li bi na ovom mestu trebalo postaviti i pitanje o potrebi dobijanja saglasnosti iz Zagreba ili ličnoj hrabrosti!)

U Jasenovcu su bili, svako na svoj način, pravoslavni patrijarsi (dva srpska i vaseljenski) i brojni episkopi. Doduše, i rimokatolički biskupi su posećivali mesto nekadašnjeg logora ali na tom mestu nikada nijedan od njih nije izrekao reči osude velikog zločina.

Napred sam naglasio da je Boris Tadić bio na Jadovnu i kao privatno lice. Njegov deda po majci, Strahinja (Kićan) Kićanović, rođen 1900. godine u selu Brodac Donji kod Bijeljine, zajedno sa starijim rođenim bratom Dušanom i grupom uglednih i bogatijih Srba u bijeljinskom kraju, bio je uhapšen, potom su svi deportovani u Gospić, a odatle sprovedeni na Velebit. Većina njih je okončala svoje živote u nekoj od tamošnjih brojnih jama. O tome postoje svedočenja Kićanovićevih komšija i sapatnika koje su hrvatske vlasti, posle naredbe italijanskih vojnih vlasti da zatvore logor, deportovali u novoformirani logor u Jasenovcu. Originali tih svedočenja nalaze se u Arhivu Jugoslavije, integralnu verziju objavio je Đuro Zatezalo u drugom tomu knjige Jadovno. Zbornik dokumenata, Muzej žrtava genocida, Beograd 2007, str. 636–649. Pomenuta svedočenja poslužila su Zatezalu da u spisak stradalnika upiše braću Kićanović (Isto, knj. 1, str. 424).

Zabuna nastaje 1964. godine u vreme popisa žrtava rata. Naime, Strahinja Kićanović naveden je i među koricama knjige Spisak žrtava rata 1941-1945. Ustaški logor Jasenovac, str. 30. Brat Dušan naveden je na istoj strani kao stanovnik sela Brodac Gornji! Ista tvrdnja nalazi se i u štampanoj verziji baze podataka Muzeja žrtava genocida, str. 182!

Imena braće navedena su u knjizi Poimenični popis žrtava koncentracijskog logora Jasenovac 1941.-1945., str. 751, uz tvrdnju: „Ubijen od ustaša 1941. u logoru Jasenovac na neutvrđenom stratištu“.

Imena braće nalaze se i u knjizi Antuna Miletića Ubijeni u koncentracionom logoru Jasenovac 1941-1945, Jagodina 2011, str. 518. I Miletić navodi da su braća živela razdvojeno, u dva sela!

Da problem bude još komplikovaniji, u štampanoj verziji baze podataka Muzeja žrtava rata navedeno je da je Strahinja stradao u Jadovnu, potom da je stradao u Jasenovcu (str. 181). Ostali lični podaci su identični, razlika je u izvoru podataka!

To zamešateljstvo, ali i još nekoliko stotina sličnih, poslužilo je hrvatskim revizionistima da, kad je reč o ratnim zločinima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, stave pod sumnju i one odavno sa dokazima utemeljene činjenice.

Na kraju je moguće postaviti pitanje i autoru ovog teksta, koji je i direktor Muzeja žrtava genocida, i osoba koja bi trebalo da stoji iza svega što obznani ta institucija: Zašto greška nije ispravljena? Odgovor ću, iz dobro znanih razloga, dati drugom prilikom. Pod uslovom da ste me uverili da ste dobro shvatili razloge pisanja ovog teksta!

(Analitički forum, 13. 4. 2018)

Izvor: Stanje stvari

Vezane vijesti:

Veljko Đurić Mišina: Otvaranjem problema Starog sajmišta …

Veljko Đurić Mišina: O Jasenovcu ili O jednom (bezvrednom …

Veljko Đurić Mišina: Čudna poređenja Jasenovca i Srebrenice


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Jedan komentar za Veljko Đurić Mišina: Još jednom o Jadovnu i Jasenovcu

  1. Informacija potrebna je napisao:

    Sta radi taj Odgovorice Muzej odgovorice kaze drugi put. E, castiti da cujemo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top