fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Велики пријатељи Србије : Срби у огледалу

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/arcibald_rajs.jpg

Колико су Срби послушали добронамерне критике Арчибалда Рајса, најбоље говори податак да би овај племенити човек и данас Србији упутио потпуно исте замерке.

Међу српским родољубима који су прославили своју епоху нашло се и име једног Швајцарца, доктора Арчибалда Рајса. Хемичар, криминолог, хуманиста, био је и један од мало људи који је пожелео да помогне Србији у најгорим годинама, и да потом са њеним народом проведе цео живот. Упознао је најбоље стране српске нарави: храброст и самилост, гостољубље и бистрину, тврдећи да би Срби са својом интелигенцијом и природним богатствима тла могли да воде у Европи. Али, сударио се и са манама, и није се устезао да их без увијања предочи, не би ли се понешто одатле и научило. Од тада је прошло више од осамдесет година. Колико су Срби послушали добронамерне критике Арчибалда Рајса, најбоље говори податак да би овај племенити човек и данас Србији могао да замери потпуно исте ствари.

Предсказање народу

Рајс је стигао 1914. у Србију као званични иследник српске владе и војске. Ту прилику је искористио да би први упознао свет са злочинима које је направила аустроугарска војска у Мачви и Подрињу према недужном српском живљу. Одступио је од потпуне неутралности само тиме што се прогласио српским добровољцем, постајући тако, како је касније написао „швајцарски добровољац српске војске, друг величанствених ратника Шумадије, Дунава, Мораве, Тимока и Вардара“. Спроводећи истраживање о злочинима које је починила војска Црно-жуте монархије, Рајс се није зауставио само на саслушању аустријских заробљеника, него је одлазио на лице места: отварао гробове и прегледао лешеве, испитивао рањенике, посећивао гранатирана насеља. Био је и ратни извештач.

На Солунском фронту неуморно је обилазио српске трупе, одлазио на најопаснија места и одатле слао извештаје. Чланке је објављивао у тиражним европским часописима и тако учинио да, дотле заташкана, истина о страдању српског народа коначно изађе у свет. Овакво деловање му је навукло на врат нападе и претње у земљама Централних сила, чак и у неутралној Швајцарској.

Аустроугарска зверства

Са српским народом и војском препешачио је Албанију, делећи заједничку патњу и невољу. Помагао је избеглице, збрињавао сирочад у Швајцарској. Срби су му уручили медаљу за храброст, али је он говорио да му је најдража награда захвалност српског народа. Када се рат завршио, Рајс се придружио градњи новог живота у разореној Србији. Службовао је у Одсеку за документацију ратних злочина Министарства спољних послова и у Министарству унутрашњих дела, где је основао полицијску школу.

Пошто није могао да буде и на њеном челу, јер су га власти и даље сматрале странцем, Рајс је прихватио посао вештака за фалсификоване новчанице у Народној банци у Београду. После скоро четврт века живота у Србији саставио је 1928. политички тестамент под насловом „Чујте, Срби!“ и тражио да се он прочита тек после његове смрти. Нажалост, на то се није дуго чекало.

У тестаменту се Арчибалд Рајс у исто време дивио менталитету српског народа, али и „подизао“ тешку оптужницу против главних криваца пропасти Србије, лажне интелигенције, и њеног најгорег дела, корумпираних и неспособних политичара, које је поименце навео. „Нажалост, рђавим схватањем положаја своје земље, а то погрешно схватање изазива њена охола и неповерљива уображеност, владајућа класа ради на обарању тих моралних врлина српског народа дајући му лош пример. Та љубомора касте зване ‘интелигенција’ српског народа не изискује се према странцима већ и према сународницима. ‘Отмено друштво’ тако не дозвољава неком свом члану да се издигне изнад просека. Ако је, пак, немоћно да га у томе спречи, прогониће га сплеткама, чак и клетвама.

Стога прави интелектуалци ове земље, а има их, и то много, не успевају у Србији, па обесхрабрени напуштају борбу. Зато и најзначајнија места у администрацији и другде најчешће заузимају људи без икакве вредности, зато вам је и политички кадар кукаван… Краљ новац господари вашом ‘интелигенцијом’. По њој, човек све себи може дозволити под условом да има много новчаница у џепу… Частан човек се сматра глупаком, а цени се само онај који лукавством уме да окрене догађаје у своју корист… Многи припадници „интелигенције“ би хладно жртвовали слободу, и опстанак своје земље, ако би то њима лично било од користи… Ако јој допустите да настави земља вам је изгубљена. Почистите кућу, пометите све охоле и штетне марионете. Не пружајте руку милионеру који је стекао милионе мешањем песка са брашном намењеним вашим војницима који су се борили за отаџбину…

Чим се рат завршио, ваши политичари су појурили да поново приграбе власт и управљање пословима. Политичари више нису знали ни за какве границе својих себичних амбиција. Био је то плес министарских портфеља, који су доносили богатство онима који би их се дочепали. Најбољи начин да брзо постанеш богат јесте да постанеш министар! Понекад би се јавно мњење ипак узнемирило видевши неке случајеве најочигледније корупције.

Тада би ваши политичари странчари основали скупштинске анкетне комисије, које никада нису дале велики резултат зато што вукови не једу једни друге. Разне политичке странке су се силно међусобно вређале ради властите рекламе, али су се добро чувале да не забразде дубоко пошто су добро знале да корупција није апанажа једне странке него свих…

Зар је чудно што је тај лош пример и некажњавање подмићивача и подмићених снажно деловао на службенике свих нивоа? Ваши политичари, а већина их никада ништа није учинила за вашу земљу, не воле оне који имају заслуге за вашу отаџбину. Боје их се јер су им они живи прекор. Због тога настоје да их истисну из свега, и из војске и са функционерских положаја. Кад им се укаже прилика, покушавају чак да их срозају у очима јавности. Опасна је то игра.

Отаџбина као музара

Три четвртине становништва тражи само могућност мирног живота и да има оно најнеопходније за живот. Њих ни најмање не занима политика и само траже да се земљом добро управља… Не дозвољавајте више да вам политичари – странчари сматрају отаџбину кравом око које се цењкају попут Цигана. Избаците све те профитере и интересе своје земље поверите најмудријим, најпоштенијим и држави најоданијим људима из ваше нације… За већину ваше садашње омладине родољубље се састоји од неке врсте зависти пуне мржње. Завиде земљама које су богатије или моћније од њихове и том понижавајућем осећању накарадно дају оно лепо име родољубље. Истинско родољубље, међутим, код ње нема ни одјека… Другим речима, савремени младић сматра да није његово да обезбеђује живот држави, него да је држава дужна да њему прибави све како би он могао да води што је могуће пријатнији живот. За њега је држава права крава музара. Отуда и она јурњава младих за функцијама…

Млади оба пола јако добро знају да сада у вашој земљи није потребно никакво знање или способност да би неко постао чиновник, потребно је само да га погура неки посланик, министар или утицајни политичар-странчар. За све су чиновници кадрови њихове бирачке војске и свеједно им је да ли они ваљано обављају посао за који их плаћа држава… Ваша омладина која трчи за чиновничком службом добро зна да јој плата неће бити сјајна, али рачуна да ће то надокнадити митом и другим ситним радњама. Уз то, да живи безбрижно са што је могуће мање рада. Чак јој ни на памет не пада да је у добро уређеној држави сваки чиновник мала карика у ланцу који покреће точак државе и да свака карика мора пратити то крстање како би тај точак произвео максимум корисног рада“.

Смрт на улици

Арчибалд Рајс је умро изненада, у 54. години живота, усред жучне расправе са бившим министром Миланом Капетановићем, који је рат провео у иностранству и постао ратни профитер. Срби су, као и обично, у миру заборавили раније страхоте, са њима и залагање и жртву несрећног Швајцарца, и на крају га убили тешким речима.

Срце на Кајмакчалану

Арчибалду Рајсу је испуњена последња жеља, да буде сахрањен на Топчидерском гробљу, а да његово срце почива на Кајмакчалану, „најопаснијем врху српских земаља, близу другова који су страдали за слободу своје отаџбине“. Овим је доктор Арчибалд Рајс потврдио колика је била његова љубав према српској земљи и српском народу, показао је колико је био изузетан човек, одан истини и правди.

Извор: Вести онлине

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. јула 2012. године.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: