Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Велики повратак ХДЗ-а, шта ће урадити Зоран Милановић

Датум објаве: уторак, јун 3, 2014
Објављено у Ратко Дмитровић
Величина слова: A- A+

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/ratko-tribina.jpg

Избори за Европски парламент донели су Хрватскоj сасвим нову политичку ситуациjу, убедљиву победу Хрватске демократске заjеднице, додатно урушавање владаjућег СДП-а и све тежу ситуациjу за политичке снаге коjе припадаjу хрватскоj левици

 

Хрватска ових дана пролази кроз jош jедну политичку мену чиjе се
краjње последице тек назиру али да ће у тоj земљи до краjа године, на
политичком плану, бити интересантно, то jе апсолутно извесно. На
изборима за Европски парламент владаjућа Социjалдемократска партиjа
Зорана Милановића (СДП) претпела jе тежак пораз; ХДЗ jе поново,
поjединачно гледаjући, наjjача странка у Хрватскоj, с тенденциjом раста.
Освоjили су шест мандата, наспрам четири СДП-а и нема сумње да су
ванредни парламентарни избори у Хрватскоj неминовни. Пре свега због
ситуациjе у СДП-у.

Уз недавне буре коjе jе та странка преживела услед хапшења неколико
високих финкционера (лоповлук и злоупотреба положаjа) и смене министра
финансиjа Славка Линића, jаког човека из Риjеке, Милановићеву позициjу
на челу партиjе и владе Хрватске снажно jе потресао резултат на
споменутим изборима Тонина Пицуле, дугогодишњег угледног есдепеовца,
увек некако повученог, скраjнутог, али за СДП значаjног.

Пицула jе добио апсолутно наjвише гласова од свих Хрвата коjи су
прошли у Европски парламент и то се тумачи као жестока опомена
Милановуићу, тим пре што jе Пицулина позициjа на изборноj листи
Милановићеве коалициjе била помало понижаваjућа. Милановић и Пицула
jедва да комуницираjу али се таj латентни сукоб, боље речено неслагање,
до сада ниjе претварао у страначки проблем.

 

ОБРАЧУН С МИЛАНОВИЋЕМ Да jе бирачко тело СДП-а
изборе искористило за неку врсту обрачуна с Милановићем, говори и броj
гласова Миреле Холи, односно њене партиjе зване „Орах“. Мирела jе до пре
десетак месеци, наjвише годину, била члан СДП-а а онда jе Милановић ту
жену, познату по борби за очување природе, искључио из странке због
некаквог меjла где ова тражи привилегиjу за извесну службеницу владе,
своjу приjатељицу. Милановићу jе то било довољно да се реши Миреле,
гласачима више него довољно да га на бирачким местима упитаjу због чега
из странке не тера лопове и криминалаце, већ Мирелу коjа то ниjе.

Дакле, Мирела Холи jе узела jедан мандат за Европски парламент, што
jе готово спектакуларан резултат. Сам Милановић jе у ноћи обjављивања
резултата казао да jе то огроман успех. Али, да видимо шта након ових
избора може да се догоди у Хрватскоj.

Пре свега, ту земљу чека жесток сукоб на, условно речено, левици.
Зоран Милановић jе ван сваке сумње политички на страни левих идеjа, то
jе човек одгоjен у духу антифашизма, упркос чињеници да jе његов отац,
Стипе Милановић, кокетирао с Маспоком, посебно његовим перjаницама као
што су браћа Веселица (из истог су краjа, околине Сења, а везани су и
кумством) али Стипе jе, судећи и по његовим недавно обjављеним
ставовима, чврсто на линиjи хрватског антифашизма. На то га, ако ништа
друго, казао jе, обавезуjе партизанска прошлост његовог оца Анте,
Зорановог деде, и стрица Ивана, такође учесника Народноослободилачког
рата. Иван jе одавно пензионер и живи у Београду.

Овде ваља подсетити на чињеницу да jе хрватски антифашизам, за
разлику, на пример, од српског, безусловно државотворан и да су многи
хрватски комунисти, с Хебрангом на челу, почетком Другог светског рата,
имали исте циљеве као и усташе, само што су за разлику од Павелићевих
црнокошуљаша, полазили од убеђења да ту самосталну хрватску државу
мораjу да створе сви коjи живе на њеном тлу. У тоj причи Срби су за
Павелића били сметња, вишак, реметилачки фактор, а за хрватске комунисте
средство, jедини начин да се у грађанском рату дође до победе, до
власти, и на краjу самосталне хрватске државе.

Проjекат jе, на српску несрећу, успео, у комбинованом развоjу
догађаjа. Данашња Хрватска, шта год ко о томе мислио, пре свега jе
остварење усташког сна: етнички чиста, без Срба, католичка. Једино што
им jе Босна и Херцеговина остала с друге стране границе.

Милановићу се, за разлику од неких других хрватских левичара, не може
приписати офирање с усташтвом. Никада се то ниjе догодило, нема ниjедне
реченице Зорана Милановића коjа би се могла оценити као додворавање
црноj страни хрватске политике. Али, све друго код Милановића jе слабо,
неодређено, кратковидо… и то jе СДП довело у велику кризу коjа ће,
извесно, окончати ванредним изборима и повратком ХДЗ-а на власт.

 

КО ЈЕ ТОНИНО ПИЦУЛА Централно питање хрватске
политике у овом тренутку налази се баш у дворишту СДП-а, тамо ће се
ломити копља, али  jош увек постоjи шанса за некакав преокрет коjи би
спречио сада известан развоj догађаjа – пораз СДП-а. Реалне процене кажу
да би у следећих десетак дана огранак СДП-а у Риjеци, тиме и у целом
Кварнеру, па и Истри, могао да се побуни против централе у Загребу,
затражи оставку партиjског врха, на челу с Милановићем, и ванредне
страначке изборе. Подсећам, споменути а врло утицаjни Славко Линић рођен
jе и данас живи у Риjеци. Значи ли то да би он могао кренути на
позициjу шефа странке? Мало jе вероватно. Ближи jе томе споменути Тонино
Пицула. Ко jе човек?

Пицула jе рођен 1961. године у Малом Лошињу. По презимену би се рекло
да вуче италиjанске корене. Завршио jе студиj социологиjе у Загребу,
почетком деведесетих укључио се у страначки и политички живот, следећи
Ивицу Рачана и касниjе jе у Рачановоj влади био министар иностраних
послова. Учесник jе тзв. Домовинског рата, али о томе никада ниjе
говорио jавно. Иначе, Пицула jе човек коjи ретко наступа у jавности.
Живи у Великоj Горици, градићу надомак Загреба, где jе у два мандата био
градоначелник.

Може ли баш он да истакне кандидатуру и крене ка позициjи броj jедан у
СДП-у? Пицула тако нешто сам урадити неће – jедноставно, ниjе такав –
али ако га подржи нека снажна фракциjа у партиjи, ако иза њега, на
пример, стане загребачко и риjечко крило СДП-а, што jе реално могуће,
онда jе то потпуно друга ситуациjа. Наjвероватниjе и пораз Милановића.

Весна Пусић, друга тачка ослонца данашње хрватске левице, коалициони
партнер Милановићеве странке, пролази кроз драму сличну Зорановоj. Њену
Хрватску народну странку напустио jе бивши председник Радимир Чачић,
више силом него милом, због приватних проблема са законом (саобраћаjна
несрећа у Мађарскоj, двоjе мртвих) а како jе у питању човек с харизмом,
можда и угледниjи од Пусићке, у хрватском друштву и у странци, Весна се
већ неколико месеци бори да неутралише унутарпартиjске потресе. Иначе,
Чачић jе у некоj врсти затвора (врло отвореног типа) и за jесен спрема
оснивање своjе партиjе.

 

СТАЛНО НА ДЕСНИЦИ Интересантно jе да Милановић све
ово пролази без медиjске подршке, односно, против себе има готово све
медиjе у Хрватскоj, укључуjући Хрватску телевизиjу коjа jе, законски и
по логици ствари, под контролом владе. Та чињеница се у програму,
посебно у информативним емисиjама, уопште не види, чак би се рекло да
опозициjа на Хрватскоj телевизиjи има бољи третман од власти. Код
писаних медиjа Милановић jе доскора имао апсолутну подршку jедино
„Јутарњег листа“ („Вечерњи лист“ jе константно уз радикалну десницу) али
се и то променило па оваj дневник из дана у дан све више критикуjе
владу Хрватске и Милановића лично. Можда то има везе са овог пролећа
промењеном власничком структуром „Јутарњег листа“.

Значи ли све ово да jе Хрватска снажно скренула удесно? Не, Хрватска
jе стално на десници, бар кад се та позициjа сагледава кроз националну
оптику. То jе држава националног ексклузивитета и свако ко се у
Хрватскоj бави политиком, а на интелигентан начин свира на хрватскоj
жици, може да рачуна на подршку Хрвата, наjмање у мери преласка изборног
цензуса. За ову поставку нема бољег доказа од Руже Томашић, председнице
Хрватске странке права „Анте Старчевић“. Жена отворено пропагира
усташтво, шири мржњу према Србима, а прошле године jе, подсетимо се,
изjавила: „Хрватска jе за Хрвате, сви остали су гости.“ Та и таква Ружа
добила jе на европским изборима, на листи предвођеноj Хрватском
демократском заjедницом, њена странка jе коалициони партнер ХДЗ-а,
далеко наjвише гласова.

Ово не може да се заврши другачиjе него у ванредним парламентарним
изборима. Милановић и његова странка, шта год да кане чинити, имаjу све
мање времена.

 

Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ

Извор: Печат




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top