Vasilije Krestić: Šta očekivati od politike Hrvata

Datum objave: nedelja, januar 20, 2013
Veličina slova: A- A+

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/vasilije-krestic.jpg

Akademik o srpsko-hrvatskim odnosima, Kosmetu, Evropi, Vojvodini, Akademiji, političarima: Cilj je velika, etnički čista i rimokatolička Hrvatska. Svoj brod smo vezali za EU, koja nam oduzima Kosmet

Ciljevi hrvatske politike u poslednjih 150 godina su Hrvatska očišćena od Srba, granica na Drini i prisajedinjenje delova Vojvodine. Svi naši političari koji pregovaraju sa Hrvatskom morali bi da budu svesni ovih činjenica. To je standardna hrvatska politika i ona se lako ne menja.

Akademik Vasilije Krestić, koji dugi niz godina izučava istoriju srpsko-hrvatskih odnosa, tvrdi da srpski političari ignorišu težnje hrvatske politike, te se nekritički upuštaju u razgovore o boljim odnosima. A ti odnosi, uveren je Krestić, mogu se graditi samo na reciprocitetu – koliko daš, toliko dobiješ.

– Odnosi Srbije i Hrvatske su na veoma niskom nivou i ne treba imati iluzija da će se oni brzo menjati. Toliko su poremećeni, a toliko dugo remećeni, da ih nije lako, kao što reče naš predsednik Vlade, resetovati. Jer, od resetovanja loših odnosa, dobijate loš rezultat – kaže Krestić.

Gde naši političari, po vašem mišljenju, greše?

– Svaki normalan čovek želi da se ti odnosi regulišu. Ali, nevolja nas Srba je što oni koji su se s naše strane zalagali za dobre odnose, nisu poznavali Hrvate kao partnere u politici. Imali su iluzije o njima polazeći od sebe, od svojih težnji i uverenja, koje su projektovali i na njih. Tako je bilo pre stvaranja i za vreme Kraljevine SHS, pa se nastavilo do današnjih dana.

Šta je ta “standardna hrvatska politika”?

– Ta politika prema nama pokazana je u vreme Franje Tuđmana i devedesetih. Etničko čišćenje je rezultat decenijske politike po kojoj su Srbi remetilački faktor. Nije se slučajno desio ni genocid, ni etničko čišćenje. Sledeći ciljevi su u ideji pripajanja BiH i delova Vojvodine, posebno Srema. Trajna tendencija svih hrvatskih političara u poslednjih 150 godina je da BiH bude deo Hrvatske.

Jedna skora karta ruske projekcije Evrope 2035. pokazuje BiH podeljenu između Srba i Hrvata?

– Hrvatska projekcija je što je moguće veći deo BiH, ali svakako do Drine. Hrvati su rešili srpsko pitanje etničkim čišćenjem, kakvo nije zabeleženo u Evropi u poslednjih 200 godina. Sada im se pružila mogućnost da krenu dalje. Oni BiH smatraju trbuhom kojim treba popuniti Hrvatsku kao “kiflu”, “mlad mesec” ili “hleb bez sredine”, što su sve izrazi njihovih političara. Treba stvoriti zaokruženu celinu, jer ovakva kakva je, bez strateške dubine, Hrvatska ne može da opstane.

Govorite i o pretenzijama na Vojvodinu…

– Oni ne kriju stare težnje prema Sremu, jer je Srem do 1918. bio deo Hrvatske i Slavonije. Ne kriju i da su ostali delovi Vojvodine, pre svega Bačka, njihov cilj. Ne toliko zbog geostrateških problema, već zato što je Vojvodina bogata žitnica, zatim što tu žive Bunjevci i Šokci koji se deklarišu kao Hrvati. Geostrateški cilj, od najranijih dana, preko Franje Tuđmana pa do danas je velika, etnički čista i koliko je god moguće rimokatolička Hrvatska.

To su “standardni ciljevi hrvatske politike” i to srpski političari u poboljšavanju odnosa moraju raščistiti. Moraju da znaju da pariraju svemu ovome. Ako toga nema, onda je besmisleno da se mi njima nudimo, dodvoravamo i izvinjavamo.

Hrvatski premijer tokom posete Srbiji koristi izraz “srbijanski”, umesto “srpski” i samim tim poziva na cepanje srpskog državnog korupsa. Tradicija hrvatske politike je da izdvaja srbijanstvo u odnosu na Vojvodinu – ove ćemo zvati Srbijancima, a druge Vojvođanima, pa ćemo i sa njima razgovarati.

Novija istorija pokazuje da Hrvatska u tome ima podršku spolja. Sećamo se hrvatskog hita “Danke Dojčland”.

– Nemačka jeste, od raspada Jugoslavije do danas, bila važan činilac u podršci Hrvatskoj. Ali, ne treba zaboraviti da hrvatski političari tradicionalno imaju dobar odnos sa Englezima. Mnogi značajni engleski političari uvek su više držali stranu Hrvatima nego Srbima. A u ovom su ratu i mnogi penzionisani generali SAD ratovali u ime Hrvatske, a protiv Srba. Nemci, međutim, nemaju teritorijalnih interesa, već velikih ekonomskih intersa. I Vojvodina i Slavonija veoma se dobro uklapaju u njihovu industriju. Kod njih ne postoji takvo poljoprivredno područje. Još je Bizmark rekao da su to područja gde cure med i mleko. I to je jedna od izjava koja može da ima krajnji cilj.

Istovremno i Mađari neskriveno žale zbog Trijanonskog sporazuma i zalažu se za njegovu reviziju.

– Kod njih postoji neprikrivena stalna tendencija za obaranjem tog ugovora, pa nije slučajno stvaranje pokreta “64 županije”. Prave se karte velike Mađarske, tzv. sentištvanske Mađarske koja ima pretenzije na stare ugarske teritorije, Banat i Bačku. Oni to ne kriju. To još ne dobija dimenzije kakve bi dobilo ako bi Srbija bila još slabija…

Deluje zastrašujuće: navodite – Hrvatska na Drini, Mađari u Vojvodini, Kosovo u Velikoj Albaniji…

– U ovom trenutku to ne može da se desi. Ali, pitanje je kakvi međunarodni zapleti mogu da se dogode, kao što se desilo u vreme raspada Jugoslavije. U medijima se već pojavljuju karte, geostrateški planovi i promene granica.

Mislite da granice na Balkanu još nisu nacrtane?

– Bojim se da nisu definitivno. Ne verujem da će se one menjati u neko blisko vreme, ali u perspektivi to je moguće.

Kako vi vidite te granice?

– Ne mogu da ih iscrtavam.

Kao stari Vojvođanin, šta mislite gde može da nas odvede autonomaštvo?

– Zbog autonomaša ovakvih kakvi sada jesu, Vojvodina ne može da se otcepi. Ali se postavlja pitanje: ko će stati iza autonomaške politike? Ona je uvek odgovarala Hrvatskoj. Hrvatska politika jedna je od komponenti u vojvođanskoj politici. Do kraja Drugog svetskog rata autonomaštvo je negovano iz Zagreba. Ako iza toga stane Mađarska, ako iza svega stane Nemačka, eto nama situacije za ozbiljno razmišljanje i strahovanje.

Ima li Srbija načina da se svemu tome odupre?

– Trebalo bi da nađe te načine. Ali, nisam siguran da su naši političari dorasli za tako ozbiljne političke poduhvate. Bojim se da su jednostrani i nesložni, što se pokazalo i povodom rasprave o platformi i rezoluciji o Kosovu i Metohiji. Bojim se i njihovih znanja i sposobnosti, bar onih koje pokazuju. Političari bi morali da se okruže ljudima koji znaju. Ne mora političar da zna sve, ali mora da stvori tim od iskusnih i dobrih interdisciplinarnih znalaca.

Vidljivo je, nažalost, da se oni prilagođavaju trenutnim stranačkim interesima…

– To je tragedija. Naša politika je uvek isuviše paritijska i sve zavisi od toga da li i kojoj partiji pripadate. Osim toga, naše društvo ne koristi potencijale slobode, naši mediji su često jednostrani i u rukama ili stranaka ili pojedinih inostranih bogataša. Ne postoji javno mišljenje kojim bi se mogao vršiti pritisak na politiku.

Mislite da je intelektualna elita zaćutala?

– Jeste i spreman sam da je zbog toga optužim. Postoji strah od odgovornosti, zatim nasleđe iz jednopartijskog sistema u kome ste morali da mislite kako misli partija… Imate i intelektualce koji su na državnim jaslama, pa se klone javnih osuda, čuvaju fotelje. Naše društvo je veoma siromašno, pa smo u šah-mat poziciji u odnosu na političare.

NEPOTREBNI USTUPCI

Pitanje Kosova i ulaska u Evropsku uniju usko je povezano. Da li je EU toliko privlačna Srbiji?

– Pitanje je da li je EU toliko neophodna da bismo činili tolike ustupke, a ne zna se da li ćemo uopšte dobiti pristup Uniji.

POLITIKA I SANU 

Treba li SANU da bude više uključena u rešavanje važnih državnih pitanja?

– Govor predsednika Nikolića u SANU bio je sjajna beseda, kakva se od političara u poslednjih dvadesetak godina nije čula. Svi su smatrali da je to poziv za učešće u rešavanju kosmetskog pitanja. Bilo je različitih izjava. Onda je Izvršni odbor, ne pitajući nikoga, ne sazivajući ni Predsedništvo, a pogotovo ne Skupštinu SANU, pismom podržao Platformu i ponudio svoje usluge. To je stav samo Izvršnog odbora koji broji pet članova. Ne zna se odgovor članstva. U svakom slučaju tih pet članova su na velika vrata uvukli celu Akademiju u politiku. Ja sam vrlo kritičan prema načinu na koji se ponaša naš Izvršni odbor. Na primer, predsednik SANU Nikola Hajdin kaže da neće da se meša u politiku, a odlazi na dodelu Đinđićeve nagrade, što je nagrada jedne stranke. Nije li to njegovo političko opredeljenje? Nemam ja ništa protiv Đinđićeve nagrade, ali bi predsednik SANU trebalo sutra da ide i na dodelu nagrade Radikalne stranke ili Napredne stranke. Ne možemo se igrati – nećemo u politiku, a kada nam odgovara, hoćemo.

Kako procenjujete da će se razrešiti pitanje Kosmeta?

– Kao istoričar ne bih smeo da se upuštam u to šta će biti. Mogu samo da strahujem od onoga što bi moglo da bude. Ali, s obzirom na politiku kakvu vodimo prema Kosovu, slutim da nam se postepeno oduzima ta teritorija. I da je put kojim smo krenuli takav da, korak po korak, gubimo ingerencije na KiM. Naši političari bi morali da vode dugoročniju i delotvorniju politiku. Oštro kritikuju svoje prethodnike, a kad dođu na vlast čine to isto, možda i malo ubrzanije. Takvom politikom se Kosovo i Metohija ne može odbraniti.

Imaju li male države mogućnost izbora?

– Uvek su veliki odlučivali o malima. Pitanje je za koji brod će mali vezati svoju sudbinu da bi prošli između Scile i Haribde. Mudrost političara je da nađu taj put. Ako ne uspeju, onda su nedorasli i nisu sposobni da vode taj politički brod. Bojim se da smo se, vezujući svoj brod za EU, vezali za one za koje nisam siguran da će nas izvesti iz krize, ali će nas uvaljivati u sve veće probleme. U svakom slučaju, sile za koje smo se vezali idu u pravcu da nam korak po korak oduzmu KiM.

Jer, šta znači integrisano upravljanje granicama. To je izraz kojim se traži način da se prizna državna granica. Popuštamo i prihvatamo to kao državnu granicu. A formalnopravno ni u kom slučaju ne smemo priznati Kosovo i Metohiju. Kako je moguće da naš predsednik Vlade kaže da će Kosovu dati stolicu u UN. Inače, mislim da nije dobro za političara, ma o kome bila reč, da se iz dana u dan pojavljuje u javnosti. Ozbiljan političar mora dobro da razmisli pre nego nešto javno kaže.

Izvor: SRBIN.INFO

 

Vezane vijesti:

VASILIJE KRESTIĆ U dijalogu sa epohom

VASILIJE KRESTIĆ: SANU JE SVE MANjE SRPSKA

VASILIJE KRESTIĆ Izdajstvo je u našoj državi legalizovano

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top