Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

“Ваљевска болница“ настала у Пецкој

Датум објаве: субота, септембар 9, 2017
Величина слова: A- A+

После једног века разрешена непознаница око имена последњег дела Надежде Петровић, насталогу Великом рату. Слика приказује шаторе пољског санитета Дунавске дивизије

Један од објеката у којем је била болница
Један од објеката у којем је била болница

На чувеној слици „Ваљевска болница“, последњем делу славне српске сликарке Надежде Петровић, насталој у Великом рату, није приказан, како се раније сматрало, болнички објекат у Ваљеву, у ком је она била медицинска сестра и умрла од тифуса. Слика највероватније приказује шаторе пољске болнице Дунавске дивизије у тренутку када је, почетком јесени 1914. године, била лоцирана у Пецкој, код Осечине. Надежда је ту била ангажована током битака на Дрини. Устаљени назив слике, тако, ипак није грешка.

У заједничком раду „Надеждина Ваљевска болница – време и место настанка“, представљеном на међународном научном скупу у Новом Саду, професор др Јасна Јованов и др Владимир Кривошејев одгонетнули су многе непознанице о овој слици. Одговорили су на питање зашто је на слици приказан комплекс неке од дивизијских пољских болница које су се састојале од групе шатора, када се зна да је Надежда последње дане живота провела радећи и болујући у Првој резервној војној болници, смештеној у зиданим објектима тадашње касарне 17. пука, данашњег назива „Кадињача“ у Ваљеву.

Раније се сматрало да је слика настала непосредно пред Надеждину смрт, на самом крају зиме 1915. године, зато што боје на њој сугеришу јесење пејзаже. С обзиром на то да је последње дане провела у Ваљеву, бринући се о оболелима у најжешћем замаху епидемије тифуса, отвара се и питање да ли је могла да смогне снаге и времена да слика. Где су били постављени шатори?

– Позната је чињеница да сама Надежда ову слику никада није именовала нити датирала, као ни многа друга своја дела – каже Кривошејев, директор Народног музеја Ваљево. – Зато су слику на различите начине именовали аутори изложби на којима је излагана, дајући јој назив „Болнички шатори“ или „Шатори пољске болнице“, да би се име „Ваљевска болница“ усталило тек после 1965. године, када се платно нашло у фундусу тек основаног Музеја савремене уметности у Београду.

Кривошејев подсећа да је Надежду почетак рата затекао у Италији. Када се вратила у Србију, после Церске битке се прикључила Првој пољској болници Дунавске дивизије, која се затекла у непосредном залеђу новог ратишта на Гучеву. Ова болница састојала се управо од белих шатора, какви су приказани на слици. Почетком септембра 1914. премештена је дубље у позадину, у село Пецку, где је Надежда имала времена да фотографише, црта околину, пише писма, па можда и слика. Реално је претпоставити да је слика управо тада и настала.

Уследила је нова офанзива, која је претходила Колубарској бици, када Надежда одлази у Скопље, где се привремено склонила њена породица, а затим у Грчку. У Србију се вратила када се већ разбуктала епидемија тифуса и тражила да је распореде за болничарку тамо где је најтеже. Тако се почетком марта 1915. године обрела у касарнски Прве резервне војне болнице у Ваљеву, где је убрзо и сама оболела од тифуса. Умрла је 3. априла 1915. године.

– Устаљени појам Ваљевска болница не односи се на конкретан објекат, већ означава склоп места и специфичних догађаја који су се одигравали од јула 1914. до октобра 1915. године, услед којих су цео један град, као и његова шира околина, укључујући и шаторе пољских болница, постали велики болнички конгломерат – објашњава Кривошејев. – Био је то период због кога су Ваљево, као и појам Ваљевска болница, постали симболи страдања, пожртвованости, хуманости и међународне сарадње у борби протиф епидемије тифуса. Својеврсни симбол таквог Ваљева постала је и ова слика Надежде Петровић, на којој је, техником уља на картону, приказан комплекс војне пољске болнице, у природном окружењу, по свему судећи у Пецкој, и стога је њен назив исправан.

Фотографија Надежде Петровић испред болнице у Ваљеву
Фотографија Надежде Петровић испред болнице у Ваљеву

СТРАХОТЕ ТИФУСА

– После победе у Колубарској бици, Ваљево се суочило са страхотама масовне епидемије пегавог тифуса – каже Кривошејев. – Српско санитетско особље је уз помоћ страних лекарских мисија, грађана и ратних заробљеника неговало знатно више болесних и рањених него што је Ваљево имало становника. У Србији је оболело више од пола милиона људи, број умрлих је процењен на 135.000. Само почетком 1915. године, од пегавца је у Ваљеву умрло 11 лекара или студената медицине, а међу њима и болничарка Надежда Петровић.

Аутор: Б. ПУЗОВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

ОТКРИВЕНО СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ НАДЕЖДИ ПЕТРОВИЋ …

Меденица: Када је Србија одбила да умре у Ваљеву | Јадовно …

О доктору Коловићу

Племенити Холанђанин у Ваљевској болници




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top