„Uzeše nam Bojanu i Božinu na pravdi Boga“: Meštani Merdara ne zaboravljaju najtužniji Vaskrs 1999. godine

U kući na samoj administrativnoj liniji u prvim satima Vaskrsa od Nato bombi stradali jedanaestomesečna Bojana i njen otac Božina Tošović. Devojčica poginula u očevom naručju…

Dan uoči Vaskrsa, selo je bilo puno ljudi. Ne samo meštana već i raseljenih sa Kosmeta koji su tu nadomak administrativne linije kod rođaka i prijatelja pronašli utočište. Iako su nas i do tada bombardovali, nadali smo se da će nas barem za Vaskrs poštedeti. Ali, na žalost, to Vaskršnje jutro nam je bilo jedno od najtežih tokom bombardovanja.

Časlav Milošević, kaoi ostali žitelji Merdarane zaboravlja Vaskrs 1999. godine, kada je ovo kuršumlijsko selo na samoj administrativnoj liniji sa Kosmetom tokom Nato bombardovanja zasuto sa šest kontejnera kasetnih bombi. U prvim jutarnjim satima Vaskrsa te godine, u naručju svog oca Božine (29)poginula je jedanaestomesečna Bojana Tošović, kada subombe iz kontejnera zasule njihovu kuću na samoj “liniji” između kuršumlijske i opštine Podujevo. U ovom svirepom napadu na najveći Hrišćanski praznik jedina je preživela devojčicina majka Marija koja je tada u sedmom mesecu trudnoće i sama teško ranjena .

-Iako su naše selo od početka bombardovanja gotovo svakodnevno gađali, niko nije razmišljao da napušta svoj dom pa smo tako i mi ostali u svojoj kući. Pogotovu što je sutradan bio Vaskrs – pričala je Marija prisećajući se teške tragedije koju je preživela.

Objašnjavala je da su prve bombe pale odmah posle ponoći nedaleko od njihove kuće i da su zbog toga krenuli da se sklope u podrum. Božina je sa ćerkicom u naručju krenuo prvi, a ona se vratila po bočicu sa mlekom. U tom trenu na kuću su se sručile bombe koje su za malenu devojčicu i njenog oca bile kobne. I sama Marija bila je dugo u nesvesti, dok je njeni najbliži nisu izbavili ispod ruševina nekadašnje kuće.

– Od te večeri pa do kraja bombardovanja Nato je svakodnevno gađao Merdare. Verovatno zbog toga što je na samoj administrativnoj liniji i što su mislili da se zbog blizine Kosova tu nalaze naša vojska i policija – dodaje Časlav Bojović tadašnji predstavnik Merdara koji opominje da su i vojska i policija štitile samo svoj narod i svoju državu koja je napadnuta od 19 najjačih zemalja sveta.

I dok podsećaju da su te noći pored Bojane i njenog oca od posledica bombardovanja nastradala još tri vojnika, meštani se prisećaju iDragana Bubala (38) iz Podujeva koji se vraćao iz centralne Srbije. Nesrećni čovek ostao je u kolimanadomak samog administrativnog prelaza želeći da tu prespava jer se bojao da nastavi put ka Kosmetu ali su i njegov automobil zasule bombe iz jednog od kontejnera….

– Zato nam je pored radosti zbog najvećeg Hrišćansog prazniak svaki Vaskrs i tužan jer nam Nato nemani uzeše Bojanu i Božinu na pravdi Boga – pričaju sada malobrojni žitelji Merdara koji su u selu ostali posle nemilog bombardovanjanaše zemlje.

NAJMLAĐA ŽRTVA BOMBARDOVANjA

-Mala Bojana bila je naša miljenica. Pošto je pokojni otac nosio svuda sa sobom, svi smo je poznavali. A tek je počela daprve reči i prve korake – pričaju meštani Merdaražaleći devojčicu najmlađu žrtvu Nato bombardovanja naše zemlje. I dok opominju da je taj krvavi Vaskrs 1999. godine svima u sećanju i da se nije smeo dogoditi, nadaju se da su mala Bojana i njen tata među anđelima i da ih oni čuvaju.

Autor: Dragana Zečević

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Dan kad je NATO ubio Milicu Rakić

I danas sanjam NATO bombama razrovan grob moje Sunčice

Merdare: Pomen najmlađoj žrtvi NATO agresije