Ustaša u pokušaju i tumor Hrvatskog društva, Ante Đapić

Jedan od neformalnih odgovora na pismo hrvatskih biskupa iz novembra 2018. godineupućeno Patrijarhu Srpskom Irineju, je nedavna izjava episkopa bačkog Irineja za hrvatski „Večernji list“ kojom je objasnio da u nema potrebe žuriti na odgovor hrvatskim biskupima i da će to Sinod SPC učiniti onoga trenutka kada oseti da je za to pravo vreme.

„Večernji“ je preneo kako je Irinej, između ostalog, rekao i to „da ista gospoda treba da pokažu da u HBK nema ustaški nastrojenih biskupa“. Vidno, to je izazvalo reakciju hrvatskog ustaše u pokušaju, nekadašnjeg gradonačelnika Osijeka i nesuđenog rukovodioca HOS-a, Anta Đapića, inače vrlo kontroverznog političara, koji nije previše omiljen u hrvatskom društvu i koji je optuživan za dezerterstvo kao i činjenicu da se vodi ličnim inetresima u „jurnjavi za foteljama“. Predsednik je stranke „Desno“ koja je nastala 2014. godine u Zagrebu na ideološkim osnovama Anta Starčevića, oca srbofobije u Hrvata u poslednjih vek i po, s ciljem da okupi sve desničarske partije i ujedini ih protiv vlasti.

Portal „Dnevno“ preneo je Đapićevo otvoreno pismo u celosti. Ostaje nejasno da li gospodin Đapić uopšte zna da pored Patrijarha Srpskog Irineja, postoji i episkog bački, takođe Irinej (koji je dao odgovor „Večernjem“), ili je to greška samog portala, ostaje nepoznanica, do koje nam i nije baš stalo, ali jasno pokazuje nivo i ozbiljnost političara koji mogu na ovaj način da zastupaju svoj narod u javnosti.

„Hrvati su najhrabriji narod na svetu, ne zato što se nikoga ne boje, već zato što se ničega ne stide“ rekao je jedan od najvećih srpskih pesnika Jovan Dučić pa s razlogom možemo da se podsetimo njegovih reči, čitajući pomenuto pismo gospodina Đapića.

Svoje pisanije započinje oštrim tonom i kaže da Hrvati ne moraju da se pravdaju da nisu ustaše nikome pa ni Srbima i da to neće raditi nikada u budućnosti. Pre svega, njih niko nikada nije ni terao da se izjašnjavaju ko su i šta su ali je i istorija pokazala da su to činili i kada je trebalo i kada nije trebalo. Ne znam koliko je gospodin u pravu kada kaže da su Hrvati u civilizovanom svetu prihvaćeni kao miran i miroljubiv narod ako se ceo svet zgražava nad činjenicom da je Nezavisna Država Hrvastka jedina zemlja u istoriji civilizacije koja je od 42. koncentraciona logora imala čak 9 namenjenih deci. Iako je istina o pomenutoj državi počela da isplivava tek nedavno na videlo, činjenica je da su mnogi u svetu zgroženi ne samo masakrima koji su počinjeni pre svega nad srpskim stanovništvom, nego i činjenicom da je postojala jedna takva bolesna idologija.

Interesantan je i nastavak teksta u kojem on opominje Irineja (sad, nismo sigurni kojeg, jer očigledno da ne poznaje činjenicu da postoji i episkop bački Irinej) da bi bilo pametno da Srbi iz Srbije drže prste dalje od Hrvata, Hrvastke, čak i od Srba u Hrvatskoj je su oni, tobože, problem hrvatskog naroda i hrvatske politike i da će im u suprotnom ti prsti biti odsečeni. A pritom dodaje da ukoliko bude drugačije, pokazaće nam da „oni“ (ko god da su oni) mogu da deluju i na prostoru Bosne i Vojvodine gde nas valjda mogu ugroziti, napasti, klati – pitanje je na šta je mislio ovaj stari, čudni ustaša u pokušaju.

Normalan i pristojan čovek sa ovih prostora, može da se zapita da li je moguće da u 21. veku, kada se ceo svet zgražava na bilo kakvu pomisao o revitalizaciji fašizma, nacizma i ustaštva, jedan političar tih godina jasno i nedvosmisleno izjavi da će on i (pretpostavimo) njegovi sledbenici biti ustaše ako zatreba da se opet kolju Srbi, čija je svetosavska ideja, zlo koje širi mržnju i netrpeljivost među narodima? Gospodin Đapić očigledno ne razume da je u 21. veku i da se danas veliki deo civilizovanog sveta, kojem, kako on veruje, pripada Hrvatska, ježi na izjave koje veličaju ustaštvo, nacizam i fašizam. I ako hrvatski narod jeste shvaćen i prihvaćen kao miran i miroljubiv, onda je sigurno da gospodin Đapić kvari tu sliku. Prosto je neverovatno da jedna javna politička ličnost može da izjavi da je u stanju da prihvati ustašku ideju ponovo i „seče prste“ Srbima ukoliko ne postupe kako on misli da treba da postupe.

Pominjao je čak i Svetosavlje u negativnom kontekstu kao agresivno i zločinačko. Da li on zna išta o Svetom Savi? Da li je ikada pročitao delo koje govori o liku i delu Svetoga Save i Svetosavlja uopšte? Ne verujem. Da je gospodin Đapić ikada išta pročitao o Svetome Savi i njegovom delu, znao bi da je on Otac Nacije i da kao takav, čak i pre 800 godina, u vreme stvaranja našeg identiteta, kada nam je utabao staze i otvorio nebeske kapije, nije nikoga zvao „nakotom“, „prljavom pasminom“, „veprovima puštenih s vjeriga“, „onima s pogrešnim krvnim zrncima“ i tako dalje, i tako dalje. Naš Otac Nacije nije nikoga mrzeo niti imao prostora u sebi za mržnju. Sveti Sava je bio definicija ljubavi prema Bogu, Otadžbini i čoveku kao dughvnom i fizičkom biću.

Neka prvo pročita neko delo svoga „oca nacije“ na kojeg je toliko ponosan, utemeljivača najljigavije i najodvratnije ideologije ikada i analizira količinu mržnje istog prema srpskom narodu, pa neka se onda javi da komentariše. Našeg Oca Nacije, Svetoga Savu nikada niko u svetu nije blatio, optuživao niti krivio za bilo kakav sukob. S toga bih preporučio gospodinu Đapiću da pre nego što nastavi da baljezga, pročita koju pametnu knjigu i izlista neki pametan rad. Preporučio bih mu i Iva Pilara koji je jako dobro znao šta Sveti Sava znači srpskom narodu, ali i civilizaciji uopšte, pa je i sam izbegavao da ga blati i optužuje.

Dozvoljeno je kritikovati sve u Srba osim Svetoga Save!

Ne znam samo na šta gospodin Đapić misli u petoj tački u kojoj kaže da bi nam hrvatski narod oprostio. Šta da nam oprosti? To što su naši stari hteli da živimo zajedno i da budemo jednako uvaženi i priznati kao i Hrvati? To što su naši preci oslobodili 1918. godine čitavu Hrvatsku, Slavoniju i Dalmaciju i pustili Hrvate da budu deo velike Kraljevine umesto „mala okolina Zagreba“? Da nam oproste što su Hrvati Ustaše poklali preko pola miliona Srba i što su Srbi nakon toga ipak hteli da uđu sa istim Hrvatima u državu? Možda treba da oproste što su vaše krvolčočne životinje i hijene proterale nedužne ljude sa svojih ognjišta? Ili jednostavno da nam oproste što mi svoj svetosavski identitet ne moramo nikome da dokazujemo. Ne budimo se i ne peremo zube pred ogledalom vičući u sebi „Ja sam Srbin, ja sam Srbin“. Mi smo svesni svoga postojanja i svoje istorije, svojih najvećih pobeda i poraza iz kojih ćemo učiti, brzo ili polako, ali ćemo učiti. S toga, jedini koji u ovom slučaju mogu da opraštaju su samo Srbi, okupani stradanjem i lakoverjem prema Hrvatima, zbog svega što im je učinjeno na najsvirepije i najbolesnije načine koje je čovečanstvo videlo.

Da li godposin Đapić shvata težinu reči koje je izgovorio, napisao ili kako god? Mislim da nije, jer da jeste, ustaštvo i Pokolj, sečenje prstiju, rat i ponovno ubijanje ne bi ni pominjao u svojim javnim istupima. Bio bi svestan da takve izjave ne doprinose ničemu, sem potpirivanju ponovne mržnje i eventualnog sukoba. Čovek koji je poznat po svakoj „funkciji na par meseci“, pa čak i po plagiranju magistarskog rada teško da može da ima bilo kakav značaj danas u jednoj zemlji EU. Ali ostaje zabrinjavajuće da takvi ljudi imaju prostora u javnosti.

Umesto ovog dramatičnog obraćanja Srbima u Hrvatskoj (koje su Hrvati još u Otadžbinskom ratu sveli na statističku grešku) u poslednjoj tački njegovog ustaštva u pokušaju, neka se gospodin Đapić posveti Hrvatima koji u poslednjih nekoliko godina naseljavaju Irsku, Nemačku, Austriju i ostale zemlje EU, upravo bežeći od ljudi kao što je on. Kako statistike kažu, njih je oko pola miliona. Nema šta gospodin Đapić da priča manjini koju svi koriste u političke svrhe i čija je sudbina upitna. Priča o Srbima u Republici Hrvatskoj je završena priča i kao što to kaže gospodin Ratko Dmitrović, samo je pitanje vremena kada će poslednji Srbin da „iscuri“ odatle.

Zato, podalje ruke od našeg naroda i naše Crkve, držite se svoje vodenice. Hrvatski narod će, nadam se, primetiti ove skandalozne, monstruozne istupe gospodina Đapića, prepoznati kao štetne i odstraniti iz društva, kao i svaki tumor u ljudskom organizmu. Vodeći se činjenicom da nije omiljen u hrvatskom društvu, nadam se da će ovoga puta reagovati i dotičnog sankcionisati na pravi način, jer ovakve izjave, ne samo da ruše ugled jedne zemlje koja je članica EU, već i njen narod ponovo mogu da srozaju do blata i mulja civilizacijskog dna, baš kao što je to učinila Nezavisna Država Hrvatska sa svojom genocidnom i bolesnom ideologijom.

Autor: Vladimir Banković

Izvor: VIDOVDAN.ORG

Vezane vijesti:

Anto Đapić: Bude li trebalo, bićemo i ustaše!