Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Усташа у покушају и тумор Хрватског друштва, Анте Ђапић

Датум објаве: понедељак, фебруар 11, 2019
Величина слова: A- A+

Један од неформалних одговора на писмо хрватских бискупа из новембра 2018. годинеупућено Патријарху Српском Иринеју, је недавна изјава епископа бачког Иринеја за хрватски „Вечерњи лист“ којом је објаснио да у нема потребе журити на одговор хрватским бискупима и да ће то Синод СПЦ учинити онога тренутка када осети да је за то право време.

Анте Ђапић
Анте Ђапић

„Вечерњи“ је пренео како је Иринеј, између осталог, рекао и то „да иста господа треба да покажу да у ХБК нема усташки настројених бискупа“. Видно, то је изазвало реакцију хрватског усташе у покушају, некадашњег градоначелника Осијека и несуђеног руководиоца ХОС-а, Анта Ђапића, иначе врло контроверзног политичара, који није превише омиљен у хрватском друштву и који је оптуживан за дезертерство као и чињеницу да се води личним инетресима у „јурњави за фотељама“. Председник је странке „Десно“ која је настала 2014. године у Загребу на идеолошким основама Анта Старчевића, оца србофобије у Хрвата у последњих век и по, с циљем да окупи све десничарске партије и уједини их против власти.

Портал „Дневно“ пренео је Ђапићево отворено писмо у целости. Остаје нејасно да ли господин Ђапић уопште зна да поред Патријарха Српског Иринеја, постоји и еписког бачки, такође Иринеј (који је дао одговор „Вечерњем“), или је то грешка самог портала, остаје непознаница, до које нам и није баш стало, али јасно показује ниво и озбиљност политичара који могу на овај начин да заступају свој народ у јавности.

Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде“ рекао је један од највећих српских песника Јован Дучић па с разлогом можемо да се подсетимо његових речи, читајући поменуто писмо господина Ђапића.

Своје писаније започиње оштрим тоном и каже да Хрвати не морају да се правдају да нису усташе никоме па ни Србима и да то неће радити никада у будућности. Пре свега, њих нико никада није ни терао да се изјашњавају ко су и шта су али је и историја показала да су то чинили и када је требало и када није требало. Не знам колико је господин у праву када каже да су Хрвати у цивилизованом свету прихваћени као миран и мирољубив народ ако се цео свет згражава над чињеницом да је Независна Држава Хрвастка једина земља у историји цивилизације која је од 42. концентрациона логора имала чак 9 намењених деци. Иако је истина о поменутој држави почела да испливава тек недавно на видело, чињеница је да су многи у свету згрожени не само масакрима који су почињени пре свега над српским становништвом, него и чињеницом да је постојала једна таква болесна идологија.

Интересантан је и наставак текста у којем он опомиње Иринеја (сад, нисмо сигурни којег, јер очигледно да не познаје чињеницу да постоји и епископ бачки Иринеј) да би било паметно да Срби из Србије држе прсте даље од Хрвата, Хрвастке, чак и од Срба у Хрватској је су они, тобоже, проблем хрватског народа и хрватске политике и да ће им у супротном ти прсти бити одсечени. А притом додаје да уколико буде другачије, показаће нам да „они“ (ко год да су они) могу да делују и на простору Босне и Војводине где нас ваљда могу угрозити, напасти, клати – питање је на шта је мислио овај стари, чудни усташа у покушају.

Нормалан и пристојан човек са ових простора, може да се запита да ли је могуће да у 21. веку, када се цео свет згражава на било какву помисао о ревитализацији фашизма, нацизма и усташтва, један политичар тих година јасно и недвосмислено изјави да ће он и (претпоставимо) његови следбеници бити усташе ако затреба да се опет кољу Срби, чија је светосавска идеја, зло које шири мржњу и нетрпељивост међу народима? Господин Ђапић очигледно не разуме да је у 21. веку и да се данас велики део цивилизованог света, којем, како он верује, припада Хрватска, јежи на изјаве које величају усташтво, нацизам и фашизам. И ако хрватски народ јесте схваћен и прихваћен као миран и мирољубив, онда је сигурно да господин Ђапић квари ту слику. Просто је невероватно да једна јавна политичка личност може да изјави да је у стању да прихвати усташку идеју поново и „сече прсте“ Србима уколико не поступе како он мисли да треба да поступе.

Помињао је чак и Светосавље у негативном контексту као агресивно и злочиначко. Да ли он зна ишта о Светом Сави? Да ли је икада прочитао дело које говори о лику и делу Светога Саве и Светосавља уопште? Не верујем. Да је господин Ђапић икада ишта прочитао о Светоме Сави и његовом делу, знао би да је он Отац Нације и да као такав, чак и пре 800 година, у време стварања нашег идентитета, када нам је утабао стазе и отворио небеске капије, није никога звао „накотом“, „прљавом пасмином“, „вепровима пуштених с вјерига“, „онима с погрешним крвним зрнцима“ и тако даље, и тако даље. Наш Отац Нације није никога мрзео нити имао простора у себи за мржњу. Свети Сава је био дефиниција љубави према Богу, Отаџбини и човеку као дугхвном и физичком бићу.

Нека прво прочита неко дело свога „оца нације“ на којег је толико поносан, утемељивача најљигавије и најодвратније идеологије икада и анализира количину мржње истог према српском народу, па нека се онда јави да коментарише. Нашег Оца Нације, Светога Саву никада нико у свету није блатио, оптуживао нити кривио за било какав сукоб. С тога бих препоручио господину Ђапићу да пре него што настави да баљезга, прочита коју паметну књигу и излиста неки паметан рад. Препоручио бих му и Ива Пилара који је јако добро знао шта Свети Сава значи српском народу, али и цивилизацији уопште, па је и сам избегавао да га блати и оптужује.

Дозвољено је критиковати све у Срба осим Светога Саве!

Не знам само на шта господин Ђапић мисли у петој тачки у којој каже да би нам хрватски народ опростио. Шта да нам опрости? То што су наши стари хтели да живимо заједно и да будемо једнако уважени и признати као и Хрвати? То што су наши преци ослободили 1918. године читаву Хрватску, Славонију и Далмацију и пустили Хрвате да буду део велике Краљевине уместо „мала околина Загреба“? Да нам опросте што су Хрвати Усташе поклали преко пола милиона Срба и што су Срби након тога ипак хтели да уђу са истим Хрватима у државу? Можда треба да опросте што су ваше крволчочне животиње и хијене протерале недужне људе са својих огњишта? Или једноставно да нам опросте што ми свој светосавски идентитет не морамо никоме да доказујемо. Не будимо се и не перемо зубе пред огледалом вичући у себи „Ја сам Србин, ја сам Србин“. Ми смо свесни свога постојања и своје историје, својих највећих победа и пораза из којих ћемо учити, брзо или полако, али ћемо учити. С тога, једини који у овом случају могу да опраштају су само Срби, окупани страдањем и лаковерјем према Хрватима, због свега што им је учињено на најсвирепије и најболесније начине које је човечанство видело.

Да ли годпосин Ђапић схвата тежину речи које је изговорио, написао или како год? Мислим да није, јер да јесте, усташтво и Покољ, сечење прстију, рат и поновно убијање не би ни помињао у својим јавним иступима. Био би свестан да такве изјаве не доприносе ничему, сем потпиривању поновне мржње и евентуалног сукоба. Човек који је познат по свакој „функцији на пар месеци“, па чак и по плагирању магистарског рада тешко да може да има било какав значај данас у једној земљи ЕУ. Али остаје забрињавајуће да такви људи имају простора у јавности.

Уместо овог драматичног обраћања Србима у Хрватској (које су Хрвати још у Отаџбинском рату свели на статистичку грешку) у последњој тачки његовог усташтва у покушају, нека се господин Ђапић посвети Хрватима који у последњих неколико година насељавају Ирску, Немачку, Аустрију и остале земље ЕУ, управо бежећи од људи као што је он. Како статистике кажу, њих је око пола милиона. Нема шта господин Ђапић да прича мањини коју сви користе у политичке сврхе и чија је судбина упитна. Прича о Србима у Републици Хрватској је завршена прича и као што то каже господин Ратко Дмитровић, само је питање времена када ће последњи Србин да „исцури“ одатле.

Зато, подаље руке од нашег народа и наше Цркве, држите се своје воденице. Хрватски народ ће, надам се, приметити ове скандалозне, монструозне иступе господина Ђапића, препознати као штетне и одстранити из друштва, као и сваки тумор у људском организму. Водећи се чињеницом да није омиљен у хрватском друштву, надам се да ће овога пута реаговати и дотичног санкционисати на прави начин, јер овакве изјаве, не само да руше углед једне земље која је чланица ЕУ, већ и њен народ поново могу да срозају до блата и муља цивилизацијског дна, баш као што је то учинила Независна Држава Хрватска са својом геноцидном и болесном идеологијом.

Аутор: Владимир Банковић

Извор: ВИДОВДАН.ОРГ

Везане вијести:

Анто ЂапићБуде ли требалобићемо и усташе!

ПОКОЉ - Назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.
ПОКОЉ – Назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top