Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Убиство које је потресло СФРЈ: Раду Ђукићу Албанци су хтели да силују ћерку, а затим су је убили! Усред суднице извадио је пиштољ и израшетао убицу!

Датум објаве: субота, јун 2, 2018
Објављено у Косово
Величина слова: A- A+

Било је неколико убистава који су се десили у „оно Титово време“ који су итекако узбуркали тадашњу СФРЈ.

Једно од њих је свакако и освета оца Рада Ђукића за убиство осамнаестогодишње ћерке Бранке.

Бранка Ðукић (18) из села Метеха код Плава пошла је 2. септембра 1975. године да се упише у четврти разред гимназије у Пећи. Истог дана по подне вратила се аутобусом на Чакор и, пошто је аутобус саобраћао само до врха планине, један део пута морала је да пређе пешице.

Пресрели су је Рустем Хасанметај и Гани Курмехај из околине Пећи и покушали да је силују. Успела је да им се отргне и пљуне једног од њих, али су јој они, док је бежала, пуцали у леђа.

Наредног дана тим путем је прошао њен отац Раде Ðукић и нашао мртву ћерку, за коју је веровао да је у Пећи. У наручју ју је пренео до куће.
Убице су брзо откривене и крајем године изведене пред суд у Бијелом Пољу.

Порицали кривицу

Порицали су кривицу, а њихови родитељи у својим исказима нападали су суд и милицију. У настојању да сачува идиличну слику о међунационалним односима у земљи, југословенске власти обавиле су ово суђење медијском тишином, а председник суда није дозволио улазак публици у судницу иако је пред зградом било неколико стотина револтираних људи.

Освета и петиције

Последњи дан суђења био је 4. децембра 1975. године. У тренутку кад је адвокат једног од оптужених у завршној речи затражио ослобађајућу пресуду, Раде Ðукић, који је до тада ћутке пратио процес, извукао је пиштољ који је у судницу унео сакривен испод појаса и са два метка убио Рустема Хасанметаја.

Онда се мирно предао милицији и рекао: „Другачије нијесам могао“.

Испоставило се касније да се дуго спремао за овај чин – чак је и смршао да би пиштољ могао да сакрије испод ребара.

У неким деловима Југославије грађани су петицијом тражили слободу за Рада Ðукића, а адвокати Вељко Губерина и његов млађи колега Милан Вујин прихватили су се његове одбране – бесплатно.

Првостепени суд квалификовао је ово дело као „убиство из безобзирне освете“ и одмерио му казну од осам година затвора, али је Врховни суд Црне Горе прихватио захтев одбране да се Ðукићу суди за „обично убиство“, па је осуђен на пет година.

Пошто је до тренутка доношења ове одлуке већ био издржао пола казне, Раде Ðукић је пуштен кући.

Песма с рекордним тиражем

Гуслар Божидар Ðукић испевао је песму „Погибија Бранке Ðукић“, а касета са овом песмом достигла је тираж од 750.000 примерака и тако постала најпродаванија гусларска касета у бившој СФРЈ.

 (Курир.рс/М. Петровић/Фото: Приватна архива)

Извор: Курир




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top