Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Убиле га зенге, а траже га у Србији

Датум објаве: среда, април 4, 2018
Величина слова: A- A+

На списку несталих које Хрватска годинама уредно тражи од Србије, налази се и име Србина за кога је правоснажном пресудом утврђено да су га убили припадници Збора народне гарде 1992. године у Сиску.

Хрватски војници у Сиску П-портал
Хрватски војници у Сиску Фото: П-портал

Реч је о Зорану Тривкановићу – једном од најмање 130 српских цивила који су брутално убијени у овом граду између 1990. и 1992. године. Тривкановић је „нестао“ 25. августа 1991. године тако што су припадници Збора народне гарде упали у његову кућу и претукли га заједно са супругом Драгицом. Затим су га извели заједно са братом Бериславом и оцем Николом.

Николино тело избацила је Сава код села Гушће 28. августа те године, а у налазу обдукције стоји да је реч о „насилној смрти која је узрокована прострелним ранама“.

Борислав и Зоран Тривкановић се до 2014. воде као нестали, а пресудом Жупанијског суда у Осијеку из те године, за убиство Николе, Зорана и Берислава Тривкановића, правоснажно је осуђен Владимир Миланковић, тадашњи командант хрватских полицијских снага на ширем подручју Сиска и Бановине.

– Међутим, иако су ове особе таксативно наведене у пресуди као његове жртве пред судом у Осијеку, пред судом у Сиску то ништа није вредело јер је одбачен захтев његове супруге за накнаду нематеријалне штете – прича Лука Шушак, адвокат из Загреба и правни заступник породице Драгице Сучец.

Књига несталих

Република Хрватска од Србије тражи одговор о судбини више од хиљаду својих држављана, а између осталих, на тој листи се налазе и Зоран и Берислав Тривкановић.
Њихова имена се налазе у документу званичног назива „Књига особа несталих на подручју Републике Хрватске“ који је објављен маја 2015. Ову публикацију издала је Управа за заточене и нестале Министарства бранитеља Хрватске.

Ова породица је претходно била одбијена за накнаду штете уз објашњење да се њен супруг и даље води као нестао. Након пресуде у Осијеку, она је затражила понављање тог поступка јер је у пресуди против Миланковића таксативно наведен и њен муж.

Општински суд у Сиску је 4. априла прошле године прихватио њене наводе, али је Жупанијски суд из овог града на крају пресудио да се тај захтев одбија као неоснован. И поред друге пресуде, у овој је образложено да тужитељка није успела са „сигурношћу доказати узрочну везу“.

– Пре неколико дана Драгица је поднела захтев за ревизију предмета, па очекује да ће суд ипак пресудити у складу не само са законом, већ и са здравим разумом – наводи Шушак.

Пресуда из Осијека

На основу правоснажне пресуде против Владимира Миланковића који је осуђен на десет година затвора, реконструисан је и догађај у коме су припадници зенги упали у кућу породице Тривкановић.
Установљено је да су у њихову кућу у Сиску упали 26. августа 1991. припадници зенги у црним униформама и наоружани до зуба под називом „вукови“. Најпре су претресли целу кућу, а затим претукли Зорана и Драгицу. Потом су из куће извели Зорана, његовог брата Берислава који је тада имао 18 година и оца Николу.
Убацили су их у бели камион у коме је било још седморица припадника зенги и одвезли до локације Ора – некадашњи центар бивших омладинских акција. Тај простор су контролисале зенге под командом Боже Будимира. Миланковић је у тој јединици био један од команданата.

Аутор: Ђ. Баровић

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Ликвидације Срба у Сиску – Држава се труди избјећи плаћање накнаде штете

Заборављени злочин „Вукова“ из Сиска

Крвави „Славонски Наполеон“




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top