fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Убијање Срба у Сиску 1991-1992 године

Нестанци Срба у Сиску или Случај Сисак представља низ ратних злочина током рата у Хрватској у Сиску и околини. које је Република Хрватска избегавала да процесуира. У оквиру ратних злочина који су се тада догодили страдало је 611 цивила углавном српске националности. Од убијених 595 је српске националности затим 14 Хрвата и 2 Бошњака. Од укупног броја стадалих 120 је жена. 

Сисак

Већ у лето и јесен 1991, а посебно од септембра након што је ЈНА заузела Петрињу, а тамошње хрватско становништво избегло према Сиску и Загребу, већи број грађана Сиска углавном српске националности одвођен је из својих кућа и са посла и нестајао. Неки од њих касније су нађени мртви. Град је у то време био на првој линији фронта, под сталним знаком опште опасности и изложен минобацачким нападима, па је у њему владала несигурност, а део јавних служби није функционисао. Део Срба већ је раније отишао родбини на Банију или у Босну и Херцеговину, део у западне земље, а део је остао у граду. Неки су се придружили и Збору народне гарде. Док је део грађана хрватске националности у Сиску настојао наставити са заједничким животом у национално измешаном граду, групе наоружаних особа, неки мисле и уз подршку утицајних лица из полиције или власти, застрашивале су сисачке Србе. Тако је било паљења локала чији су власници били Срби, 1992. бачена је ручна бомба пред православну цркву св. Петке и парохијски дом, а већи број људи нестао је или је убијен.

БРОЈ СТРАДАЛИХ

Милан Цветојевић убијен 19. септембра 1991. Године
Милан Цветојевић убијен 19. септембра
1991. Године

Опширан списак од 611 жртава садржан је у казненој пријави од 25. априла 2007, коју је Заједница Срба у Хрватској поднела против тадашњег политичког врха Хрватске на челу са Грегурићем, као и утицајних лица из Сиска (Ђуро Бродарац). Они се терете да су били упознати или су сами сарађивали у догађајима из 1991. и 1992, када су грађани српске националности одвођени, злостављани, мучени и убијани на локацијама: „Барутана“, „ОРА“ и „Јодно“ (бивше лечилиште). На том је списку 611 жртава. Убијени су из села: Блињски Кут, Кињачка Горња и Доња, Блињска Греда, Бестрма, Трњани, Чакале и Брђани.

Списак са именима несталих и убијених, њих 116, објавила је Хрватска љевица, где се каже да су у списак „Унесене особе чији су лешеви нађени, или су покопани на сисачком и сеоским гробљима и које су уведене у матичне књиге умрлих“, као и да се „истинитост тврдњи да су биле изложене тортури, измасакриране, да имају прострелне ране можда још увек може проверити путем ексхумација и обдукција“. Исти лист наводи да постоје пријаве чланова породица о више стотина несталих, али и да има и оних који тај списак стављају под знак питања. 25. јула 2007. државно тужилаштво у Сиску одбацило је казнену пријаву против чланова владе из 1991. (7 лица) уз следеће образложење: „Из документације и свих других података… произлази како је Влада Републике Хрватске, а самим тиме и чланови Владе, у оквиру својих овлашћења предузела потребне мере да би се могући злочини спречили и санкционисали.“ Државно тужилаштво још није донело одлуку по казненој пријави против лица са подручја Сиска. Државно тужилаштво Хрватске (Државно одвјетништво) располагало је 2006. подацима о 35 убијених,

ЖРТВЕ

Имена жртава који су убијени у Сиску 1991-1992. Овај списак није коначан…

Драган Рапајић, убијен 1. августа 1991. у Сиску,
Живковић Стана, убијена 1. августа 1991. у Сиску,
Владо Светић, убијен 1. августа 1991. у Сиску, код Жељезаре,
Станко Лукић, убијен 1. августа 1991. у Сиску,
Ђорђе Летић, убијен 1. августа 1991. у Сиску,
Недељко Вејиновић, убијен 1. августа 1991. у Сиску,
Милорад Васиљевић, убијен 1. августа 1991. у Сиску,
Ђуро Шушњар, убијен 1. августа 1991. у Сиску,
Жељко Шкребац, убијен 2. августа 1991. у Сиску,
Јово Дидулица, убијен 2. августа 1991. у Сиску,
Стојан Чорић, убијен 2. августа 1991. у Сиску,
Владимир Божић, на смрт претучен 2. августа 1991. на Одри,
Љубан Ерак, убијен 3. августа 1991. у Сиску, код пумпе Аутопромета
Љубан Татишић, убијен 22. августа 1991. у селу Мађари
Миленко Ђапа, убијен 22. августа 1991. на обалама Саве,
Недељко Чајић, убијен 22. августа 1991. у Бестрми, кућа му запаљена,
Ранко Мартиновић, убијен 22. августа 1991. у Блинском Куту,
Перо Црљеница, убијен 22. августа 1991. у Кињачкој,
Ратко Ђекић, убијен 22. августа 1991. у Блињској греди,
Жељка Боиновић, убијена 22. августа 1991. у Сиску,
Драган Бишкупић, убијен 22. августа 1991. у Сиску,
Лазо Станић, убијен 22. августа 1992. у селу Чакале
Зоран Вранешевић, убијен 24. августа 1991. у српском селу Кињачака,
Никола, Зоран и Берисла Трифкановић, убијени 26. августа 1991. у Сиску,
Марко Вила, убијен 25. августа 1991. у Сиску,
Илија Мартић, убијен 26. августа 1991. у Сиску,
Марко Бањац, убијен 26. августа 1991. у Сиску,
Драган Рајшић, убијен 26. августа 1991. у Сиску,
Јово Црнобрња, убијен 27. августа 1991. у Сиску, у кући,
Младен Вила, убијен 28. августа 1991. у Сиску,
Душан Вила, убијен 28. августа 1991. у Сиску,
Перо, Миља, Дејан и Јованка, Обрадовић, убијени 1. септембра 1991. у Сиску,
Стево Боројевић, убијени 6. септембра 1991. у Сиску, на Одри,
Славко Ивањек, убијен 7. септембра 1991. у Сиску,
Раде Шпановић, убијен 14. септембра 1991.
Бранко Дабић, убијен 15. септембра 1991. у Сиску,
Љубица Солар, убијена 15. септембра 1991. у Сиску,
Милан Цветојевић, убијен 19. септембра 1991. у Сиску, на обалама Саве
Петар Пајагић, убијен 21. септембра 1991. у Сиску, у Рафинерији
Драган Лукач, убијен 21. септембра 1991. у Сиску, у Рафинерији.
Владо Дрљача, убијен 26. септембра 1991. у Сиску, на Одранском мосту,
Градољуб Николић, убијен 26. септембра 1991. у Сиску,
Стојан Миодраг, убијен 28. септембра 1991. у Сиску,
Миленко Павић, убијен 29. септембра 1991. у Сиску,
Ватрослав Вергаш, убијен 29. септембра 1991. у Сиску,
Ивица Ђукић, убијен 11. октобра 1991. у Сиску,
Васо Јелић, убијен 15. новембра 1991. у Сиску, на обалама Саве,
Симо Злокапа, убијен 1. децембра 1991. у Сиску,
Богдан Вукотић, убијен 28. јануара 1992. у Сиску, село Брђани,
Драган Сундаћ, убијен 4. фебруара 1992…

КРИВЦИ

Ђуро Бродарац
Ђуро Бродарац

Према неким новинским изворима, за те су догађаје знали Фрањо Туђман, Јосип Манолић и Фрањо Грегурић.

У недељнику Национал објављен је још 1999. текст у којем су представљени материјали о нестанку Срба, које је Националу предао Стјепан Комарац, председник грађанског одбора за повратак Сисачко-мословачке жупаније. У тим документима се за масовне ликвидације Срба оптужују Јосип Брајковић, Иван Бобетко и Ђуро Бродарац. Један од сведока Златко Диздаревић тврди да су припадници Сивих вукова ликвидирали Србе у јодном лечилишту. Били су то манијаци, бивши легионари, који би резали Србима уши и низали их у котловници. Касније би ликвидирали Србе.Ови материјали нису још добили своју судску потврду.

СУЂЕЊА

27. априла 2007. године Заједница Срба из Хрватске из подноси се Жупанијском Суду у Сиску кривичну пријаву против 7 бивших чланова Владе Републике Хрватске који су умешани у ове злочине у Сиску. Али Веће Жупанијског Суда у Сиску одбацује ову кривичну пријаву уз образложење:

„Из документације и свих других података, произлази како је Влада Републике Хрватске, а самим тиме и чланови Владе, у оквиру својих овлашћења подузела потребне мере да би се могући злочини спречили и санкционисали“.

„Државно тужилаштво још није донело одлуку по казненој пријави против лица са подручја Сиска. Државно тужилаштво Хрватске располагало је 2006. подацима о 35 убијених“.

Тек у јуну 2011. године хрватско Тужилаштво тј. Жупанијски Суд у Осијеку подиже оптужницу против Владе Миланковића, Ђуре Бродарца и Драге Бошњака, за убиства 24 српска цивила. Ђуро Бродарац умире у притвору 13. јула 2011. не дочекајући пресуду.

Врховни суд Хрватске је 27. јуна 2014. године донео ослобађајућу пресуду Драги Бошњаку за злочине над српским цивилима у Сиску 1991-1992, док је Владимиру Миланковићу казна потврђена и преиначена са осам на 10 година затвора.

Извор: Банија онлине

Везане вијести:

Заборављени злочин „Вукова“ из Сиска | Јадовно 1941.

Бајићеви приоритети: Вуковар, Сисак, Вариводе и Ново Село …

Ликвидације Срба у Сиску – Држава се труди избјећи плаћање …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: