Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала вама који сте били са нама код Шаранове јаме, на Јадовну, у Теслином Смиљану и Медку 30. јуна 2018. Свједочили смо да нисмо заборавили.

У Вуковару промовисана књига Милојка Будимира “Споменичка баштина Срба са подручја данашње Републике Хрватске”

Датум објаве: субота, март 10, 2018
Објављено у Олуја
Величина слова: A- A+

У вуковарском Српском културном центру одржана је промоцијиа књиге “Споменичка баштина Срба са подручја данашње Републике Хрватске” аутора Милојка Будимира.

Осим аутора књигу су представили млади историчар поријеклом из Далмације др Милан Гулић (први са десна) и дугогодишњи директор Завода за заштиту споменика у Вуковару, данас професор београдског универзитета др Велимир Ћеримовић.

“Јасно је да је много тога отишло у неповрат и зато је ова књига важна. Аутор је прошао кроз судбине свих сакралних објеката којих је нешто испод 500 и од којих многи данас само представљају успомену на локацију на којој је био српски верски споменик, јер двадесети вијек је вијек страдања српског народа али и његове споменичке баштине. И зато је веома битно да то остане записано као вјечити траг”, рекао је др Гулић.

“Често обилазим места у којима у књизи пишем. У многима је нажалост стање као да је “Олуја јуче била”, рекао је аутор додајући како осим сакралног блага на мети су били и антифашистички споменици. Указао је на чињеницу да је ипак добар дио блага спашен и да се налази стручно регистрован у адекватним депоима културних и вјерских институција у Србији. “Оптужују нас да смо крадљивци блага, а ми смо га спасили уочи и током ратних разарања. Благо треба вратити на териториј на којем је настало, али истовремено треба вратити и народ на те просторе, рекао је Будимир.

Према исцрпним подацима изнесеним у овој књизи очигледно је да је, како наглашава и Будимир, поред непокретних споменика, страдало и покретно културолошко благо – читаве галерије икона, иконостаса и других ђела најпознатијих сликара и иконописаца од XVI до XX вијека. Богата тринаестовијековна споменичка баштина Срба по својим стилско-историјским карактеристикама потврдила је да су Срби били аутохтон народ на тим просторима. Другим ријечима огромна споменичка баштина – археолошка здања, градине, утврде, гробља, насеља, цркве, манастири – систематизована и документована на начин какав је дат у књизи показала је чврсту историјску утемељеност Срба са свим његовим културним, етичким, вјерским, и националним аспектима.

Издавачи другог допуњеног издања ове едиције су Удружење Срба из Хрватске у Београду и Српско културно друштво “Зора”. Аутор Милојко Будимир рођен је 1951. у околини Грачаца, археологију је завршио у Задру а до 1995. био је кустос музеја у Книну. У избјеглиштву је радио у Музеју Српске православне цркве и Историјском музеју Србије. Аутор је више научних радова у стручним публикацијама.

(СДСС)

Извор: СЛАВОСЛОВЉЕ




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top