Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

У ВРТЛОГУ ЧИКАШКИХ МАФИЈАША И УСТАША: Ново светло на убиство Александра Првог Карађорђевића

Датум објаве: уторак, јул 2, 2019
Величина слова: A- A+

Иван Миладиновић у новој књизи открива позадину атентата на Александра Првог Карађорђевића. Ковић: Приповедач дао несвакидашњој повести филмску, сценаристичку и књижевну форму

Александар Карађорђевић и Луј Барту
Александар Карађорђевић и Луј Барту

Пише: Д. Матовић

Многе дилеме из времена владавине краља Александра Првог Карађорђевића су и данас отворене, а политичка позадина атентата на њега у Марсељу 9. октобра 1934. године остала је велика непознаница. Новинар и публициста Иван Миладиновић у књизи „Кад говори мртав краљ“ покушао је у светлу нових и старих чињеница да скине вео историјске таме с марсељске трагедије.

Најновије издање Компаније „Новости“ и „Јасена“ вечерас ће бити представљено у Крипти Храма Светог Саве, а од четвртка ће се наћи у продаји.

– У марсељском атентату на краља Александра поуздано знамо само извршиоце, налогодавци су остали скривени у престоницама великих сила. Са протоком времена, опипљивих доказа је, по правилу, све мање. Они су, неретко, систематски уништавани, да би се заметнули трагови и поништила сећања. Упркос свему, искусни новинар и приповедач Миладиновић сакупио је чињенице, понудио интерпретације и дао овој несвакидашњој повести филмску, сценаристичку, књижевну форму – сматра историчар др Милош Ковић. – Захваљујући томе, читалац може јасно да види ликове југословенског краља, његових министара и обавештајаца, хрватских усташа, бугарских ВМРО-ваца, чикашких мафијаша, агената Абвера и НКВД-а, власника београдских клубова и њихових тајанствених пратиља, француских дипломата и полицајаца. У убиству краља Александра било је много заинтересованих и мало невиних.

Миладиновић истиче да прећуткивање овог дела историје намеће отворене сумње да се у марсељски атентат упетљала готово цела версајска Европа, и да је свим главним и споредним актерима било у интересу да се склоне и краљ Александар и француски министар Луј Барту.

– Непосредни организатори атентата биле су хрватске усташе, а извршилац припадник бугарске ВМРО – објашњава Ковић. – Ревизионистичка Мађарска дала им је простор за припреме и обуку. Фашистичка Италија најнепосредније је учествовала у завери и прикривању злочинаца, важни трагови упућују на уплетеност нацистичке Немачке, али и СССР-а. Британија није била задовољна због краљевог супротстављања њеним економским интересима, а француска површност у спровођењу мера безбедности била је таква да се посумњало чак и у уплетеност њихових служби у атентат. Краљ Александар, његови министри и полицајци, неопрезно су се ослонили на своје западне „савезнике“.

Миладиновић је рукопис мозаички сложио у поглавља која представљају неку врсту логичког низа ове приче: „Из позадине марсељске трагедије“, „Сутон версајске Европе“, „Атентати на Александра“, „Осовина Рим-Москва“, „Усташке диверзије“, „Балкан балканским народима“, „Пут без повратка“, „Луј Барту потписује смртну пресуду“, „Атентат није дело појединца“, „Мистерија трећег метка“, „Крах галске надмености и европског мира“, „Гужва око тестамента“, „Ал Капонеов гангстер међу усташама“, „Кватерник креатор убиства краља Александра“, „Све је скупо, а глава јефтина“, „Усташе о месту злочина“, „Дуче чува усташке злочинце“…

ЕВРОПСКА ЛУКАВСТВА

ПРЕМА речима лингвисте др Михаила Шћепановића, Миладиновић је омогућио „читаоцу да чињенички скида намерне политичке покривке и деценијску прашину са знатног историјског догађаја који је сломио европски 20. век и заувек разголитио болест европског лукавства“:

– То проницљивом данашњем читаоцу омогућује да сагледа последице које су европски великаши кроз 20. век пројектовали на целокупну структуру међународних односа. Нажалост, Срби су то вишеструко осетили на својој кожи.

ПРОМОЦИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ

НА ПРОМОЦИЈИ у Крипти Храма Светог Саве вечерас у 19 часова о књизи „Кад говори мртав краљ“ беседиће академик Матија Бећковић, др Михаило Шћепановић, др Милош Ковић, др Никола Моравчевић и аутор. У уметничком делу програма учествују глумац Љубивоје Тадић и певачка група „Деца овог века“, а модератор је Јелена Шћепановић.

Извор: НОВОСТИ

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top