Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

У сриједу нова свједочења о злочину над Србима у Орашју

Датум објаве: понедељак, август 27, 2018
Величина слова: A- A+

Суђење десеторици оптужених за злочине над српским цивилима у Орашју 1992. и 1993. године биће настављено у сриједу, 29. августа, у Суду БиХ.


За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-a Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције.

На терет им је стављен прогон српског становништва – убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима.

Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту, учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима.

На рочишту одржаном 22. августа, свједок Тужилаштва БиХ Сретко Драгојловић рекао је да га је у школи у Доњој Махали, осим Пере Винцетића, тукао и оптужени Мато Живковић.

Драгојловић је у Суду БиХ, између осталог, рекао да су Срби из мјеста Нови Град преваром затворени у основну школу и предузеће „Стролит“ у Оџаку, након што су са припадницима ХВО-а који су их држали у окружењу, договорили да ће предати оружје и отићи са тог подручја.

„У `Стролиту` је у три просторије било затворено 120 Срба. Одатле смо пребачени у основну школу, из које сам одведен у Босански Брод гдје сам био два мјесеца, до 6. или 7. октобра 1992. године. Након тога протјерани смо у Славонски Брод гдје смо у једној кафани преноћили и наредног дана скелом одведени у основну школу у Доњу Махалу. Одмах по доласку на улазу у школу смо били претучени“, испричао је Драгојловић.

Према његовим ријечима, војна полиција их је тукла рукама, ногама и палицама, а током ноћи било је и појединачних малтретирања, што су углавном чинили Пера Винцетић, те Анто и Мато Живковић.

Свједок Тужилаштва Гоја Гајић рекла је да је њен супруг Максим са којим је живјела у Лончарима, нестао 2. маја 1992. године заједно са Јованом Стевановићем и Сенахидом Ђуђићем.

„Јавили су ми да су заробљени у Доњој Махали, а Јово Стевановић, који је био заробљен са мојим мужем, касније ми је рекао да му је Зоран Калинић из Славонске Пожеге забио нож у врат и убио га“, навела је Гајићева.

Трећи свједок Тужилаштва БиХ, Раденко Стојнић рекао је да је од Александра Божића чуо да је његов брат Ранко убијен у логору у Доњој Махали.

„Мој брат је средином априла 1992. године кренуо према Загребу гдје је радио, а Александар, који је био у логору с мојим братом, рекао ми је да је у Жупањи истјеран из аутобуса и одведен у логор. Рекао ми је да је тамо мучен и пребијан, а да су то чинили извјесни Дама, Луна, Амазонка, Пера Винцетић, а да га је убио Мато Живковић“, рекао је Стојнић.

Наставак суђења заказан је за сриједу у 9.00 часова.

Извор: Срна

Везане вијести:

Страдање Срба у Срему од стране домаћих Шваба

Мати Баотићу 13 година за злочине над Србима у Орашју




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top