fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

У сплитском суду свједочења српских логораша из „Лоре“

Послије тринаест година од посљедњег свједочења, двоје логораша из Требиња свједочили су у Жупанијском суду у Сплиту, у предмету „Лора 3“, против Томислава Дуића, управника злогласног логора и Емилија Бунгура, једног од војних полицајаца. Ријеч је о кривичним дјелима ратног злочина, почињеним над заробљеним војницима.
Мирко Бабић, један од свједока, који је преживио тешке психичке и физичке тортуре, каже да је поновио истину о свом страдању у Лори, и још три логора у Хрватској.

Раније је давао исказе истражитељима Сипе и у Жупанијском суду у Сплиту. Посљедњи пут је свједочио 2006. године.

Због тешких ратних злочина над заробљеним српским цивилима и војницима, хрватско правосуђе злочине у Лори раздвојило је у три предмета.

Неки од злочинаца већ су осуђени, а у предмету „Лора 3“ логораши су свједочили против Томислава Дуића и Емилија Бунгура.

Обојица су ухапшени послије, наводно, дугогодишњег скривања.

– Располажемо истином. Нису могли наћи моменте да би нас збунили, а њихови адвокати иду управо методом збуњивања, да би се ухватили за неку ситницу, каже логораш Мирко Бабић.

Логораши из Лоре, као посљедицу бројних метода злостављања и мучења, носе бројне физичке и психичке посљедице.

Мирослав Чучак, заробљен почетком априла 1992. у логору је провео пет мјесеци и двадесет два дана. Сматра да су осуђени, у претходним предметима, добили релативно мале казне у односу на оно шта су радили заробљеницима.

– Иза њих стоји држава. Мирко и ја смо доказали све што треба да докажемо да би они били осуђени, али ми не можемо утицати на исход, додаје Мирослав.

Суђење Дуићу, који је већ осуђен на осам година у једном од предмета Лоре, и осталима, кажу логораши, зависи од свједока, којих је све мање.

– Ако се у већим групама појавимо на суђењу, дамо исказе, а има и тежих исказа од наших, завиусиће и висина изрицања казне, наглашава Мирко Бабић.

Логораше из Лоре, заробила је, у класичном акту агресије, војска Републике Хрватске, 1992. године.

Извор: РТРС

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: