fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

У Београду помен за ливањске Србе – жртве усташког погрома

У цркви Светог Марка на београдском Ташмајдану данас је служен помен за више од 1.600 ливањских Срба, које су у љето 1941. године, а највише у данима око Огњене Марије, убиле усташе по бројним крашким јамама у том крају.

У цркви Светог Марка на београдском Ташмајдану данас је служен помен за више од 1.600 ливањских Срба, које су у љето 1941. године, а највише у данима око Огњене Марије, убиле усташе по бројним крашким јамама у том крају.
Београд – помен ливањским Србима Фото: СРНА

Помен је служио свештеник Мирко Јамеџија који је истакао да ови људи не смију бити заборављени, да се њихова имена морају спомињати и да узор у очувању сјећања на невино страдале претке треба да буду Јевреји „који ниједну жртву нису заборавили, све су их пописали и направили светилиште у помен на своје страдале сународнике“.

„Нама, потомцима невино пострадалих, не преостаје ништа друго него да никад не заборавимо да су Срби ливањског краја невини пострадали и да је њихов једини гријех био то што су били Срби православне вјере“, рекао је Јамеџија.

Он је нагласио да одговорни за погром српског живља прије 76 година, као и за њихово страдање на просторима бивше Југославије нису пронашли ниједну ријеч кајања за своје злочине.

Монструозан погром Срба ливањског краја усташе су извршиле у љето 1941. године.

Убијали су све – од тек рођених до старих и немоћних по јамама Динаре, Голије. Старетине, Тушнице, Камешнице, код села Пролог, у челебићкој школи, на ливади Трновац, у шуми Копривници, код Куперешких врата и на Боровој глави, у Засеновићима код Бугојна.

Велики броје је жив бачен у јаме да тамо умиру данима.

Тих дана заувијек су нестале цијеле српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема Срба.

„За вријеме Јосипа Броза није дозвољено вађење костију убијених Срба, чак су хтјели да забетонирају јаме“, рекао је новинарима послије помена Тодор Бошковић, који је учествовао у вађењу посмртних остатака.

Тек 1991. године потомци су извадили мошти страдалника и сахранили их у присуству патријарха Павла у спомен-крипту саграђену у порти лијевањске православне цркве.

Само годину дана касније, 1992. године, Хрвати су раскопали крипту, извадили кости и разбацали их.

Данашњи помен организовало је Удружење „Огњена Марија Ливањска“ и он је завршница низа молитвених сјећања на страдале претке, која су организована ове године у Бањалуци, Новом Саду, Ливну и селима ливањског краја.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Сећање на Ливањске мученике

Злочини над Србима Ливањског поља, 28. јула – 3. августа 1941.

Годишњица: 12. – 22. јула 1941. – Стравични злочини над Србима ливањског поља

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: