TUGOVANKA: Sačuvana istina o stradanju porodice Kapor

Datum objave: subota, maj 18, 2019
Veličina slova: A- A+

Povodom predstavljanja knjige „Tugovanka“ Radojke Kapor u Udruženju književnika Srbije, Francuska 7. u Beogradu 20. aprila

Danas, u Subotu pravednog Lazara, danas i uvijek govori istinu i samo istinu, kao što to čini Radojka Kapor u svojoj knjizi „Tugovanka.“

Radojka je rođena u Mirilovićima, pitomom selu kod Bileće, koje je, po predanju dobilo ime po Mirilima, spomenicima, počivalima duše. I Radojka je istinsko mirilo, i ne samo to, ona je pomirilo, ljudsko srce, dobrota, tragalac za istinom.

Izjedna pokušavam, ali nikako mi ne uspijeva, da predvojim ono što sam pomalo znao i onoga što sam naknadno saznao. Do nas su dopirale razvodnjene i umekšane verzije događaja iz Drugog rata, koje su se sustizali i prestizali, kao da nas je neko zamajavao.

Tragičnu sudbinu imala i Radojka Kapor koja je izgubila četiri brata, provodila godine u zbijegu, bila jatak četnicima i zbog toga skapavala u zatvorima u Bileći, Mostaru, Bugojnu i Zenici.

Pojedini dijelo Radojkine knjige o stradanju porodice, mogu se porediti sa najboljim stranicama njenog bratstvenika Moma Kapora, koji je jednom zapisao: „Hercegovci umiru od metka, ili od srca, a oni najbolji od metka u srcuo.“

Tamo daleko i ne tako davno, đavo je uveliko radio svoje, spremajući, samo za nas najsuroviji scenario.
Radojka je izgubila četiri brata, Mladena, Šćepana, Radoslava i Milorada – Miša. Pedeset i osam godina Radojka je tražila istinu o smrti brata Rada. Komunistička vlast rekla je da je riječ o navodnom samoubistvu.

Radojka je poslije toliko vremena našla čovjeka koji bi mogao nešto više znati o Radovoj smrti, da bi joj odgovorio: „Kada ja odem, onda ti reci, kao sestra, reci ovu istinu. Rada je nestalo jer je bio Miloradov brat.“
Radojka je s olakšanjem izustila: „Sačuvah istinu.“

Nikada kasnije nije pomenula ime čovjeka koji je toliko dugo ćutao.

Milorada – Miška Kapora ubio je Sava Kovačević, čak i onda kada je čuo da je Miško neustrašiv borac i da je razoružao veći broj ustaša, učestvujući u narodnom pokretu protiv okupatora u Hercegovini. Pošto je na pitanje „Za koga se boriš“ Milorad odgovorio: „Borim se za Kralja i otadžbinu“ Mizara je uzeo pištolj i presudio.

I posle svega Radojka će na kraju reći da „nikoga ne osuđuje“ i daje u amanet da se „ne smije dizati prašina, već da ostane tako kako je.“
Akademik Matija Bećković rekao je Radojki jednom prilikom:  „Ovo je božija knjiga“ i dodao: „Prvi put je neko na ovaj način istinu ispričao.“
Radojka u pjesmi „Rat, zašto rat“ zaključuje: „Šta je ovo što nas snađe, niko izlaz da pronađe, i da bude veće čudo, izginusmo svi uludo. Svi su, kažu, protiv rata, ipak gine brat do brata, smeju nam se i dušmani, ko se od kog sada brani.“
Ni jedna muka nas nije zaobišla, a naša ispaštanja su tako duboka i postojana.
Kao da je znao za Radojkinu bol, veliki pisac rodoljubive poezije Milan Rakić zavapio je nad slijepom „Simonidom“ u Sopoćanima:
„Dok mirno snosiš sudbu svoju grubu,
gledam te tužnu, svečanu i belu.“
Ni Radojka, na svoj način, ne zaboravlja Kosovo, kada je uskliknula:
„Ko to pali oganj vatru, zar Kosovo da nam satru, šta će reći Bogdan i Dušan Stari, šta će reći barjaktari.“

Miodrag Dunđerović,
predsjednik Zavičajnog Kluba Bilećana u Srbiji

Izvor: SLOBODNA HERCEGOVINA

Vezane vijesti:

TUGOVANKA RADOJKE KAPOR: Žao mi je što moja četiri brata nisu poginula u ratu nego su ubijena od komunističke ruke!

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top