Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Теби, европејска Србијо…

Датум објаве: среда, фебруар 21, 2018
Објављено у Косово
Величина слова: A- A+

Становници самопроглашене републике Косово, помаже Трамп! А може и Клинтон! Они су ваши Свевишњи!

Милан Ружић
Милан Ружић

Хтео сам да вам пожелим срећну десетогодишњицу обмањивања самих себе. Нико никада није славио лаж тако уверљиво као ви ову прву деценију. Изашли сте на улице расположени за славље, али сте и сами видели да је и вас много мање него пре десет година. Једино у чему сте заиста успели јесте то да на Косову сада живи мање Срба него икада.

Са срећом нека вам је прослава онога што не постоји! Желим вам да уживате у поносу над оним што је за стид и осуду! Срећна вам била прва деценија највеће лажи у историји ових простора! Зашто стати на вама? Америко, срећна и теби прва деценија твог чеда које си толике године гајила и на крају добила онако како си једино и знала, насиљем, а не љубављу.

Нека је са срећом рођендан и свима онима који су, признајући Косово као независну државу, признали да је лаж већа од истине и да им је преча од свега.

Прослава десетогодишњице независне републике Косово, исто је што и прослава деценије од егзодуса Срба са њиховог вековног огњишта. Прва деценија од убистава толиких Срба, од рушења цркава, од паљења српских кућа, блокирања српских манастира и свега онога што чини темеље „независног Косова“. Велики је то јубилеј!

Видевши све ово, како човек да се помири са тим да ће се за истим столом, преговарачким, наћи жртве и сатрапи? При овом сусрету, жртве ће праштати, а сатрапи ће ликовати, али сатрапи ће своје ликовање представити као дипломатски успех и пожртвованост, док ће жртве тврдити како су успеле у ономе због чега су отишле. Не схватам нашу потребу да себе прикажемо као некога од кога нешто на Косову зависи када смо допустили да се ми тамо питамо колико и прасе у кланици.

Ако ми икада, па и у бунилу, признамо Косово, сигуран сам да ће изговор бити да је то био једини начин да се уђе међу цивилизоване народе, једним тако цивилизованим решењем као што је одрицање од своје највеће светиње. Уколико бити цивилизован значи почупати своје корене, одрећи се себе, пљунути на своју колевку, напустити своје огњиште, заборавити своју браћу која нису учинила исто ово, унесрећити своје претке, одрећи се Господа и одбацити оно зарад чега је наш народ највише страдао, онда не желим да будем цивилизован! Каква је то цивилизација? Ко је још пристао на то да постане цивилизован по цену онога из чега је настао? Ако нас тако „цивилизују“, да ли су цивилизовали Србе или неког другог? Ово питам, јер сам сигуран да нема Срба без Косова!

Срећно нека вам буде оно што сте отели, али знајте да се тако нешто никада и никоме у историји није посрећило! Срећан да вам буде јубилеј који сте достигли проливајући крв народа који вас је примио у своју кућу! Немојте мислити да ћемо ми икада признати Косово као ваше, иако има наших који, зарад новца и имагинарне позиције у имагинарној држави, примају праве плате, јер нису сви Срби на продају као они који су пристали на оно што сте им понудили.

А теби, европејска Србијо, желим да честитам десетогодишњицу слабости, улагивања, продаје, издаје, немоћи, кукавичлука, расрбљавања, прећуткивања, заташкавања и небриге. Желим ти срећан и овај успели процес „цивилизовања“ од стране оних који то ни сами нису. Најбољи си ученик неуких, Србијо! Шириш се тако што се сужаваш, јачаш тако што слабиш, охрабрујеш се тако што се плашиш, поносиш се тиме што спушташ главу, поправљаш се тако што се квариш, спасаваш се тако што се жртвујеш, ослобађаш се тако што се поробљаваш, заповедаш тако што се повинујеш, побеђујеш тако што губиш, величаш себе понижавајући се, богатиш се тако што поклањаш, верујеш тако што хулиш и живиш тако што умиреш.

Може онда и Србија да слави десетогодишњицу отуђивања себе од свог народа.

Мора се нешто променити, јер нам понестаје криваца. Само ми стојимо на крају тог реда, постиђени, понижени и недостојни имена које наша држава носи. Ако Србија не остане Србија вративши се себи, заборавиће Косово нас пре него ми њега, а онда је процес цивилизовања Срба и вишевековни план за нас спроведен у дело. Што да се други труде да нас униште кад могу само да сачекају и уживају у настраности народа који је сам себи џелат?

Аутор: Милан Ружић

Извор: ИСКРА

Милан Ружић: Писмо предака | Јадовно 1941.

Има ли у Хрватској Срба, осим оних што висе са врба? | Јадовно …

Колико Срба неко треба да убије да би се сматрао убицом …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top