Свједок видио убиство Максе Гаврића

Свједок Тужилаштва БиХ Илија Максимовић рекао је на суђењу десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/, оптуженим за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, да је видио како је хрватски војник из Пожеге забио нож Макси Гаврићу у врат, након чега је његово тијело одвезао.

Свједок је навео да му је Миле Крунић рекао да је Ранка Стојнића из Козарца из пиштоља убио оптужени Мато Живковић, звани Ракијица.

Максимовић је посвједочио да је 9. маја 1992. године са осталим становницима Букове Греде одведен пред продавницу гдје их је Перо Винцетић звани Коњ појединачно одводио иза продавнице и тукао.

„Марко Максимовић, Мићо Гаврић, Зоран Максимовић и мој брат Жарко са још неким Србима одведени су испред продавнице према њивама. Чули смо након тога пуцње, а касније смо сазнали да су убијени. Тијело брата Жарка добио сам у размјени након двије године. Било је обезглављено“, рекао је Максимовић.

Према његовим ријечима, Срби су послије неког времена одведени у шупу Мирзе Дељковића у Доњој Махали гдје их је, уз батине, испитивао Перин брат, Илија Винцетић.

„Чеди Цвијановићу су одсјекли прсте на руци. Видио сам да је био крвав и да су га са каишем око врата водили као пса. Чуо сам да су га убили у његовој њиви“, испричао је Максимовић.

Свједок је потврдио да су патње заробљених Срба настављене и у сали основне школе у Орашју, гдје су тучени и малтретирани, те да су неки настрадали приликом копања ровова.

„Мене је тукао Перо Винцетић, а једини разлог био је то што сам Србин. Ударао ме чиме је стигао, а најгоре је било чизмом. Од удараца сам био плав. Једном ме је испод врата зарезао ножем. Кап по кап крв је капала на под. Онда ме је тјерао да лижем крв с пода“, додао је Максимовић.

На питање тужиоца Миланка Кајганића да ли познаје Брану и Перу Цвијановића, Ранка Стојнића, Саву Сарића, Јаћима Цвијановића, Ацу Петровића и Перу Гаврића, свједок је одговорио потврдно.

„Сви они су подлегли повредама од силних батина у затвору, а неки су и убијени. Чуо сам да је Ранка Стојнића из пиштоља убио Мате Живковић звани Ракијица, док се Перо Гаврић објесио у купатилу логора“, навео је свједок.

Свједок Ђука Гаврић рекла је да је чула да су њен супруг Митар, те Зоран Максимовић и Драго Цвијановић отјерани у њиве и убијени. Додала је да јој је Анђа Симић испричала да је видјела како су их тукли војници испод неког храста, након чега су отјерани у њиве.

„Када су побијени, закопани су у једну јаму. Ексхумирани су послије двије године, а кад је била размјена у Мићиној врећи била је зубна протеза и комад његове одјеће“, навела је Гаврићева.

Свједок Сњежана Симић рекла је да су њен отац Ристо Максимовић и брат Јовица били у заробљеништву до јануара 1993. године. Отац јој је причао да је приликом копања ровова био рањен у пету, те да је једном добио батине од особе зване „Бабо“.

За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције.

На терет им је стављен прогон српског становништва – убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима.

Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту, учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима.

Суђење ће бити настављено 14. марта.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Логорски трагови усташког злочина!

Мато Живковић тукао српске заробљенике

Симић: Ракијица једва чекао да истуче затвореног Србина