Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала вама који сте били са нама код Шаранове јаме, на Јадовну, у Теслином Смиљану и Медку 30. јуна 2018. Свједочили смо да нисмо заборавили.

Свједочења о злочинима над Србима у Орашју

Датум објаве: среда, март 21, 2018
Величина слова: A- A+

На суђењу десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/ оптуженим за ратни злочин над Србима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Ранко Цвијановић рекао је данас да је од кума Јове Божића сазнао да је његовом оцу Јаћиму, у шупи у Доњој Махали, око избио Дамир Клајић звани Дама.

„Кум ми је рекао да је Клајић ударио мог оца ланцем на којем је био катанац и избио му око“, рекао је Цвијановић.

Он је навео и да му је стрина Ружа Цвијановић, која је била затворена мјесец и по дана, рекла да је виђала Јаћима у сали Средњошколског центра, да је лоше изгледао и потврдила да му је Клајић избио око.

Цвијановић је додао да му је стрина, са којом је разговарао у Брчком 1993. године након што је размијењена, рекла да му је отац из Средњошколског центра одведен у Доњу Махалу и да се никада није вратио.

Свједок је од Јована Цвијановића сазнао да је његовог оца Јаћима, у Доњој Махали злостављао Стјепо Ђурић звани Стиле, а да га је највише злостављао Пера Винцетић звани Коњ.

Према његовим ријечима, Мило Крунић му је рекао да је Јаћима, након што је подлегао повредама, замотао у ћебе и сахранио на локалном гробљу.

Јаћим Цвијановић ексхумиран је 2010. године и сахрањен у Обудовцу.

Свједок Јадранка Ђурић испричала је да је оца Богдана Благојевића, који је прије рата радио у Њемачкој, посљедњи пут видјела у јесен 1991. године, када је била код њега у посјети.

Она је додала да је у јуну или јулу 1992. године чула да је отац кренуо кући, али да никада није стигао. Због тога се о њему распитивала у Црвеном крсту у више мјеста, али ништа није сазнала.

Ђурићева је испричала да су јој Ратко Јањић и Јово Стевановић рекли да јој је отац 6. маја 1992. доведен у логор у Махали, а да је 10. маја изведен, убијен и бачен у Саву.

„У Брчком ми је 1994. године Мирко Стевановић, који је радио на размјенама, рекао да ми је отац на списку за размјену мртвих. Када је до тога дошло, мог оца није било“, рекла је Ђурићева.

Она је навела да су је из Београда обавијестили да је вода избацила тијело у Митровици, те да га је 2007. сахранила у Обудовцу.

Свједок Жељко Цвијановић рекао је да је оца Чеду посљедњи пут видио у априлу 1992. године, када је отишао код сестре у Жупању јер се у Буковој Греди, гдје је живио са родитељима и млађом сестром, осјећало предратно стање.

„Родитељи су остали код куће, а касније сам чуо да су заробљени. Оца више никада нисам видио, а мајку јесам у Жупањи након што је размијењена“, рекао је Цвијановић.

Он је испричао да му је мајка рекла да су оцу, који је био затворен у Махали, сјекли прсте, а да су га највише злостављали неки Ракијица и Перо Коњ.

Свједок је рекао да је сазнао да му је отац, са још седам српских цивила из Букове Греде, убијен на некој њиви, гдје је и закопан. Додао је да је размијењен и сахрањен у Обудовцу.

За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције.

На терет им је стављен прогон српског становништва – убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима.

Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у шупи у Доњој Махали и у логору у основној школи у том мјесту учествовали у убиствима, мучењу и нечовјечном поступању према ратним заробљеницима.

Наставак суђења пред Судом БиХ заказан је за 4. април.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Свједочење о злочинима над Србима у Орашју

Свједок видио убиство Максе Гаврића

Логорски трагови усташког злочина!

Мато Живковић тукао српске заробљенике

Симић: Ракијица једва чекао да истуче затвореног Србина




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top