Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Штрбац: Иста слика и након 24 године- Хрвати славе, Срби тугују

Датум објаве: среда, мај 1, 2019
Величина слова: A- A+

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је да још нико није одговарао за ратни злочин над Србима западне Славоније у хрватској акцији „Бљесак“ када је убијено 283 Срба, међу којима 114 цивила, истакавши да је и послије 24 година слика иста јер Хрвати славе, а Срби тугују.


„Прођоше 24 године, а слика иста. Данас у Окучанима славље, цијели државни врх Хрватске, параде, а ми овдје у Србији, Републици Српској и широм свјета гдје су се расули Срби из западне Славоније и из Крајине, тугујемо“, рекао је новинарима Штрбац, који је у Цркви Светог Марка у Београду присуствовао парастосу жртвама „Бљеска“.

Он је навео да нико није одговарао за злочин над Србима западне Славоније, гдје је међу жртвама било осморо дјеце до 14 година, те подсјетио да су злочини направљени и над српским војницима јер су убијани након заробљавања.

Штрбац је рекао да је за 154 жртве до сада ријешена судбина и да су породице преузеле и сахраниле њихове посмртне остатке, додавши да је 148 посмртних остатака ексхумирано из такозваних масовних гробница.

„Мислим да је остало још 29 неидентификованих. Али, када би и они били идентификовани, још недостаје 90 посмртних остатака од укупног броја жртава“, напоменуо је Штрбац.

Он је подсјетио да је било покушаја у Републици Српској, Србији и Хрватској да се споведу кривични поступци, али да је све то још негдје или завршило у истрази или је у некој истражној фази, што значи да се није даље отишло ни у једном покренутом поступку.

Штрбац је напоменуо да ових дана сви хрватски медији „брује“ о томе да ће у мају Аустрија вратити „миг-21“ Хрватској, који је од ЈНА отео и са њим пребјегао у Аустрију пилот Рудолф Перешин којег су Хрвати прогласили за витеза и хероја.

Он је навео да је 2. маја 1995. године управо тај Перешин управљао једним хрватским „мигом“, којим је прешао у Републику Српску, избацио четири касетне бомбе на Градишку, те убио двоје дјеце и више одраслих, након чега га је оборила противваздушна одбрана Војске Републике Српске.

„Стално понављам да неко ко је убијао дјецу још на спавању у једном великом насељеном мјесту не може бити херој, ни витез. Он је дјецоубица и ништа више“, поручио је Штрбац.

Говорећи о различитим аршинима и стандардима који још трају и пред међународним и домаћим судовима, Штрбац је подсјетио да се још пред судом у Загребу води поступак против тадашњег предсједника Републике Српске Крајине Милана Мартића и команданта Српске војске Крајине генерала Милана Челекетића, због гранатирања Загреба, Јастребарског и Карловца, гдје је било шест жртава.

„Они су то наредили, како би Хрвати обуставили агресију на западну Славонију. Ако њих могу да гоне за та кривична дјела за шест жртава, онда неко мора да гони и хрватски врх за 283 жртве и око 15.000 протјераних, а зна се ко је командовао хрватским јединицама“, рекао је Штрбац.

Он је истакао да је и Хашки трибунал Мартића осудио на 35 година затвора због гранатирања Загреба, напоменувши да је ријеч о двоструким стандардима.

У акцији хрватских оружаних снага „Бљесак“ на западну Славонију, која је била под заштитом УН, убијено је или се води као нестало 283 Срба од којих је 55 жена и 11 дјеце, а српски народ је протјеран из тог дијела Хрватске.

Хрватске војне и полицијске снаге су 1. и 2. маја 1995. године извршиле агресију на западну Славонију, која је тада била зона под заштитом УН – такозвани сектор „Запад“ и била је у саставу Републике Српске Крајине.

Подручје на којем је у то вријеме живјело око 15.000 Срба, од којих су 4.000 били војници, напало је, према хрватским подацима, око 16.000 припадника хрватске војске и полиције, а претходно су обавијестили припаднике УН, који су побјегли прије акције. Српско становништво затечено је на спавању.

Срби западне Славоније тада су кренули у егзодус спасавајући животе, а на путу према мосту спаса преко ријеке Саве, који води у Републику Српску, колоне српских избјеглица сустизале су авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци.

Извор:СРНА

Везане вијести:

У Београду служен парастос за српске жертве „Бљеска ..

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top