Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Сто година од ослобођења Фоче након вишевјековног ропства

Датум објаве: среда, новембар 7, 2018
Величина слова: A- A+

Уз Вишеград и Сарајево, Фоча је прије тачно сто година, међу првима у БиХ, дочекала слободу, коју је након вишевјековог ропства под Турцима и Аустроугарима, донијела војска Краљевине Србије предвођена војводом Степом Степановићем.

Данко Михајловић

Окупација ових простора трајала је од 1481. године, када је Херцеговина пала под турску власт, коју је 1878. године замијенила владавина Аустроугарске.

Кустос-историчар у Музеју Старе Херцеговине у Фочи Данко Михајловић подсјећа да је 1918. године, након пробоја Солунског фронта, ослобођења Србије и слома Аустроугарске, у БиХ дошло до формирања Народног вијећа које је именовало Народну владу, на чији позив је Друга српска армија војводе Степе Степановића ушла у БиХ.

„Са тим чином прекинуто је вишевјековно ропство наших народа под туђом управом. То се догодило почетком новембра, а мјесец касније, тачније 5. децембра 1918. одбор Народног вијећа за срез Фочу прогласио је директно присаједињење са Србијом. Од 54 среза у БиХ, 42 су прогласила директно присаједињење са Србијом, која је за јужнословенске народе била симбол слободе и слободарског духа, али је при формирању нове државе превагнуо општејугословенски у односу на општесрпски концепт уједињења“, наводи Михајловић.

Он истиче да је веома значајан и нови социјални моменат, јер је новонастала држава извршила аграрну реформу, односно укинула феудалне односе у пољопривреди, што је олакшало живот становништву, које је доминантно живјело на село.

„Наши сељаци су први пут били слободни и ослобођени од кметских односа.

Уствари, то је права слобода која је наступила. Потребно је истаћи и да је дуг период ропства, што под Османским царством, што под Асутроугарском монархијом, оставио трајно лоше посљедице, јер је наш простор међу посљедњим у Европи изашао из феудалних односа, а окупатори су у свом интересу кварили међуљудске, међунационалне и међурелигијске односе међу становништвом, да би лакше владали“, истиче Михајловић.

Цијену слободе народ у Србији платио је огромном жртвом, а велико страдање је доживјело и српско становништво фочанског среза, пограничне области према Црној Гори и Србији.

„У првим мјесецима рата повјешано је и стрељано 126 лица српске националности, а велики број становника је одведен у логоре у Добој и Арад, прве концентрационе логоре на тлу Европе.

У добојском логору умрло је 206, а у Араду 109 становника српске националности са подручја општине Фоча. Такође, у посљедње двије године рата од глади је умрло 2.200 становника, а аустроуграске власти нису учиниле ништа да ту глад спријече, већ су и даље наставили терор да би се у пограничном појасу смањио број српског становништва, чему је дошао крај сломом Аустроугарске“, прича Михајловић.

Фочански Срби дали су допринос ослобођењу, приступајући као добровољци у војске Србије и Црне Горе, међу којима је био Лазар Племић, Михајловићев чукундеда.

„Избијањем првих ратних сукоба 1914. године, велики број становника фочанског среза приступио у Херцеговачки добровољачки одред који је формирала војка Краљевине Црне Горе.

Значајан број је мобилисан у Аустроугарску војску и одведен на фронтове у Галицији и Сочи, гдје су прелазили на руску страну и пријављивали се у Српску добровољачку дивизију, а касније Југословенски добровољачки корпус који је пребачен на Солунски фронт и директно су учествовали у ослобођењу Краљевине Србије, а касније и наших подручја“, каже Михајловић.

У фочанском Музеју чувају се подаци о 210 Фочака, припадника Југословенског добровољачког корпуса, а подаци се тренутно сређују и тај број биће много већи када се уврсте и борци Херцеговачког добровољачког одреда црногорске војске.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Фоча- изложба о страдању Срба у добојском логору (ФОТО)

Обиљежавање 100 година од формирања првог логора у Европи …

Трибина „Добојски логор – затајени геноцид“ | Јадовно 1941.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top