Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Степинац не може бити светац јер је био основна полуга геноцида

Датум објаве: понедељак, новембар 14, 2016
Величина слова: A- A+

Надбискуп Алојзије Степинац може само формално постати светац, али не и стварно јер небројени документи свједоче да је био једна од основних полуга геноцида и Холокауста у Независној Држави Хрватској /НДХ/, поручено је на научном скупу у Београду.

Научни скуп о теми "Може ли Алојзије Степинац постати светац?" одржан је у Институту за европске студије у Београду
Београд – научни скуп о Степинцу
Фото: СРНА

Повод за научни скуп о теми „Може ли Алојзије Степинац постати светац?“ била је истоимена књига историчара Момчила Диклића, који је рекао да би канонизација Степинца била рехабилитација НДХ.

Диклић истиче да се прије сваке расправе о канонизацији треба поставити питање да ли је светац или демон онај који је чувао усташко благо док је на њему још била крв невиних жртава, прије свега српских.

Он каже да се добро зна да Степинац никада није осудио злочинце Католичке цркве, попут фратра Вјекослава Мајсторовића.

„Они се сада желе представити као прва антинацистичка снага у Европи, док Србима приписују геноцид и Холокауст, што је апсурдно“, поручио је Диклић.

Он је нагласио да је за писање своје књиге користио у великој мјери хрватску документацију из које се јасно види да је Степинац у континуитету тражио границу на Дрини и да је Хрвате стално представљао као жртве југословенства или великосрпске идеје.

„Ту је на хиљаде изјава из којих се недвосмислено види да је Степинац пројектант елиминације Срба“, рекао је Диклић.

Он каже да чињеница да је Степинац сахрањен у катедрали, која је постало мјесто ходочашћа, говори о његовим заслугама за реализацију идеја о чистој Хрватској, а не о томе да је светац, према дјелима.

Историчар Милан Кољанин подсјетио је на разговор који је Степинац у октобру 1939. године водио са предсједником Хрватске сељачке странке Владимиром Мачеком о колонизацији Босанске крајине као изузетно српског краја.

„Степинац није био далековид, већ је то било планско деловање. Наиме, још 1900. године дат је програм деловања Римокатоличке цркве који се заснивао на стварању бановина“, указао је Кољанин.

Он је нагласио да се из разговора који је Степинац водио са хрватским поглавником Антом Павелићем 16. априла 1941. године јасно види да је Српска православна црква третирана као политичка организација, коју треба елиминисати.

Научни скуп о теми "Може ли Алојзије Степинац постати светац?" одржан је у Институту за европске студије у Београду
Фото: СРНА

„Присилно покатоличавања Срба није било спас за њих, иако се то тако представља, већ корак ка физичком нестанку Срба са простора Хрватске. Када Диана Будисављевић од Степинца тражи помоћ за спас покатоличене српске деце, уз образложење да су они сада практично католици, он јој на крају невољно помаже“, рекао је Кољанин.

Он је констатовао да постоји безброј аргумената да је дјеловање Степинца било правосходно политичко, а да је отпао и посљедњи аргумент који га по неким критеријима може учинити светим, а то је да је умро мученичком смрћу.

„Он је имао апсолутну негу и умро природно од леукемије. Никаква мученичка смрт није у питању“, рекао је Кољанин.

Историчар Гојко Маловић рекао да Католичка црква у Хрватској неће одустати од настојања да канонизује Степинца и нагласио да никога не треба да изненади када Каптол затражи беатификацију врхбосанског надбискупа Ивана Шарића – евангелисте, чију су улогу у НДХ Срби занемарили.

„Овакве књиге, попут Диклићеве, треба објављивати и овакве скупове одржавати без обзира шта ради Католичка црква, те указивати на истину и заблуде“, рекао је Маловић.

Историчар Никола Жутић оцијенио је да Степинац као досљедни антијугословен и србофоб који је распламсавао мржњу према Србима не може бити светац, иако је можда обавио „мисију“ на начин како на то гледа Ватикан.

„Ватикан стално користи појам `мисија` да би православне Србе прогласила паганима. Још из 15. вијека датира правило да сви који нису католици требају бити бачени у огањ. Кулминација тога била је 1941. године“, рекао је Жутић.

Он је нагласио да недавна изјава папе Фрање у Грузији да је преобраћење православних велики гријех Ватикана можда показатељ да ће он „жртвовати Степинца“ и стопирати процес канонизације да би обезбиједио добру позицију са православном црквом у свијету.

Научни скуп о теми „Може ли Алојзије Степинац постати светац?“ одржан је у Институту за европске студије у Београду.

Извор: СРНА

 

Везане вијести:

Степинац планирао покатоличавање Србије | Јадовно 1941.

Национал: Велика превара Цркве у Хрватској, Степинац није …

Степинац без ореола због 1941. године | Јадовно 1941.

Како је Степинац подржао усташку НДХ (II) | Јадовно 1941.


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top