Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
У току операције, која је трајала од 14. до 22. јула, ухваћено је око 440 мушкараца, углавном сељака, 13 њих је убијено, а спаљена је 21 кућа
Година 1943, јул,месец жетве и свитаца. Окупатор гарантује србским сељацима безбедност под условом да обрађују земљу и не учествују у покрету отпора. Као и увек кад су Срби у питању, ово обећање не мора да важи.
Немачка обавештајна служба јавља да се ђенерал Дража Михаиловић пребацио из Босне на територију испод Сувобора, Маљена, Повлена и Медведника. У среду, 14. јула, два дана по великом црвеном слову, Петровдану, у села Коштунићи, Леушићи, Прањани, Гојна Гора, Дружетићи, Каменица, Богданица, Душковци, Љутице, Мршељи, Мушићи,Мионица, Росићи, Скакавци, итд, упадају до зуба наоружани војници Вермахта и почињу да убијају, пале куће и хапсе мушкарце, с циљем да Дражу ухвате или убију.
Дража је, међутим, већ умакао.
Шта је био повод за операцију „Моргенлуфт“ – „Јутарњи ваздух“?
Вожд Трећег србског устанка се, по повратку из Босне, обрео у централном крају своје буне, и 13. јуна држао велики народни збор у Гојној Гори, на коме је било много Срба одушевљених присуством свога Чиче. После збора, почело је народно весеље, на коме су свирали и трубачи, а Дража се са народом ухватио у коло. Немачки шпијуни су били присутни, и јавили „где треба“. Одлука о обрачуну с Чичом је пала.
НАРЕДБА ГЕНЕРАЛА БАДЕРА
После операција „Вајс“ и „Шварц“, извођених на Неретви и Сутјесци, немачки генерал Бадер, заповедник трупа Вермахта у Србији, сматра да су комунисти у Босни потучени и да је дошао час за обрачун са Дражом и равногорском војском на територији под његовом контролом.
На Петровдан, када се народ одмара од тежачких послова, фолксдојчери, припадници 297. пешадијске дивизије, Немци из Баната, прерушени у српске народне ношње, иду по селима у близини Равне Горе и скупљају информације. Одмах за њима крећу припадници Службе безбедности, Други батаљон Петог моторизованог полицијског пука, један батаљон дивизије „Бранденбург“ и бугарске јединице.
У току операције, која је трајала од 14. до 22. јула, ухваћено је око 440 мушкараца, углавном сељака, 13 њих је убијено, а спаљена је 21 кућа, сасвим у складу са Бадеровом Наредбом о одмазди уништавањем људских живота донетом фебруара 1943, која је гласила да 48 сати после неуспеха у хватању „бандита“ почне хапшење талаца који су „криви“ за „отворено или прикривено садејствовање“,то јест за „свесно пасивно“ држање, које нарушава „углед окупационе силе“. Највећи број талаца отеран је на Бањицу и касније стрељан.
ХЕРОЈ И МУЧЕНИК ДРАГУТИН КУЈОВИЋ
Међу ухапшенима, био је само један припадник Дражине војске, црногорски Србин његошевског јунаштва, радиотелеграфиста Драгутин Кујовић, из четничког вода за везу. Вод је, иначе, био смештен у кућу домаћина из Гојне Горе, Сретена Јевтовића. Иако Немци нису нашли трагове радио – станице, Кујовић је ухапшен због сумњивих, „војничких“ панталона. Подвргли су га страховитим мукама. Тукли су га моткама да призна да је четник, али он није признао, нити је кога одао.
Миливоје Трнавац, у својој књизи „Бајка испод (не)заборава“ ( Гојна Гора, 2013 ) каже: “Задојен епским предањима, двадесетчетворогодишњи Драгутин Кујовић издржао је физичка мучења, моралном чврстином надмашио и, као некад у проклетом Лијевну, стари Вујадин уздигао се у херојске висине/…/
Херојским држањем спасао је Штаб Драже Михаиловића од потере, радио станицу ВК ЈВуО и њено људство од уништења, а дом Јевтовића – али и целу Гојну Гору – од паљевине и погрома“.
Немци су га, изломљених костију, стрељали.
Његови другови су му испевали песму, у којој, између осталог, кажу: “Мучише га тешке муке, / пребише му обе руке./ Обе руке, обе ноге,/ претрпео муке многе./ Као ВОЈНИК ХРАБАР ПАДЕ,/ Али никог не издаде“.
Овај догађај је деценијама био прећуткиван.
Од 2013, у Гојној Гори, покренут је Меморијал Драгутина Кујовића и Петровских талаца. Поменимо их и ми и запалимо свеће за покој њихових мученичких душа.
Извор: „Геополитика“, август 2014.
Везане вијести:
„Фиреру били мрски и Дража и Тито“
Хрватски антифашизам преко Дражине кокарде
ЗАШТО КОМШИЈЕ “БРИНЕ “ СРПСКА ИСТОРИЈА?
АУСТРИЈСКИ ИСТОРИЧАР ОТКРИВА: Ко су уопште били “четници” и да ли се Дража Михаиловић борио против или на страни Немаца…
После четири децениjе забране: америчка књига о Дражи
Иван Миладиновић: Стаљин нудио сарадњу ђенералу Дражи
Југословенска воjска у отаџбини и jевреjи – прилог за истраживање
ГОДИШЊИЦА СМРТИ ГЕНЕРАЛА ДРАГОЉУБА МИХАИЛОВИЋА
Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. августа 2014. године.
