Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала вама који сте били са нама код Шаранове јаме, на Јадовну, у Теслином Смиљану и Медку 30. јуна 2018. Свједочили смо да нисмо заборавили.

Шта би могло да открије ново суђење Насеру Орићу?

Датум објаве: уторак, јун 5, 2018
Објављено у Подриње
Величина слова: A- A+

Догађаји у Сребреници, у новом поступку против бившег команданта Армије БиХ, могли би да се посматрају у контексту укупних ратних циљева и Запада и Алије Изетбеговића, али и неких исламских земаља.

© Tanjug / FOTO FENA/ALMIR RAZIC
© Tanjug / FOTO FENA/ALMIR RAZIC

Уколико би се суђење Насеру Орићу, бившем командату БиХ поново одржало, на површину би испливале ствари као што су улога Била Клинтона, Алије Изетбеговића и многих других међународних фактора који су били укључени у дешавања у Сребреници. Овим речима стручњак за безбедност Џевад Галијашевић објашњава одлуку Апелационог суда у БиХ да се поступак за ратне злочине против Орића обнови.

Подсећања ради, Орићу и његовом ратном колеги Сабахудину Мухићу суђено је по оптужби за злочин против ратних заробљеника у Братунцу и Сребреници 1992. године, односно за злочине у селима Залазје, Лолићи и Куњерац. Орића је Хашки трибунал 2006. осудио за ратне злочине по једној тачки оптужнице на две године затвора за индиректну одговорност за смрт седам и за мучење 11 српских заробљеника у периоду од 1992. до 1993. године.

Након жалбе на пресуду, Орић је 2008. проглашен невиним, пошто је Апелационо веће у Хагу тада закључило „да нема сумње да су тешки злочини почињени над Србима у Сребреници у периоду од септембра 1992. до марта 1993, али да доказ да су злочини почињени није био довољан за изрицање казне појединцу“.

Галијашевић напомиње да је ова одлука судства у БиХ охрабрујућа јер даје наду да је гарнитура која је сада у правосудним системима почела озбиљно да ради свој посао.

„Сребреница је најболнија тачка односа Срба и Бошњака. Она је без сумње и симбол страдања, али је и симбол једног посебног тријумфа пропаганде. На Сребреници је пропаганда затворила сваку истрагу или дебату о улози страних обавештајних служби у злочинима у Сребреници, пре свих француске и америчке. Затим, о одговорности холандског батаљона, о улози и нагодбама Била Клинтона, Жака Ширака и Алије Изетбеговића. Све је то остало у сенци пропаганде слике која која је створена у Сребреници, а она је требало да замагли чињеницу да је тамо погинуло пуно Срба, више од три хиљаде и да су то радили људи који су били окупљени око Орића“, наводи наш саговорник.

Дакле, у предметима која се тичу Орића, убијање и спаљивање села која су чак и покренула насиље у том делу Дрине, нису постали предмет ни судског ни тужилачког процеса. Ово је сада импулс ка томе и хоћу да верујем да је ово велики корак ка откривању тих злочина.

Галијашевић не верује да је овај потез Апелациног суда везан за неки „маркетинг“ уочи избора. Он подсећа да су и до сада само Срби били једини кривци и једини осуђивани, а Бошњаци врло ретко, због чега мисли да ово може бити један добар преседан.

„Наравно, ово сада подразумева ново вредновање постојећих доказа, али и могућност вођења и обнављања поступка. Јер ако се узме у обзир да су у првостепеном суђењу сведоци били Бошњаци, а међу њима и бивши председник Сребренице Ибран Мустафић, или команданти тадашњих бригада који су проглашавани лудима или су спречавани да сведоче, да је било уцене и подмићивање сведока, све то је резултирало да такве законске поступке нова кадровска констелација у правосуђу БиХ није хтела да толерише и оборила је пресуду која има и те како друштвени и политички значај“, истиче наш саговорник.

Наш саговорник наглашава да су могући протести од дела странака за које је Орић национални херој, али не мисли да би то могло да доведе до неких озбиљнијих тензија. Он указује на могућност да се у све умеша међународни фактор јер неће желети да се разоткрије њихова улога у свему што се дешавало у Сребреници и околини.

„Наравно да је међународна заједница дубоко окрвавила руке на Бошњацима у Сребреници, а сада их крвари над Србима у пропагандном смислу, сатанизујући Србе. Наш је интерес да знамо шта је у ствари тада и Алија Изетбеговић у име Бошњака договорио са Билом Клинтоном и Жаком Шираком. Да ли је договорио бројку од 5.000 мртвих Сребреничана? Да ли је договорио оно о чему прича тадашњи шеф полиције из Сребренице Хакија Омеровић — да пет хиљада људи страда да би било на другој (српској) страни бомбардовања НАТО-а и да би Сребреничани дошли да живе у Глогошћи?“, пита Галијашевић.

Он подсећа да су после дешавања у Сребреници почели напади на српске положаје од стране НАТО-а у оквиру операције „Намерна сила“, кад су ракетирана складишта муниције, командни пунктови, ровови… Из те операције су, наставља он, започете још две такве војне операције које су подразумевале спаљивање читаве једне трећине Озрен планине и масовна убиства, а том приликом су спаљена 22 села, 12 верских објеката и један средњовековни манастир.

Деловање Запада је, дакле, и те како било активно у свему овоме:

„Наравно да ће они желети да спрече даљи развој процеса који би понудио неке нове одговоре о њиховој улози у свему и о улози Алије Изетбеговића, који у ствари и јесте највећи гробар бошњачког народа“, тврди наш саговорник.

Галијашевић напомиње да је ово прилика да се исправе грешке и покаже улога међународне заједнице.

На питање да ли је ово пут који би могао да докаже да Срби нису једини кривци за Сребреницу, наш саговорник одговара:

„Одговорност више не упућује само на једну страну, према Србима, него догађаје у Сребреници посматра у контексту одговорности укупних ратних циљева и Запада и Алије Изетбеговића, али и многих других актера. Нарочито исламских земаља којима је требала једна исламистичка жртва да би се ’гурало‘ тада и палестинско питање.

По избијању рата у БиХ Орић је 20. маја 1992. постављен на функцију команданта Штаба Територијалне одбране у Сребреници, а од 1. јула 1992. и за члана Ратног председништва Сребренице.

Предводио је, тврдили су медији уочи суђења у Хагу, многобројне нападе на више од 50 српских села 1992-1993, у општинама Братунац и Сребреница. Орић је хеликоптером евакуисан са сарадницима у јулу 1995, пре него што је војска Републике Српске заузела Сребреницу, на подручје под контролом тзв. Армије БиХ.

Аутор: Бранкица Ристић

Извор: СПУТЊИК

Везане вијести:

Укинута ослобађајућа пресуда Насеру Орићу

Продужени злочин – поновно убијање жртве и ослобађање злочинца (Случај Насер Орић)

Тужилаштво БиХ тражи ново суђење Орићу и Мухићу | Јадовно …

Сведочења која леде крв у жилама: Орић без милости према …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top