fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Српски гробови на обали Белог мора

Историјски догађаји одвели наше сународнике и на северозапад Русије. На периферији Кандалакше сачуван споменик војника Гојка Томића, рођеног 1894. Са другог белега кише и морске буре избрисале слова

Српски војници у Канделаки, Фото Историјски музеј у Канделакши
Српски војници у Канделаки, Фото Историјски музеј у Канделакши

Два надгробна споменика на некадашњем старом гробљу помораца на периферији Кандалакше, градића са тридесетак хиљада становника на крајњем северозападу Русије, којег тешко могу да пронађу на географској карти и грађани РФ, сведоче да су бурни историјски догађаји и велики ратови одвели Србе на разне стране света да би тамо оставили кости, далеко од отаџбине. Ратни вихор неке је довео и на обале Белог мора, где и дан-данас на једном споменику пише да је ту сахрањен Србин Гојко Томић. Са другог белега су кише и морске буре избрисале слова, што је, такође својеврсна симболика која говори о трагичним судбинама наших сународника.

Повод да руски историчари и новинари подсете на судбину Срба који су се усред Великог рата затекли овде је 100. годишњица Октобарске револуције, која се пре једног века претворила у братоубилачки рат „црвених“ и „белих“. О најсевернијим гробовима Срба није се деценијама писало, јер је српски батаљон ратовао у Заполарју на страни „западних интервенциониста“ и белогардејаца.

Како истиче управник локалног музеја Дмитриј Лоскутов, не зна се тачан број погинулих Срба који су се борили за руског цара.

– Они који су имали ратну срећу, после Првог светског рата и западне интервенције против бољшевика вратили су се својим кућама. Али много их је остало на гробљима далеко од својих родних кућа – прича Лоскутов.

Гробови страдалих Срба у Заполарју / Фото А. Рибин
Гробови страдалих Срба у Заполарју / Фото А. Рибин

Споменик на којем је очуван текст је гроб у којем почива Гојко Томић, рођен 1894. у околини Сарајева. Погинуо је 5. јуна 1918. од рана задобијених на бојишту. Остатак текста намеће много питања. Ћирилицом је на српском написано: „Погинуо је за слободу и јединство Јужних Словена. Слава му“. Споменик су му, иначе, овде подигли његови ратни другови.

Како су Срби, уопште доспели на обале Кандалакшког залива на Белом мору? Када је започео Први светски рат, Аустроугарска је мобилисала и словенске народе, који су живели на њеној територији, а међу којима су били и Срби.

Њих су натерали да ратују против Србије и Русије. Мобилисани Срби су се чим су могли предавали „непријатељу“, а тако је било и са Гојком, који је после заробљавања постао војник батаљона састављеног од Срба који су били у аустроугарској војсци. Тај батаљон је требало да ратује на страни Русије против Немачке и Аустроугарске. Али кад је почео грађански рат у Русији, за белогардејце су Срби били савезници, а за бољшевике непријатељи.

Октобарском револуцијом 1917. на власт у Русији дошли су бољшевици, а марта 1918. потписали су сепаратни мир са Немачком. Немцима су омогућили да пошаљу своје трупе у Финску, а тада је претила опасност да заузму железничку пругу Мурманск – Петроград и стратешки важне луке Мурманск и Аргхангелск. Због тога су се Енглези и Французи одлучили за интервенцију на северу Русије, не само да би сачували луке него и да би отворили нови фронт против Немачке. Србима су командовали британски официри, а на Кољском полуострву су остали до јесени 1919.

Српски војници у Мурманску 1918.
Српски војници у Мурманску 1918.

БОЉШЕВИЦИ НИСУ СКРНАВИЛИ ГРОБОВЕ

После рата бољшевици нису скрнавили гробље на којем су били сахрањени погинули британски војници и Срби. Мртви као да су се помирили, јер је недалеко од гробља био и споменик погинулим бољшевицима у грађанском рату.

Становници тог краја причају да су надгробни споменици Срба и Енглеза били сачувани до седамдесетих година прошлог века. Тада је морској луци у Кандалакши био потребан простор за радио-станицу. Грађевинари су повадили дрвене крстове и негде их побацали. Месне власти нису тада мислиле на историју. Иза ограде зграде радио-станице остала су само два надгробна споменика српских војника, која и данас пркосе моћном ветру који дува са мора.

Аутор: Бранко Влаховић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Са крстом и сабљом за слободу

Немачка: Заборављени српски ратник у Улму

На ћирилици! Ово је споменик који су Немци подигли Србима у Првом светском рату!

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: